RASIPANJE NOVCA NEMACKIH PORESKIH PLATISA
Sindrom pijanog milionera
Uprkos procenama finansijskih vlasti da se 90 do 95 odsto poreskih sredstava trosi stedljivo i
disciplinovano, Savez poreskih obveznika procenjuje da se svake godine protraci skoro 70 milijardi maraka
Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona
Berlinska senatorka za finansije Anete Fugman-Hezing proteklih dana ima ozbiljnih razloga da se
zamisli za svoj "imidz" u javnosti. Tek sto je objavljeno da drzavno tuzilastvo namerava da je pozove kao
svedoka u procesu oko pre tri godine aktuelne pronevere novca od lotoa u pokrajini Hesen, krajem prosle
sedmice je stigla i druga neugodna vest. Naime, u Berlinu je suocena sa optuzbom za nezakonite radnje i
neodgovorno ponasanje prema drzavnoj imovini. Rec je o problematicnoj prodaji gradskog zemljista jednoj
nekadasnjoj nemackoj atletskoj zvezdi; prethodno, medjutim, nije bilo nuzne licitacije zemljista koje pripada
gradu i nuzne procedure.
Ovom pricom ce se svakako pozabaviti i Savez nemackih poreskih platisa. Ova organizacija pomno
prati sve slucajeve pronevere i neodgovornog tracenja drzavne imovine, dakle novca koji su u drzavnu kasu
uplatile poreske platise. Pre nekoliko dana objavljena je tzv. Crna knjiga Saveza poreskih obveznika, u kojoj
se navodi da se godisnje u Nemackoj protraci 65 do 70 milijardi maraka! Zbog toga je Savez od marta do
sada podneo 18 krivicnih prijava "zbog sumnje da je proneverena drzavna imovina".
Preciznih podataka o rasipanju novca nema, ali finansijske vlasti tvrde da se 90 do 95 odsto poreskih
sredstava trosi stedljivo i disciplinovano. Ono sto ne spada u ovu masu cini suma za koju Savez poreskih
platisa smatra da se "baci u vetar".
Predsednik Saveza Karl Hajne Deke kaze da poreske platise vise ne zele da cutke gledaju
razbacivanje sopstvenim novcem i zato najavljuje i nove sudske procese. Deke smatra da vlasti nedovoljno
paznje posvecuju rasipanju novca od poreza i da ga cak podsticu "sistemom kolektivne neodgovornosti".
Mnoge primedbe saveza poreskih obveznika odnose se na prekoracene troskova gradnje. Naime, u
komunama i pokrajinama cesto se dogadja da se prilikom pocetka zidanja sportskih hala, bazena ili drugih
gradjevina za javnu upotrebu navode sume koje se potom visestruko prekorace - kao u slucaju sportske
hale u blizini Hamburga ciji su troskovi gradnje sa pet narasli na vise od 15 miliona maraka. Poreskim
platisama smeta, na primer, i to sto hesenska pokrajinska policija ima svoj orkestar koji godisnje drzavu
kosta oko tri miliona maraka.
Nedeljnik "Stern" je u najnovijem broju objavio opsirnu pricu koja je takodje vec godinama trn u oku
poreskim platisama. Magazin jos jednom podseca da u nemackim ministarstvima radi i 26 "parlamentarnih
drzavnih sekretara". Po zakonu bi oni trebalo da pomazu ministrima u obavljanju vladinih poslova. Ali,
tvrdi list, vecina ovih ljudi "krade bogu dane" i obavlja malo vazne protokolarne funkcije kada za njih nisu
raspolozeni sefovi, zamenjuje ministre na sastancima parlamentarnih odbora i cita ministarske odgovore na
pitanja koja postavljaju poslanici.
Svaki od sekretara prima platu od skoro 30.000 maraka, ima pravo na licnog referenta, dve
sekretarice, vozaca i auto u klasi onih koji kostaju 120.000 maraka. Nekada je polozaj parlamentarnog
drzavnog sekretara bio vezba za one koji su hteli ili trebali da postanu savezni ministri, ali od kada je na
vlasti kancelar Helmut Kol to vise nije tako - tvrdi "Stern". Od 1967. je broj ovih sekretara porastao sa
sedam na 20. Kolovi kriticari smatraju da je on ukinuo smisao ovom poslu i da na njega razmesta ljude koji
nemaju dovoljno kvaliteta, samo da bi podmirio apetite partija koje cine vladajucu koaliciju.
Da sve ove price imaju danas mnogo veci odjek nego svojedobno - dok su Nemackoj samo "cvetale
ruze" - vise je nego jasno. Danas, kada je vise od 4,5 miliona nezaposlenih, kada na desetine hiljada
mladih bezuspesno trazi mesto za strucno obrazovanje, kada se smanjuju penzije, socijalna pomoc i mnogo
drugih izdataka na koje su Nemci decenijama bili naviknuti, ovakve price - kao i one iz "Crne knjige"
Saveza poreskih platisa - imaju, bez obzira kako populisticki zvucale, sasvim drugu tezinu.
Primeri rasipnistva
U ovogodisnjoj "Crnoj knjizi" navodi se 110 slucajeva rasipanja drzavnog novca. Medju njima su i
sasvim bizarni primeri. Tako, na primer, grad Diseldorf zeli da srusi zgradu decijeg obdanista koja je
izgradjena pre samo sest godina i koja je kostala preko dva miliona maraka. Razlog: grad zeli da proda ovo
zemljiste. U Hanauu gradski odbornik cija je duznost da kontrolise da li ima prevaranata medju primaocima
socijalne pomoci vozi auto vredan preko 80.000 maraka. Sef hesenske pokrajinske vlade vozi za 20.000
jeftiniji sluzbeni auto. Ili, berlinsko gradsko saobracajno preduzece koje drzi dve kuglane - uz prodaju
pica i hrane: jedina greska je u tome sto odrzavanje kuglana kosta godisnje skoro milion maraka vise nego
sto se od njih zaradi...
|
|