DZEFRI LOK, PREVODILAC SRPSKIH JUNACKIH PESAMA

Protekle nedelje Beograd je imo jednog krajnje interesantnog gosta. Rec je o Dzefriju Loku, koga, uprkos tome sto tvrdi da je vrlo jednostavan covek nije lako ukratko predstaviti. Za sedam decenija zivota Lok je, naime, stigao da objedini potpuno oprecna interesovanja i zanimanja. Bio je advokat, spremao se za tumaca srpskog jezika u britanskoj vojsci, major artiljerije u Indokini, zaljubljenik u muziku koji svira klavir, a na kraju je uspeo da postane i - prevodilac. Lok, koga lako mozete zamisliti ako uz njegovu pojavu vezete predstavu pravog engleskog gospodina, nije prevodio bilo sta nego - srpske narodne epske pesme, koje su objedinjene u knjizi "The Serbian epic ballads an anthologdz", a objavio ih je beogradski "Nolit".

"Jednostavno su mi se dopale. Ja sam amater i to mi daje pravo da prevodim ono sto mi se svidja. Dakle, amater u osnovnom znacenju te reci - nesto volim i to radim", objasnjava Lok za "Nasu Borbu" svoj izbor. Treba reci da Lok nije srbist, pa ni slavista, sto ne umanjuje vrednost njegovog prevoda - tacnije prepeva, kome su profesori sa Filoloskog fakulteta (Nada Milosevic-Djordjevic, npr.) dali najvise ocene, kao i urednik "Nolita" Slobodan Djordjevic.

Srpski jezik Lok je naucio tako reci slucajno - spremajuci se pre vise od 40 godina za vojnog i politickog tumaca u britanskoj vojsci. Smejuci se, rekao nam je i da je imao dobar motiv za polozen ispit iz srpskog jezika na londonskom univerzitetu - jednogodisnju platu. Nikada nije postao vojni tumac, ali njegova zelja da upozna jezik i izvan vojno-politicke terminologije na praksi u Beogradu dovela ga je prvo do Nusica, a zatim i do skolske antologije pesama koje je kasnije prevodio.

"Sedam padeza? Uuuu!", opisao nam je svoje muke Lok. "Bio sam u porodici koja nije znala ni rec engleskog, a ja nisam uspevao da sklopim nijednu recenicu. Onda sam se jednog jutra probudio i sve sam znao", kaze Lok. Narednih decenija Lok se bavio prevodjenjem srpskih pesama.

"Srpske junacke pesme uglavnom su pobudile moje zanimanje zbog toga sto su pune zivota i snage: uvek su me podsecale na Cosera", kaze Lok. Drugi razlog zbog koga su mi se dopale jeste humor, za koga veli da je veoma blizak engleskom smislu za humor, narocito kada je rec o crnom humoru, tj. kako Lok kaze, "humoru od groblja".

"Na primer, kada Milos krene u borbu i to ozbiljnu i odlucujucu, on nosi koplje naopako. To mora da bude sala, to je ironija. To je nesto sto razumeju i Englezi i Srbi, i po cemu su bliski, a sto, recimo, Amerikanci ne razumeju. U 'Dusanovoj zenidbi' pominje se Milos Vojnovic kao cobanin koji pod gunjem skoci preko tri konja. To je nemoguce, gotovo glupo, ali sa puno skrivenog humora koji sam prepoznao", kaze Lok.

Na pitanje koja je pesma najbolja Lok diplomatski odgovara da je sa pesmama "poput Mocartovih simfonija: najbolja je ona koju trenutno slusate".

"Ipak, pesma kojoj se svakako uvek vracam jeste 'Banovic Strahinja', koja je zbir svega najboljeg u srpskog epici", kaze Lok, dodajuci da je prevodio samo one pesme koje su mu se dopadale, ali da je izbor u knjizi morao biti pravljen prema ciklusima, pa su upale i one koje nisu njegove najomiljenije. U pocetku rada na prepevu, Lok je o istorijskom kontekstu najveci deo saznavao iz samih pesama, iz beleski koje su sadrzavale dve knjige za skolu nabavljene u Beogradu i na putnicki recnik.

"Kada sam resio da objavim knjige, ozbiljnije sam se pozabavio i istorijom u cemu mi je pomogao prijatelj sa Oksforda, strucnjak za klasicne jezike, ali koga veoma interesuju srpske junacke pesme".

Objavljivanje knjige islo je dosta tesko. Lok kaze da mnogi izdavaci "nisu odoleli propagandi vodjenoj protiv Srba proteklih godina". Ukupno 20 kuca je odbilo Loka iako su bili zainteresovani za knjigu. Na kraju je prepev dospeo do Mortona Bensona koji ga je nagovorio da prepev pesme "Smrt vojvode Prijezde" uputi na adresu "Nolita" i tako je knjiga ugledala svetlost dana. Ukoliko se distributeri malo vise zainteresuju, Marko Kraljevic ce, zahvaljujuci trudu Dzefrija Loka, osvanuti i u Londonu.

R. S.