SRPSKI POKRET OTPORA PROMENAMA - TO JE DANAS VODECA STRANKA U DRZAVI

Zarko Korac

Na Balkanu je poslednjih godina tesko predvidjati politicku buducnost, ali se jedna stvar izdvaja kao konstantna - sunovrat Srbije. Poslednji parlamentarni i predsednicki izbori potvrdili su da se u Srbiji nastavlja politika, koja se najbolje moze odrediti kao mesavina sovinizma, zlocina i antimodernizma, i koja neprekidno proizvodi krvavi haos, na koji se vecina stanovnistva ocigledno prilicno navikla. Ovo takoreci "prirodno stanje" Srbije pocinje da uzasava svet, a Srbija se sve jasnije pomalja kao verovatno najneuspesniji slucaj demokratske tranzicije u postkomunistickom svetu Evrope.

Izborni rezultati iznenadili su samo neupucene. I naravno vecito iznenadjene "demokratske analiticare" iz cuvenog "kruga dvojke" u Beogradu. Oni vec deset godina propustaju da primete ocigledno: siroku podrsku u Srbiji politici cije su osnovne karakteristike: rasizam ("Muslimani su genetski otpad Srpskog naroda"), ekstremni sovinizam ("Hrvati su genocidni i nedrzavotvorni narod"), versko ludilo ("Srbi su nebeski narod sa istorijskom misijom") mrznja ("Siptare treba proterati, jer ilegalno borave u Srbiji"), inferiorni primitivizam ("mondijalisti zele da Srbiju predaju novom svetskom poretku"), antidemokratizam ("Srbi su saborni narod kome nedostaje kolektivni politicki dogovor"), i nemoral ("Srbi u Bosni su samo branili svoja vekovna ognjista").

Logican lider ove politike danas moze biti jedino Vojislav Seselj, i bez cinizma se moze reci da su glasaci poklonili poverenje upravo onome ko to najbolje zastupa. Covek koji je u televizijskoj emisiji smejuci se izjavio da "Hrvate treba klati zardjalim kasikama", izazvao je smeh auditorijuma. I danas je nasmejani auditorijum, otisao da glasa za zardjalu kasiku. Jer toj zardjaloj kasiki u Srbiji se malo ko suprotstavio - uglavnom sacica mirovnjaka i "mondijalista".

"Mudri" lideri demokratskih stranaka imali su pametnija posla, odlazili su na Pale da cekaju bombardovanja i da se slade pecenim volom. Ne bi bilo lose da su na putu za Pale prosli Srebrenicom, da vide cenu Srpskog nacionalnog programa. Da pronadju humke hiljade ljudi zverski pobijenih po okolnim sumama i da se sete cokolade u ruci generala Ratka Mladica, koji tada jos zivim stanovnicima Srebrenice obecava: "nista se vi ne bojte, tu smo da vas zastitimo!"

Ne bi bilo lose da pronadju majora (pukovnika) Veselina Sljivancanina, koji takodje uzdignute ruke pred vukovarskom bolnicom, obecava predstavnicima Medjunarodnog crvenog krsta da ce se zarobljenicima postupati pravicno, dok njih na straznja vrata vec izvode, da bi tokom noci bili pobijeni na Ovcari.

Samo u atmosferi ovakvog nemorala moguce je razumeti uspon vojvode Vojislava Seselja. Oni koji se ne suprotstavljaju uzrocima zla, ne mogu se suprotstaviti ni njegovim posledicama. Vojislav Seselj nije osnovni izvor nase tragedije, vec njen ocekivani proizvod. Pocetak je povladjivanje sovinizmu i izgradnja srpskog politickog programa, koji je po svojim posledicama, jedan od najdestruktivnijih koji je Evropa videla u ovom veku. Sve ostalo je politicki lako objasnjivo.

Za Socijalisticku partiju Srbije, Srpska radikalna stranka je postala ne samo takticki, vec strateski saveznik, a Vojislav Seselj je od sluge uznapredovao do partnera. Nije slucajno da ove dve stranke u novoj Skupstini Srbije imaju gotovo isto onoliko poslanika, koliko su socijalisti imali sami posle prvih visestranackih izbora decembra 1990. godine. Razdvojene polovine su nasle jedna drugu. Ali ako sta treba sve da nas duboko zabrinjava je cinjenica da vladajucom strankom danas dominira jedan lobi, sastavljen od poslovnih ljudi, aparatcika i delova policije i vojske, koji se panicno boji promena u Srbiji. Radikalna stranka je dobro dosla za ojacanje ovog otpora demokratskim promenama i otvaranju prema svetu.

To je danas vodeca stranka u Srbiji - Srpski pokret otpora promenama! Jer promene bi ugrozile finansijske monopole i otvorile mogucnost saradnje sa Haskim sudom, promene bi postavile pitanja bogacenja za vreme sankcija, odgovornosti za zapoceti rat i sudbine izbeglica. Ovaj pokret otpora promenama ce ici do potpunog unistavanja Srbije, samo da bi se sacuvao od pitanja odgovornosti. Njemu se Vojvoda Seselj cini manjim zlom od Haskog suda ili demokratske Srbije.

Svet ce ozbiljno razmotriti sta da promeni u svojoj politici prema Srbiji u mesecima koji dolaze. Sigurno je da su ovi izbori zavrsili nesigurno i nestabilno postdejtonovsko primirje izmedju Slobodana Milosevica i Zapada. Srbija je postala suvise ozbiljan bolesnik da bi se mogla ostaviti na brizi novom jugoslovenskom predsedniku. Ipak, najtezi zadatak ceka gotovo slomljenu srpsku opoziciju. Ona mora ponovo zapoceti svoje konstituisanje.

Bez mnogih lidera i stranaka, i sa punom svescu o svojoj odgovornosti za protekle godine. Pravi pocetak mora biti prica o zardjaloj kasiki. Sa zakasnjenjem od sedam godina ono mora da jasno progovori o srpskom sovinizmu, o ratnoj politici, o zlocinima u Hrvatskoj i posebno Bosni i Hercegovini. Sve do god Udruzenje knjizevnika Srbije bude protestovalo, sto se njegovom clanu, pesniku Radovanu Karadzicu (?!) preti od strane zle medjunarodne zajednice, Srbija ce imati Vojislava Seselja kao neformalnog lidera. Nama ne predstoji seseljizacija Srbije, ona je vec dovrsena jos onda kada su se gosti u studiju televizije "Politika" slatko smejali prici o zardjaloj kasiki.

Jedna stara kineska poslovica kaze "Kada se sapletes i padnes u jamu, ne gledaj gde si upao, vec o sta si se sapleo". Nasa analiza ne treba da bude lament nad izbornim rezultatima, vec hrabrost da se suocimo sa nacionalnim programom koji te rezultate neprekidno proizvodi. U tom suocavanju nece moci da ucestvuju njegovi tvorci, i u tome se nalazi tragedija i nada buduce demokratske Srbije.

(Autor je predsednik Socijaldemokratske unije).