Geografija studentskih organizacija u Beogradu

Na univerzitetima u Srbiji danas postoji vise od dvadeset studentskih organizacija koje nisu pod kontrolom rezima. Na poziv svojih legitimnih predstavnika, koje su sami birali, studenti ce se danas mnogo lakse i brze organizovati nego sto je to bilo u prethodnom peridou kada je postojao samo prorezimski Savez studenata

Izabela Kisic
Ljiljana Gogic

Oni koji su najvise upozoravali da studenti ne treba de se dele po razlicitim organizacijama posle Studentskog protesta 1997-96. godine, jer tako razjedinjeni nece moci nista da urade, danas sumnjaju u tu svoju tezu. Iako nastale iz razlicitih "politickih struja" koje su tokom zimskih demonstracija bile manje primetne u studentskom pokretu i razlicitog nastupa u (anti)izbornoj kampanji, aktivisti vecine njih su se prosle nedelje, bilo kao govornici, bilo kao "obicni" demonstranti, nasli na protestima povodom puca u gradskoj skupstini i Studiju B.

Na univerzitetima u Srbiji danas postoji vise od dvadeset studentskih organizacija koje nisu pod kontrolom rezima. Sve one ili su ozivljene tokom Studentskog protesta 1996-97, ili su prakticno iznikle iz njega.

Akademce je danas mnogo jednostavnije animirati i okupiti za odredjene ciljeve, nego sto je bilo pre godinu dana. Na poziv svojih legitimnih predstavnika, koje su sami birali, studenti ce se danas mnogo lakse i brze organizovati nego sto je to bilo u prethodnom periodu kada je postojao samo prorezimski Savez studenata.

Koliko rezimu nije milo organizovanje studenata, kazuje cinjenica da je zakonom zabranjeno versko i politicko organizovanje na Univerzitetu sto prema recima jednog studentskog funkcionera, prakticno znaci da nije dozvoljena ni molitva ispred sopstvenog kreveta u Studentskom domu.

Ukoliko tema da li dozvoliti politiku na visokoskolskim ustanovama ili ne zahteva opsezniju raspravu, ostaje, medjutim, jos jedan problem. Naime, cak i sindikalne organizacije akademaca koje se bave iskljucivo studentskim pitanjima, imaju ogromne probleme da se registruju kao udruzenja gradjana u Srbiji. Prema recima Branke Petrovic iz Centra za razvoj neprofitnog sektora, o njihovoj registraciji odlucuju lokalni sekretarijati unutrasnjih poslova koji procenjuju da li se radi o udruzenju gradjana ili politickoj organizaciji i ta procedura traje veoma dugo.

Iako od studentskog protesta strani donatori pokazuju, prema recima gospodje Petrovic, veliko interesovanje za studentske sindikalne organizacije, vise nego za ostatak nevladine scene, posebno u unutrasnjosti, njihov novac ne moze da pristigne u ovu zemlju - ponovo zbog zakonskih teskoca. Vecina nezavisnih studentskih organizacija nema prostorije. Aktivisti se sastaju ili po ucionicama ili privatnim stanovima, dok da bi stupili u kontakt sa ostalim studentima organizuju dezurstva po hodnicima fakulteta.

Studentski parlament

Osnivaci Parlamenta vole da kazu da je to prva legitimna organizacija studenata jer su svi koji poseduju indeks mogli da ucestvuju u izboru poslanika. Na te izbore izaslo je oko 11 hiljada studenata, sto je prema nekim procenama, oko 50 procenata aktivnih studenata. Vecinu mesta osvojili su nezavisni kandidati.

Parlament bi trebalo da zameni prodrzavni savez studenata Beograda. Grupa profesora koja radi na alternativnom Zakonu o Univerzitetu namerava da u njega unese i Studentski parlament kao instituciju, koja na taj nacin ne bi prestala da postoji kada njeni osnivaci diplomiraju. "Za razliku od Saveza studenata u kome svi monolitno misle, u Parlamentu imamo prakticno 'frakcije' grupe poslanika koje razlicito misle", kaze poslanik Miroslav Hristodulo.

Kao ciljevi Parlamenta na konstitutivnoj sednici su postavljeni - pravo na slobodno organizovanje studenata kroz stvaranje autonomnih i nezavisnih studentskih organizacija, vracanje studentskih glasila, ustanova i institucija u ruke studenata, sloboda i autonomija Univerziteta, donosenje zakona o Univerzitetu i uspostavljanje i trajno postovanje demokratskih procedura u drustvu.

Iako je Parlament, formiran pre svega kao sindikalna studentska organizacija, njegovi clanovi cesto istupaju sa politickim izjavama kao sto su podrska Biljani Plavsic ili Milu Djukanovicu, kao predstavnicima reformskih struja. U poslednja cetiri meseca pricalo se o krizi Parlamenta jer nije mogao da za to vreme sazove ni kvorum. Upravo izmedju dve protestne veceri prosle sedmice, kvorum je postignut, cime se po procenama nekih poslanika nagovestava kraj krize.

Studentski politicki klub

Trenutni cilj SPK je borba za demokratske izborne uslove. "Ne verujemo u promene ako se promene izborni uslovi. Mi hocemo da destabilizujemo i obesmisljavamo nedemokratsku vladu", istice Antic. Kao metode pritisaka, Antic pominje gradjansku neposlusnost i delovanje SPK kroz studentske i radnicke sindikalne organizacije.

Buducnost Srbije, SPK vidi u regionalizaciji zasnovanoj na ekonomskim interesima i nadleznostima. Zajednicko bi im bilo spoljna politika, monetarni sistem, vojksa, sudstvo i policija. "U to treba ici postepeno i prve regije treba da budu Srem, Banat, Backa, severni i juzni deo Kosova," kaze Antic.

Prema Anticevim recima, SPK je za visoku kulturnu i politicku autonomiju Kosova, ali protiv varijante "Ustav iz 1974. godine plus". Antic podseca da je SPK trazio da razgovara sa albanskim studentima na Kosovu. "Oni se bore za svoje osnovno pravo i nisu deo jednog politickog pokreta i mi to cenimo, komentarise Antic.

SPK se ne opredeljuje izmedju monarhije i republike. U grupi koja je osnovala SPK za vreme Studentskog protesta, mnogi su videli tradicionalisticku struju u pokretu. "Moramo poci od necega. U Studentskom protestu smo morali da insistiramo na tradiciji da bi ostali jedinstveni", objasnjava Antic. Prema njegovom misljenju, nemoguce je definisati poziciju SPK u odnosu na desnicu i levicu. "Po ekonomskom programu mi smo levicari. U politickom smislu mi smo desnicari jer smo za stvaranje drzave i ponosni smo na tradiciju. Ali, necemo drzavu iz 19. veka", navodi Antic.

Po njegovom misljenju, u demokratizaciju Srbije se moze ici bez definisanja odgovornosti za rat u bivsoj Jugoslaviji. "To dolazi posle, kada Srbija postane demokratska. Javno imenovanje krivaca vrlo tesko bi bilo sta izmenilo", ocenjuje Antic.

Govoreci o opoziciji u Srbiji, Antic istice da je ona sama odgovorna za svoje neuspehe, da je u njoj "mnogo neodlucnosti, zle krvi, umisljenog".

SPK ne postoji na fakultetima (cak i prostorije ima van univerzitetskih zgrada) zbog zabrane politickog organizovanja na Univerzitetu. "Ta zabrana je potpuno iluzorna i ne postoji nigde u svetu. Mi cemo je svesno prekrsiti buduci da nameravamo da osnujemo ogranke po fakultetima", kaze Antic.

Sindikalno delovanje SPK je prepustio Parlamentu. Veoma dobre kontakte, SPK ima sa svim zapadnim diplomatskim predstavnistvima u zemlji.

Studentska unija i federacija

Osnivaci obe organizacije za sebe kazu da se bave iskljucivo studentskim sindikalnim pitanjima. Prvi strajk zbog izborne kradje na lokalnim izborima proglasen je na Prirodno-matematickom fakultetu, a njegovi organizatori su upravo bili Unija i Federacija.

Autonomne studentske unije danas postoje na sest fakulteta u Beogradu. Povezane su Koordinacionim vecem, a zejednicke su im informativna sluzba, finansije, medjunarodna saradnja, a imaju i odredjene zajednicke projekte.

Bore se na primer za smanjenje uslova, povecanje broja rokova, da pismeni ispit vazi dva roka... Kao jedan od uspeha sindikalne borbe SU na Matematickom fakultetu, Miroslav Hristodulo, predstavnik SU u Studentskom parlamentu navodi popravku zidnog sata. "Dva meseca smo imali simbolicne setnje oko tog sata dok ga nisu popravili", podseca Hristodulo.

Unija poseduje stamparsku masinu koja moze da izbaci oko 120 kopija u minuti, a uskoro ce dobiti i prostorije na Hemijskom fakultetu.

Na "optuzbe" da je Studentska unija pod uticajem Socijaldemokratske unije (SDU), Hristodulo odgovara: "Osnivaci SU bili su bliski Gradjanskom savezu Srbije, a kasnije su ucestvovali u osnivanju druge stranke - SDU. Mi nase politicko bice ostvarujemo kroz partije, a na fakultetu smo sindikalno organizovani".

Federacija ima svoje ogranke u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nisu i Pristini, pokriva celu republiku i broji 3.000 clanova. Oni cekaju, kako kaze Budimir Markovic, predsednik federacije, da im gradska vlast u Beogradu pronadje prostorije i tako ispuni svoje obecanje.

Studentska inicijativa

Sve brojniju grupu studentskih organizacija cine asocijacije studenata koje deluju na pet fakulteta nezavisno jedna od druge. Svoje organizacije napravili su i Beogradjani koji studiraju u inostranstvu kao i izbeglice u Srbiji. Na pet fakulteta doslo je tokom protesta do otcepljenja lokalnih organizacija Saveza studenata od centrale.

Iako je stvoreno mnostvo studentskih organizacija koje nisu bas preterano medjusobno trpeljive, sindrom koalicije "Zajedno" za sada ne nagriza ucesnike studentskog protesta 1996-97. Novi politicki dogadjaji u Beogradu i najava okupljanja gradjana za danas (subota, 4. oktobar) na platou izmedju Filozofskog fakulteta i Rektorata, verovatno ce ponovo okupiti sve studente iz protesta bez obzira na organizaciju kojoj pripadaju.