Biljana Plavsis, predsednica RS o susretu sa predsednikom SRJ, raskolu u SDS, predstojecim izborima, o Karadzicu...

Iako sam covek koji vise voli da veruje, svesna sam svoje odgovornosti i analiticki prilazim svakoj situaciji procenjujuci je da li je dobra ili ne. Nasusna potreba srpskog naroda je da bude prisutan u Evropi

Ljiljana Kovacevic

- Sa ove pozicije nemam pravo nikome da verujem. Potpuno svesna svoje odgovornosti i jednostavno analiticki prilazim svakoj situaciji i procenjujem da li je to dobro ili ne. Duzna sam da ucinim sve sto ce zadovoljiti srpski narod i imam utisak da je narod prihvatio moj kontakt s predsednikom Milosevicem - istakla je u razgovoru za Nedeljnu Nasu Borbu predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic.

Nekoliko dana nakon sto je poceo da funkcionise deo Beogradskog sporazuma koji se odnosi na medije, snage Sfora, medjutim, preuzele su vecinu predajnika SRT-a i izolovale Studio Pale, sto bi moglo ponovo da zaostri situaciju u Republici Srpskoj?

- Ovaj sporazum je bio u cilju saniranja situacije u RS, a onda kada dodju parlamentarni izbori i kada izaberemo parlament, onda je sasvim nesto drugo. Taj sporazum je zaista imao taj kvalitet, napravljen je da bi doslo do smirenja situacije. Nije mi nimalo drago sto se desilo ovo sa medijima, jer cini mi se da je to dobro i krenulo. Jedan dan program je emitovao Studio Banjaluka, drugi dan Studio Pale, a na gradjanima RS je da procenjuju objektivnost informacija. Zao mi je da se ta ponuda gradjanima sada na neki nacin osporava. Ja mislim, ipak, da ce u jednom doglednom vremenu to opet poceti da funkcionise. Gospodinu Vestendorpu sam napisala pismo. Jeste da je dogovor koji su potpisali Krajisnik i Sinski vise puta povredjen sa nase strane, odnosno sa strane Pala, ali bi to trebalo prevazici. Trebalo bi traziti da se tih sat, sati i po, na jedan korektan nacin prezentuje, ali da to globalnu medijsku politiku koju smo formulisali u Beogradskom sporazumu ne povredi.

Nakon Beogradskog sporazuma Momcilo Krajisnik izjavio je kako bi trebalo objediniti funkciju predsednika RS i clana Predsednistva BiH. Potom je plasirana i vest kako ce buduci kandidat SDS na predsednickim izborima biti Momcilo Krajisnik?

- Moj komentar u jednoj recenici je - vrlo neozbiljno. Vrlo je neozbiljno iznositi svoje zelje. Ocito je od samog pocetka da gospodin Krajisnik zeli sve da ima pod svojom kontrolom. Medjutim, to je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom. Cudi me da on takve nerealne zelje tako jasno iznosi sto pokazuje dosta o prirodi jednog coveka koji zeli da bude apsolutni gospodar. U vremenu demokratizacije takvi ljudi nisu bas podesni.

S obzirom na Vas poznati odnos prema jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu, za javnost RS Vas odlazak u Beograd bio je veliko iznenadjenje. Da li je nakon sastanka u Beogradu doslo do poboljsanja odnosa Vas i predsednika Milosevica?

- Znate, ja vise nemam prava u ovoj poziciji da biram sebi sagovornika. Ja mislim tako isto ni predsednik Milosevic. Duzna sam da ucinim sve ono sto ce zadovoljiti srpski narod i imam utisak da je srpski narod prihvatio moj kontakt s predsednikom Milosevicem i sam sporazum. Ako smo to postigli, ja sam zadovoljna.

Smatrate li da ste pristankom na predsednicke izbore ucinili ustupak?

- Znate, ako ce to osigurati smirivanje situacije i ako cemo od tih izbora krenuti putem gde ce se samo gledati na interes naroda, a ne licne interese, ja to ne gledam kao moj licni ustupak. Verujte, meni bi bilo lakse raditi ako dobijem jos jednu potvrdu od naroda da sam ja ta osoba koju zele za predsednika Republike Srpske. A ako ne, onda nemam sta da trazim.

Poziv predsednika Milosevica da dodjete u Beograd tumaci se i kao jos jedan od njegovih politickih trikova. Vas dolazak u Beograd njemu je mnogo znacio zbog politicke situacije u Jugoslaviji, pre svega zbog tamosnjih izbora?

- Mene uopste ne interesuju ti poeni koje je on dobio, ako je to bio razlog. Kazem ako. Ja bih prihvatila da je on zeleo da on bude taj koji ima istu nameru i zelju da sanira situaciju u RS. Ako je on dobio iz toga neke poene ja nemam nista protiv. Moj poen je jedino onaj koji moze da zadovolji narod i cini mi se da sam to postigla.

Iako rezultati lokalnih izbora jos nisu zvanicno saopasteni poznati su pobednici. U istocnom delu RS je to SDS, u zapadnom uglavnom opozicione stranke. Ipak, SDS je dobio manje poverenje glasova na ovim u odnosu na prethodne izbore?

- To je cinjenica. Kada se SDS pojavio, pre rata, osvojio je 99 odsto srpskih glasova. Time smo se svi ponosili, ali ne zaboravite tada je SDS bio srpski pokret. Ja se cudim da celni ljudi SDS-a nisu mogli da shvate da je to sada jedna stranka. Trebali su se tome prilagodjavati. Bilo je jako mnogo gresaka i upravo zbog njih i ponasanja rukovodstva SDS-a kao apsolutnih gospodara proizvelo je to da vec prosle godine opadne broj glasova za SDS na 52 odsto, pa do sada ovog procenta. Videcete da ce na narednim izborima to opadanje ici i dalje. Oni bi trebalo dobro da se zamisle, ali izgleda nisu spremni ni na kakve korekcije.

Da li to znaci da je problem u vrhu SDS?

- Da, sigurno. Suvise se pocelo u vrhu SDS trgovati u bukvalnom smislu. Nisu spremni da se adaptiraju. Kada govorim o adaptaciji ne mislim u smislu konacnih nacionalnih ciljeva, nego u smislu da su rigidni suvise u svojoj politici. Recju, pogresili su jer su jednostavno zanemarili interes naroda. Suvise su se koncentrisali na interes vodecih ljudi u SDS. Narod to oseca, narod to primecuje, a ja sam sve vreme dok sam bila medju njima na to upozoravala i 1992. i 1993, ali verujte nisam imala skoro nikakvog uticaja. Cak je postojao neki odijum prema meni kada god sam govorila da treba da povedemo vise racuna o narodu i da nismo tu zbog sebe vec zbog naroda. Mislim da nije bilo nikakvog razumevanja s njihove strane i dobili su ovo sto su dobili.

Smatrate li da Karadzic jos uvek drzi sve konce u svojim rukama i da je u odnosu snaga politickog establismenta na Palama Krajisnik ipak marioneta?

- Jednostavno ljudi u SDS su navikli da imaju jednog coveka, jednu glavu. Od tih ljudi to nije bilo tesko napraviti jer svi oni su potekli iz komunisticke partije i vrlo su dobro istrenirani. Nije Karadzicu bilo uopste tesko takvim ljudima se nametnuti. Mislim da to odgovara i gospodinu Krajisniku. I on je otprilike ta vrsta ljudi.

Politicka kriza u RS pocela je vasim insistiranjem na pitanjima korupcije i kriminala, da bi prerasla u proces koji je zahvatio sve institucije sistema. Da li ste optimista?

- Pa vidite da je to pocelo na celoj teritoriji na kojoj zivi srpski narod i za ocekivati je da mi u odnosu na druge narode u bivsoj Jugoslaviji podnesemo taj danak demokratizacije. Srbi su u sustini demokratski narod i to se od njega i moglo ocekivati.

Nakon sto ste iskljuceni iz SDS osnovali ste svoju stranku - Srpski narodni savez. Kako procenjujete uspeh svoje stranke na predstojecim parlamentarnim izborima?

- Vrlo je tesko to proceniti, ali ako su tu ljudi koji svojim moralnim kvalitetima daju garanciju SNS onda, sigurno je da ce se i veci broj ljudi opredelitii da glasa za tu stranku.

Skoro ste izjavilii da se radikali u istocnom delu zemlje razlikuju od ovih na zapadu RS. Cime potkrepljujete tu tvrdnju?

- Radikali u Trebinju su odbili koaliciju sa SDS sto znaci da nisu pod kontrolom Seselja. Znam i iz drugih izvora da je takva situacija i na podrucju Srpskog Sarajeva. Ljudi tamo nisu zeleli da daju glasove SDS nego tim radikalima koji su pokazali nedisciplinu u odnosu na centralu u Beogradu. Interesantno je da se dobrim delom tako ponasala i Socijalisticka stranka RS. Znate da clanovi parlamenta iz te stranke, otkako je parlament raspusten, nisu isli ni na jedno zasedanje. Pojavom SNS sigurno ce se taj odnos i postupci nekih stranaka izmeniti sto ce se sigurno pokazati i na predstojecim parlamentarnim izborima. Uopste ne mislim da jedna stranka koja je tek organizovana, koja nema ni infrastrukturu kakvu ima SDS ima prevelike sanse, ali to je bila jednostavno nasusna potreba da se ponudi narodu ta opcija.

O situaciji u RS ne mozemo govoriti odvojeno od konteksta medjunarodne zajednice, samim tim sto je RS i ustrojena Dejtonskim sporazumom. U poslednje vreme protiv vas se kao argument koristi saradnja s medjunarodnom zajednicom. Da li je ovakva i saradnja sa medjunarodnom zajednicom u ovom obimu i obliku potrebna?

- Normalno da jeste. Da bi se sacuvao srpski korpus i RS moramo da sacuvamo Dejtonski sporazum. Ako se prekrsi Dejtonski sporazum nema RS. Ne znam da li bi se neki novi dokument ponudio koji bi osigurao pravo na RS. U takvu avanturu ja ne bih ulazila, jer ovde smo svi da radimo u korist srpskog naroda. Svaki novi dokument sa svojim novim neizvesnostima dovodi srpski narod u RS u jednu neizvesnu situaciju. Ja postavljam pitanje - ko ima prava vise da eksperimentise sa ovim narodom. Dosta je bilo eksperimentisanja. Neka oni mene optuzuju koliko god hoce. Nisam covek koji se da modelirati prema nekim zapadnim uzorima, ali sam covek koji je spreman da ono sto je pozitivno za srpski narod uzme od Zapada, a to je demokratizacija. Nasusna potreba ovog naroda je da bude prisutan u Evropi, a ne da bude enklava u Evropi.

Predsednice, da li imate poverenja u medjunarodnu zajednicu?

- Sa ove pozicije ja nemam pravo nikome da verujem. Ja moram da procenjujem od situacije do situacije da li je nesto dobro zta srpski narod ili ne. U ovoj situaciji ja nemam pravo da verujem ni svom bratu. Iako sam covek koji vise voli da veruje, potpuno sam svesna svoje odgovornosti i analiticki prilazim svakoj situaciji i procenjujem da li je to dobro ili ne.

Gospodjo Plavsic, Vase vidjenje Srbije nakon parlamentarnih izbora?

- Naravno da se do optimalne opcije nakon jednog dugog perioda nekog totalitarizma ne moze odmah doci. Ali, uvek u izboru jednog kao sto je ovaj, treba gledati sta je bolje za srpski narod. Ja mislim da se Srpska radikalna stranka dovoljno pokazala srpskom narodu da je bez ikakvih mehanizama da bi bila pozeljna. Ali neka narod u Srbiji o tome odluci.

Da li je s obzirom na ovakvu raspodelu politickih snaga medju Srbima moguce definisati minimum srpskog nacionalnog interesa?

- Vidite, ovaj demokratski proces koji je zahvatio sve srpske teritorije treba podrzati. Ukoliko nam za ovo vreme kada smo ograniceni delovanjem vanjskog faktora to bude zajednicki imenitelj, a imamo i drugih, tradiciju, crkvu i ono sto je neophodno za demokratizaciju - srpski narod ce biti na dobitku. To je jedan proces. Crkva je jedan kohezioni faktor, a i potreba za demokratizacijom je drugi kohezioni faktor. Polako cemo ici prema konacnom cilju.

Na kraju, predsednice Plavsic, kako vidite RS nakon izbora? Da li ce se na cistac isterati sve stvari o kojima mesecima govorite?

- Znate zbog cega njima ne odgovara postovanje zakona? Oni su te zakone oborili.

Da li ce se nekima od njih suditi?

- Verujte, toliko ima drugih problema. To je stvar institucija koje se bave tim pitanjima, a ja na te institucije ne zelim da uticem.