DR ZORAN TOMIC O USTAVNIM PRETPOSTAVKAMA ZA IZBOR NOVOG PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Vrsilac duznosti predsednika Srbije mora raspisati izbore pre konstituisanja parlamenta. Najstariji poslanik samo u ulozi predsedavajuceg a ne i u funkciji predsednika Skupstine. Novi predsednik parlamenta predlaze mandatara Vlade Srbije

"Kontroverze u pogledu tekuce ustavne situacije u Srbiji, narocito u pogledu daljih koraka oko izbora kao i vrsenja funkcije predsednika Republike dok se predsednik ne izabere, nisu pravno nepremostive kako se to neretko predstavlja u javnosti", kaze za "Nasu Borbu" Zoran Tomic, profesor upravnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od autora nedavno objavljene studije "Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju".

Po misljenju dr Tomica, u danasnjoj ustavnoj situaciji u Srbiji sadasnji predsednik Narodne skupstine Dragan Tomic je duzan da odmah, sto pre, raspise nove predsednicke izbore "jer to zahteva situacija u kojoj se u jednoj licnosti spajaju i funkcija onog koji raspisuje izbore i onog koji do momenta izbora novog predsednika obavlja tu funkciju. U duhu je Ustava da se izbori sto pre raspisu, nikakav rok od 60 dana, ni duzi ni kraci od toga, jednostavno - bez odlaganja", kaze odlucno profesor Tomic, napominjuci da sadasnji v. d. predsednika Srbije to mora uciniti neizostavno pre konstituisanja novog parlamenta.

Prema njegovim recima, opasno je da u jednom licu koje vrsi funkciju predstavnika i predsedavajuceg jednog kolegijalnog tela budu koncentrisana ovlascenja drugog - inokosnog organa. "Jer, covek je covek, a situacija osetljiva. I u redovnoj situaciji, predsednik Republike ima prevelika ovlascenja, na primer da sam proglasava vanredno stanje. Ilustracije radi, za Zakonom o merama za slucaj vanrednog stanja dosad se nije posezalo, ali nije nemoguce da se za njim posegne u situaciji kad nemamo predsednika Republike. Zatim, predsednik Republike ukazom proglasava zakone, a zakoni se donose u parlamentu na cijem je celu v. d. predsednika Republike. Svako cekanje dovodi nas u prazan prostor, a gde je prazan pravni prostor tu su moguce razlicite zloupotrebe. Najvise zloupotreba moze da ucini onaj koji ima najveca ovlascenja", objasnjava dr Tomic.

Postulati kojih se treba drzati u ovoj neredovnoj, neuobicajenoj ustavnoj situaciji su, istice profesor Tomic, najpre podela vlasti, odvojenost pojedinih grana vlasti i njihovih vrsilaca odnosno njihovih nosilaca. Zato, po njegovom misljenju, ovu situaciju treba sto pre okoncati na ustavan nacin da bi se uplovilo u redovne ustavne vode. Ovaj medjuprostor ili proces smene nosilaca pojedinih funkcija, smatra dr Tomic, trebalo bi da traje sto krace da bi se sto efikasnije i sto brze obavila primopredaja vlasti, bilo da je rec o funkciji predsednika Republike, funkciji parlamenta, ukljucujuci njegovog predsednika, ili funkciji vlade.

"Funkciju predsednika Republike vrsi predsednik Narodne skupstine u situaciji kad je postojeci predsednik sprecen da je obavlja ili kada je, kao sada, to mesto upraznjeno ili kada su u toku izbori za predsednika. Jer, Ustav Srbije jasno kaze - ako je predsednik Republike iz bilo kojeg razloga sprecen da vrsi svoju funkciju zamenjuje ga predsednik parlamenta, koji je licnost, koja je po legitimitetu kao predsednik zakonodavnog tela najbliza predsednickoj funkciji i u principu je najsigurnije kontrolisana. S jedne strane, to lice je izabrano za poslanika, a s druge strane izabrano je od same Skupstine za njenog predsednika".

Po vazecem Ustavu Srbije, podvlaci dr Tomic, postoje dva paralelna i neposredna demokratska legitimiteta - jedan je legitimitet predsednika Republike, koji sad ne vrsi izabrani predsednik i drugi je legitimitet samog zakonodavnog tela. U sadasnjoj situaciji se, dakle, spajaju, sto je opasno i ne sme trajati dugo. To spajanje dva legitimiteta u licnosti Dragana Tomica, aktuelnog predsednika Narodne skupstine i vrsioca duznosti predsednika Republike nije redovno ali je ustavno.

Prema recima prof. Tomica, predsednik Narodne skupstine obavlja poslove i zadatke predsednika Republike do izbora novog predsednika, tacnije do njegovog stupanja na duznost i polaganja zakletve i ukoliko se predsednicki izbori oduze a parlamentarni izbori uspeju. "U situaciji kakvu sad imamo, predsednik parlamenta na toj duznosti ostaje do izbora novog predsednika Skupstine Srbije, koji opet, zbog nepopunjenog mesta predsednika republike preuzima privremeno, do daljeg, funkciju predsednika Republike", kaze nas sagovornik.

"U procesu izbora novog predsednika Skupstine Srbije, najstariji poslanik vrsi samo ulogu predsedavajuceg na konstitutivnoj sednici ali ne i ostale funkcije predsednika Skupstine, pa time ne dobija ustavnu ulogu v. d. predsednika Republike. Kada bude izabran novi predsednik parlamenta, on automatski postaje v. d. predsednika Republike. On je dalje duzan i ovlascen da predlozi kandidata za predsednika republicke vlade. I to je, u najkracem, redosled poteza - prvo predsednicki izbori koje mora bez ikakvog odlaganja, hitno raspisati predsednik Skupstine kojoj istice mandat.

Sva je prilika da ce, cak i ako se izbori raspisu u najkracem roku, konstituisanje Skupstine prethoditi izboru predsednika Republike. Tako postaje verovatna situacija da predsednik nove skupstine predlozi mandatara Vlade Srbije, zakljucuje dr Zoran Tomic.

Olja Mamuzic