Stiv u zemlji cuda

Jasna Sarcevic - Jankovic

Svikli na sve i svja, do te mere da nas RTS ponajmanje moze iznenaditi, odavno smo prestali da budemo "zaprepasteni" izvestavanjem ove medijske kuce. Tek poneko jos uvek izrazava "nezadovoljstvo" u pola osam, ali sada vec bez zvizduka. Doduse, nije bilo ni "zvizduka u sedam" iako se to od Beogradjana protekle nedelje dalo ocekivati.

Pa tako, kad neko iz belog sveta, poput Stiva Krovsova, spoljnopolitickog izvestaca londonskog "Indipendenta", kroci u ovu balkansku medijsku kaljugu, i biva, u najmanju ruku, zbunjen kako neko moze da kaze u izvestaju nesto sto naprosto nije istina, po ko zna koji put se zapitamo gde smo to mi i kako u tome svemu mozemo da zivimo kao ljudi. Naravno, ako se rec "ljudi" uzme u civilizacijskom kontekstu.

Ovde se vec dugo godina zivi sa cinjenicom, doduse, prihvata je ne bas siroki sloj stanovnistva, da se Radio televiziji Srbije vise ne moze verovati ni kada titluje filmove, kako se nimalo mataforicki, jos s pocetka devedestih, izjasnila jedan od najboljih prevodilaca u toj kuci. Taj svet je vec dobrano navikao da kada, kao u ovom slucaju, izvestac RTS saopsti da Evropski institut za medije, odnosno, njegov posmatrac, gospodin Krovsov, nije imao nikakvih primedbi na izvestavanje RTS u predizbornoj kampanji, da to znaci sasvim suprotno. Problem nije u tome sto ce gospodin Krovsov odavde otici iznenadjen i vrteci glavom, vec u tome sto takva poruka seze daleko i sto se, kao svaka laz, ponovljena desetak puta, pretvara u istinu.

Jedina ovde prihvacena medijska slika jeste ona iskrivljena. Prihvacena je kao model i jos dugo ce vremena proteci dok Srbija sebe ne pocne da gleda u ogledalu, a da ono ne bude iskrivljeno. Taj sindrom RTS siri se po svim medijima, a eksplicitno je ovih dana vidjen ponovo na Studiju B i u Nisu.

Ako Milorad Komrakov objavi pismo Jase Langa, koordinatora istrazivackog projekta "Mediji i politika u Srbiji" Evropskog instituta za medije u saradnji sa agencijom "Beta" i Media centrom, u kojem ovaj izrazava svoje zaprepascenje i nezadovoljstvo, ucinice jos jedan "mali pozitivan korak", kakav je bio i onaj sa "duelom" Lilic - Seselj.

Ali, oprez. Ovde kad nesto krene, pa makar i mic po mic, spotakne se za cas. Cilj "micanja" je samo privremeno stvaranje iluzija, a u svrhu nekog brzopoteznog obmanjivanja bilo svetske, bilo domace javnosti.