Vreme za pokret otpora

Zoran Radovanovic

Lider srpskih radikala dr Vojislav Seselj pobedio je prekjuce u drugom krugu predsednickih izbora kandidata leve koalicije Zorana Lilica i u samom Kragujevcu. Ovde ga je, prema prvim i jos nepotpunim podacima nadmasio za preko 13.000 glasova. Pre samo dve nedelje, medjutim, nije bilo tako. U prvom krugu predsednicke izborne utakmice, naime, u Kragujevcu je ubedljivu pobedu odneo Vuk Draskovic, drugi je bio Lilic, a vojvoda Seselj tek - "bronzani".

Sta se to, dakle, za samo petnaestak dana tako i toliko promenilo u svesti prosecnog kragujevackog biraca da u relativno kratkom roku glasa za dijametralno suprotnu politicku opciju? Odnosno, otkuda to da oni koji su 21. septembra glasali za demokratske promene i povezivanje sa svetom, sada poverenje poklone kandidatu koji otvoreno zagovara jos tezu izolaciju Srbije.

Najjednostavniji odgovor bio bi da i u Kragujevcu dobar deo clanova SPO (preko 10.000) nije poslusalo poziv Vuka Draskovica da ne izlazi na drugi krug predsednickih izbora. U sustini, reklo bi se, radi se o osveti - "ponizenih, povredjenih i prevarenih" prema onima koji su im prosle zime probudili laznu nadu u mogucnost promena i boljeg zivota.

Ta lazna nada, iako ozbiljno naceta (anti)izbornim stavom upokojene koalicije "Zajedno" ipak je tinjala do minulih parlamentarnih i prvog kruga predsednickih izbora, sto je rezultiralo solidnom pobedom SPO i Vuka Draskovica i u Sumadiji i u Kragujevcu. Nakon proslonedeljnih desavanja u Beogradu, medjutim, kada su i poslednji ostaci zimske iluzije pukli kao mehur od sapunice, dobar broj "ponizenih, povredjenih i prevarenih" kragujevackih "setaca" je izasao na biralista i glasao za promene koje nudi lider radikala, dr Vojislav Seselj. Otuda sve veci broj ovdasnjih analiticara za sve vrtoglaviji uspon dr Vojislava Seselja nikako ne krivi samo socijaliste koji su, unistivsi sve oko sebe, pocev od drzave i privrede, za samo nekoliko godina trasirali put samozvanom vojvodi do trona Srbije, na koji ce stici, ako ne sada, a ono najverovatnije na prolece, vec i tzv. srbijansku demokratsku opoziciju koja je, ne snalazeci se u vremenu i prostoru duvala u jedra lideru radikala nista manje od SPS.

Zato bi, ma kako to trenutno bogohulno zvucalo, i vodje tzv. demokratske opozicije (ako pre svega misle dobro sebi, a potom i onom delu naroda kojem se od najezde "srpskog Zirinovskog" dize i kosa na glavi) mogli vec sada da najozbiljnije porazmisle o nekoj vrsti zajednickog (interesnog), ako ne bas antifasistickog, a ono antisovinistickog bloka.