KOLIKO VREDE ZVANICNI IZVESTAJI O RASTU PROIZVODNJE

U poslednja tri meseca, i pored deviznih kredita, prakticno nije bilo nikakvih promena nivoa industrijske aktivnosti, a ovogodisnji rast ce biti, prema prognozama ekonomista, nizi od lanjskog

Proces privrednih reformi je u punom zamahu, a privredna i socijalna situacija obecava jos brzi rast i prosperitet, izjavio je Dragan Tomic predsednik republickog parlamenta, po zaduzenju nastavljajuci izbornu propagandu. Statisticki gledano bajka o prosperitetu jednostavno ne stoji, jer se industrijska aktivnost, merena mesec na mesec, usporava, a propagandni rast industrijske proizvodnje izvlaci se iz poredjenja sa proslom godinom. Ako u septembru bude ostvaren mesecni porast proizvodnje, a hoce, jer ce sezonski biti povecana aktivnost u energetici i preradi poljoprivrednih proizvoda, stopa rasta za prvih devet ovogodisnjih meseci, u odnosu na isti period lane, iznosice 7,5 odsto i nece se bitnije razlikovati od one iz prvog polugodista.

Uz tu prognozu u Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta objasnjavaju da to predstavlja usporavanje industrijske aktivnosti, posto je osmomesecna stopa njenog rasta iznosila 8,2 procenta. Isti analiticari procenjuju da godisnja stopa rasta u domacoj industriji nece preci sedam odsto i podsecaju da je prosle godine industrija rasla po stopi od 11 procenata. Drugim recima, zakljucuju da ce ova godina biti zavrsena sa losijim rezultatima od prethodne i pored upumpavanja deviznih kredita u veliki broj preduzeca.

Ono sto pri tome posebno zabrinjava jeste da ovaj rast nece doneti adekvatno povecanje drustvenog proizvoda, na pocetku godine projektovanog rastom od neverovatnih 13 odsto, a po drugoj varijanti prepolovljenog na 6,5 odsto. I ovo poslednje je preterano, smatra dr Miroljub Labus, i za takav drustveni proizvod bilo bi potrebno da proizvodnja raste po stopi od devet procenata (godinu na godinu) sto je nemoguce, sem ako rezultati ne budu falsifikovani. On objasnjava da je industrijski rast u celoj ovoj godini baziran na proizvodnji elektricne energije, uglja, celika, bakra, traktora, azotnih djubriva i deterdzenata, celoloze, jestivog ulja i vina. Vecina ovih roba, medjutim, nije visokog stepena finalne obrade i ne sadrzi visok udeo novostvorene vrednosti i zato treba ocekivati mnogo nizi rast drustvenog proizvoda u industriji, nego sto ce biti rast njenog fizickog obima proizvodnje. Paralelno s tim u avgustu je doslo do pada proizvodnje u metalurgiji za 7,5 odsto, metalskom kompleksu za 0,4 odsto, preradi drveta za 4,9 odsto, proizvodnji tekstila cak za 9,1 odsto i u prehrambenoj industriji za tri procenta. Moze se u stvari postaviti pitanje - gde odose onoliki devizni krediti i sta cemo to izvoziti u narednim mesecima.

Vreme je da se razveju zablude koje siri vlast da radimo i zivimo bolje nego pre godinu dana zato sto sada trosimo vise robu. To treba zahvaliti povecanom uvozu i rastucem spoljno-trgovinskom deficitu, koji pokriva vecu potrosnju u zemlji u odnosu na ono sto je stvoreno. Dr Labus upozorava da je znatno izmenjena i struktura samog uvoza, u kojem sredstva za licnu potrosnju vec prelaze 30 odsto. Dakle, rec je o potrosnji koja nece doneti rast drustvenog proizvoda, a bez toga, naravno, nema ni osnova za zdrav privredni rast i porast standarda.

Bojana Jager