ZASTO JE JUGOSLOVENSKOM FINANSIJSKOM TRZISTU NEOPHODNA REFORMA (1)

Postoji citav niz nepovezanih kvazitrzista koje su stvorili berzanski posrednici i koja su zatvorena, netransparentna i nekonkurentna, sto kao posledicu ima medjukreditiranje preduzeca i trgovinu sumnjivim hartijama

Jasna Kesic

Berzanski strucnjaci su saglasni da je jugoslovenskom finansijskom trzistu neophodna reforma. Dijagnoza glasi: zakonska regulativa nije uskladjena sa medjunarodnom, promet hartija od vrednosti nije transparentan, trziste kapitala je nerazvijeno, ne postoji javni registar svih emitovanih hartija, ne posotji klirinska kuca, nejasno su definisana ovlascenja kontrolnih organa, nije uskladjeno trgovanje na berzi i vanberzansko...

- Cinjenica je da mi danas u zemlji nemamo jedinstveno trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti, a to znaci da nemamo osnovni mehanizam za sprovodjenje monetarne politike preko kojeg bi centralna banka upravljala rezervama likvidnosti banaka, monetarnom bazom i novcanom masom. Samim tim, nemamo ni kratkorocnu kamatnu stopu na ziralni novac i kratkorocne hartije prema kojoj bi se onda utvrdjivale i sve ostale kamate - kaze Pava Zecevic, direktor Beogradske berze.

Pogresna praksa

- Berzansko poslovanje u Jugoslaviji pokazuje da se jednostavnim preuzimanjem stranih zakona, iskustava i prakse (pa cak i onih koji se nisu pokazali uspesnim) ne moze mnogo postici. I pored najboljih namera tvoraca Zakona o berzama, praksa govori da se sve vise udaljavamo od berzanskog poslovanja i funkcije berze kao organizovanog trzista. Nije se isprofilisala ni funkcija berzanskih posrednika, a ne ostvaruje se ni prava funkcija hartija od vrednosti, pre svega zbog nedostatka regulative u oblasti trgovanja i emisije, - objasnjava Zecevic.

I dok trgovanja dugorocnim hartijama gotovo uopste nema, trgovina kratkorocnim trzisnim materijalom zivi, ali ne na pravi nacin. Razlog je u nasledjenoj praksi, nekonzistentnoj regulativi, nedovoljnoj aktivnosti tzv. velikih igraca i nejasnom mehanizmu kontrole i intervencija. Nevolja je i to sto je zakon stvorio mogucnost ne samo za postojanje vanberzanskog trzista, vec i tzv slobodnog vanberzanskog trzista na kome se danas obavlja najveci deo transakcija. "Ne moze biti berzanskog trgovanja sa svim prednostima i kvalitetima dok banke jedne drugima direktno pozajmljuju ziralni novac i dok berzanski posrednici na tzv. slobodnom vanberzanskom trzistu dovode u direktnu vezu kupca i prodavca i izradjuju punovazne zakljucnice bez prethodne provere uslova ponude i traznje na centralnom trzistu", ocenjuje Pava Zecevic.

Nikola Arandjelovic, direktor Trzista novca, smatra da je najveci nedostatak Zakona o berzama sto nije precizno razgranicio i definisao pojedine segmente finansijskog trzista prema predmetima trgovanja, ucesnicima i mehanizmima trgovanja. "Novcano trziste kod nas dobirim delom pokusava da se preseli na trziste kapitala, tj na berzu. Usmeravanje trgovine kratkorocnim novcanim sredstvima na berzu dovodi do taga da centralna banka nema prakticno nikakvu kontrolu nad emitivanjem i prodajom kratkorocnih hartija. A obim ukupne emisije kratkorocnih hartija, prema javnom saopstenju Savezne komisije za hartije od vrednosti, dostigao je ukupni obim novcane mase u zemlji. Sto je jos gore, Savezna komisija nema nikakvu obavezu da obavestava NBJ o obimu emitovanih kratkorocnih hartija od vrednosti..."

NBJ bez kontrole

Po njegovim recima, u Jugoslaviji prakticno postoji samo novcano trziste, koje se nikako ne moze organizovati kao berzansko. "Mozda se misli da bi prihvatanjem ove tvrdnje berza ostala bez posla ili bi imala vrlo malo posla, ali mislim da odnosi na trzistu moraju da se urede po svojim prirodnim zakonitostima i specificnostima, a ne vestackim nametanjem odredjenih pravila i ponasanja koja su pogresna i tesko sprovodljiva. Predstojeci period svojinske transformacije i privatizacije ozivece trziste akcija kojima ce se trgovati na berzi", zakljucuje Arandjelovic.