STA POKAZUJU REZULTATI NEUSPELIH PREDSEDNICKIH IZBORA U SRBIJI

Seselj potukao Lilica u 20 od 29 izbornih jedinica. Draskovicevi simpatizeri podelili glasove obojici predsednickih kandidata. Gradjani hoce promene, a nemaju veliki izbor

Neuspeh predsednickih izbora u Srbiji ne predstavlja nikakvo iznenadjenje, znajuci raspolozenje biraca i onoga sto im se trenutno nudi na politickom trzistu. Analiticarima izbornih trendova bice mnogo teze da dokazu iznenadnu "seseljizaciju" Srbije, kao i porast broja glasova koje su u drugoj izbornoj rundi u odnosu na prvu dobila oba takmaca - kandidat "leve" koalicije Zoran Lilic i Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj - iako je odziv biraca bio manji za osam i po procenata. Ostaje cinjenica da se nesto vise od polovine birackog tela u drugom izbornom krugu uzdrzalo od glasanja, ne racunajuci da je, verovatno, bilo i manipulacija sa procentima, sto je tesko dokazati.

U prvom krugu predsednickih izbora glasalo je 4.131.487 gradjana, odnosno 57,47 odsto od ukupno biraca upasanih u to vreme u biracke spiskove. Zvanicno je saopsteno da je bilo 155.860 (ili 3,77 odsto) nevazecih listica.

Zoran Lilic je u to vreme, sa 1.474.924 osvojena glasa (35,70 od broja biraca koji su glasali) bio u prednosti u odnosu na Vojislava Seselja koji je dobio 1.126.940 (odnosno 27,28 odsto onih koji su glasali). Na trecoj poziciji je bio kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic sa 852.808 glasova, a na cetvrtoj - Miodrag Mile Isakov, koalicije "Vojvodina" sa 111.166 glasova.

Na ponovljeno glasanje, dve nedelje kasnije, izaslo je 3.531.063 ljudi, sto cini tek 48,97 odsto od u to vreme upisanih biraca. Dakle ni natpolovicna vecina birackog tela Srbije, koja predstavlja prvi uslov za uspeh predsednickih izbora. Bilo je nesto manje nevazecih listica nego prvi put (104.223, ili 2,95 odsto).

Oba predsednicka kandidata su u drugom pokusaju pokupila vise glasova nego prvi put - Zoran Lilic 1.691.354 (ili 47,90 odsto od onih koji su glasali), a Vojislav Seselj 1.733.859 (ili 49,10 odsto od izaslih biraca). Medjutim nijedan od njih nije prikupio natpolovicnu vecinu glasova onih koji su izasli na biralista, koliko je, uz prvi uslov, potrebno za pobedu.

Mada se ovakav ishod mogao predvideti, malo je ko mogao da pretpostavi da bi Seselj, koji je u prvom krugu po broju dobijenih glasova kaskao za Lilicem, prestigao svog protivkandidata. Da su te glasove obojica dobila u prvom krugu, kada je bio ispunjen zakonski minimum o izlasku najmanje polovine od ukupnog broja upisanih biraca, Srbija bi vec imala predsednika. Glasovi su se, medjutim, u prvom krugu rasuli na 17 kandidata.

Seselj je svog protivkandidata u drugom krugu potukao cak u 20 od ukupno 29 izbornih jedinica. Cela zapadna Srbija, Sumadija i Pomoravlje glasali su za njega, dok je Lilic prednjacio samo u devet izbornih jedinica - u Subotici, Zrenjaninu, Valjevu, Pozarevcu, Zajecaru, Vranju, Kosovskoj Mitrovici, Pristini i Peci.

"Seseljizacija" Srbije izmedju dva izborna kruga predstavlja svojevrstan fenomen koji se ne bi mogao pripisati samo "fatalnoj privlacnosti" radikalskog vodje. U glavnim opozicionim gradovima kao sto su: Kragujevac, Nis, Cacak, Uzice, pa i u nekim beogradskim opstinama, pristalice Srpskog pokreta obnove nisu poslusale poziv Vuka Draskovica da ne glasaju, sto moze da govori ne samo o tome da i on gubi na autoritetu, vec i da je to vrlo nestabilno biracko telo.

Ocito je da se ni Draskovic nije bas pretrgao u tom pozivu na bojkot, po svoj prilici u strahu da ga ne optuze da se prikljucio bojkotasima samo zato sto se nisu ostvarile njegove ambicije da pobedi na predsednickim izborima. Nije iskljuceno da su se onima koji su glasali za radikale iz ubedjenja prikljucili i neki simpatizeri Socijalisticke partije Srbije, razocarani u nemoc rezima.

Inace, u svim izborima u proseku 30 odsto biraca ne glasa, a sad se taj procenat povecao za nekih 15 odsto u koje, po svoj prilici, spadaju i pristalice koalicije "Vojvodina". Oni sigurno nisu glasali za radikale, kao, uostalom, ni Albanci, ni Muslimani. Stoga ostaje da se veruje da je Seselj preuzeo, pored onog sto je u prvom krugu osvojio i dobar deo Draskovicevih simpatizera, odnosno onih razocaranih, ojadjenih, siromasnih i polupismenih koji ne vide bitnu razliku izmedju politickog profila SRS i SPO.

Lilic je prosao onako kako se i moglo ocekivati. To sto je dobio vise glasova u drugom, nego u prvom, krugu moglo bi da znaci da je privukao deo Draskovicevih simpatizera, ali je mnogo verovatnije da je, ovoga puta, dobio podrsku i pristalica onih koji su u prvom krugu otpali - Vuka Obradovica, Nebojse Covica i jos nekih manjih partija.

Liliceva kolicina glasova je, po svoj prilici, maksimum na koji tzv. levica moze da racuna. Cinjenica da nije pobedila na poslanickim izborima, iako je dobila najvise mandata, govori da gradjani hoce promene. Nevolja je sto nemaju veliki izbor - ponuda je slabija od potraznje, samim tim sto dobar deo opozicije nije ucestvovao u izborima.

Milica Torov