PREDSTAVLJEN NOVI BELI BILTEN INSTITUTA ZA SPOLJNU TRGOVINU

Umesto podizanja obavezne rezerve, "visak" novcane mase trebalo bi povuci obavezivanjem banaka da naplate date kredite i ogranicavanjem ulaska u obaveznu rezervu da bi se spasla dnevna likvidnost, predlaze dr Radovan Kovacevic

Polazeci od cinjenice da jos uvek nije doslo do porasta izvoza, u Belom biltenu Instituta za spoljnu trgovinu procenjuje se da se do kraja godine ipak moze ocekivati rast mesecnih vrednosti izvoza, zbog kredita koje su preduzeca dobila od Fonda za razvoj. Medjutim, zbog debalansa u jugoslovenskoj privredi, tesko da moze da se ostvari mesecni izvoz veci od 200 miliona dolara u kontinuitetu. To ujedno znaci da se ne mogu ocekivati ni znacajnija poboljsanja u trgovinskom bilansu u skorijoj buducnosti, kao i da bi takav rast izvoza u poslednja cetiri meseca do kraja godine, doneo njegovo povecanje u 1997. od 22 odsto. I ovaj rezultat, mnogo manji od zvanicnih planova, bio bi solidan uspeh.

Strucnjaci ovog Instituta isticu da ce, ukoliko se nastavi sa ritmom rast novcane mase iz jula i avgusta, vec formirana neravnoteza drustvenog proizvoda i novcane mase pokrenuti rast cena tokom ove jeseni. Porast cena bi doveo do precenjenosti dinara, sto bi posledicno smanjilo izvoznu motivisanost privrede. Snaznije intervencije centralne banke na deviznom trzistu samo bi privremeno mogle da odbrane postojeci nivo zvanicnog deviznog kursa, s obzirom da je porast crnog kursa rezultat znacajne monetarne neravnoteze.

Zbog toga dr Radovan Kovacevic, direktor Instituta za spoljnu trgovinu, smatra da je sadasnju nestabilnost kursa moguce leciti pre svega kroz smanjivanje novcane mase, ali istice da pri tome ne treba povecavati obaveznu rezervu banaka, vec se mora povecati njihova finansijska disciplina. Banke bi morale da naplate i vrate kredite za izvoz, ukljucujuci i njihov devizni deo, koji su bili odobreni jos pre prodaje "Telekoma", a za cije vracanje je odavno doslo i proslo vreme. Tim pre sto banke sada imaju dovoljno deviza. Ujedno, dr Kovacevic predlaze da se bankama ogranici mogucnost da ulaze u obaveznu rezervu radi spasavanja dnevne likvidnosti, odnosno da se primoraju da u te svrhe prodaju devize centralnoj banci.

Neophodna je i devizna intervencijaNBJ na deviznom trzistu, da bi se povukli dinari, a radi psiholosko-terapijskog dejstva ona bi morala i da odvoji desetak miliona dolara za prodaju gradjanima preko bankarskih saltera. Uz to, u narednim mesecima moralo bi se odoleti pritiscima na Centralnu banku da monetizuje fiskalne deficite, kaze dr Kovacevic.

B. Jager