Marija Bogdanovic dekan Filozofskog fakulteta

Autonomija i depolitizacija su zapravo neophodni uslovi za strateski najznacajniji cilj a taj je da nasa deca ostanu ovde da bi to svoje znanje upotrebili za dobrobit ove zemlje i ovog naroda

Isidora Sekulic

Nezapamcen haos na politickoj sceni, sve uocljivija beda ali i apatija velikog broja gradjana Srbije, mlaki i neartikulisani strajkovi, najzad prevrtljivost ili eskapizam intelektualne elite - to su, ukratko, osnovne karakteristike vremena u kojem Beogradski univerzitet treba da okonca visegodisnju agoniju. Istovremeno, rezim koji je svojim programskim papirima proklamovao depolitizaciju BU, cini sve da spreci slobodne izbore na ovoj visokoj skoli i ugrabi trenutak da na mesto rektora postavi coveka iz redova vladajuce patije koji bi, a sta drugo, bio poslusan izvrsilac drzavnih ideja.

Moze li se u ovakvim uslovima ocekivati resenje kojim bi BU konacno zastitio svoju autonomiju i dostojanstvo? Odgovor na ovo i druga nimalo laka pitanja, "Nedeljna Borba" je potrazila od dr Marije Bogdanovic, dekana Filosofskog fakulteta i najsire prihvacenog kandidata za mesto rektora.

- O depolitizaciji najvise govore predstavnici vlasti, setite se bivseg rektora Velickovica, prethodnog i sadasnjeg ministra prosvete ali i svih ostalih clanova vlade. S druge strane, medjutim, svi clanovi Saveta Univerziteta koje delegira Vlada su pripadnici SPS i JUL-a. Pored toga postoji Univerzitetski odbor SPS koji se bavi prevashodno kadrovskim pitanjima i na cijim sastancima je pretresana biografija svakog kandidata za dekana, narocito njegovo politicko opredeljenje, sto se pokazalo kao najvazniji kriterij. I to nije sve, nedavno je formiran i Univrzitetski komitet JUL koji takodje ima za cilj da se bavi postavljanjem partijski podobnih ljudi na rukovodeca mesta. U situaciji u kojoj vladajuca koalicija ima tri politicka aktera na BU, zaista je krajnje licemerno govoriti o depolitizaciji. Mislim da taj proces mora poceti vec na izborima za organe upravljanja. To znaci da treba birati ljude koji nisu nikakvi politicki cinioci u drustvu ili ako je to neizbezno, onda Savet treba da odrazava politicku strukturu Narodne skupsine koja je i osnivac BU. Stranacke razmirice bismo prepustili njima, a delegati bi se u tom slucaju bavili problemima visokog skolstva.

Kakav je precizan odnos delegata Vlade i Univerziteta?

- Po 38 delegata ima svaka strana, medjutim i delegati sa BU su clanovi nekih partija i dovoljno je da samo jedan predje na njihovu stranu (ja, nazalost, govorim o stranama ali to odgovara faktickom stanju) i tada glasacka masina postize one efekte za koje je vlast zainteresovana. Dok se ove stvari ne razrese, nema govora o depolitizaciji.

Kojim sve mehamizmima se rezim sluzio da bi zadrzao takav odnos odnosno dominaciju u Savetu BU?

- Prvo je jedan clan Zakona o Univerzitetu omogucavao da kandidati za rektora i prorektore dobiju podrsku samo jednog fakuteta, tj. jedne clanice. Naucno-nastavno vece, nas 38, sacinilo je Deklaraciju koju su svi prihvatili i jedna klauzula u njoj istice: Naucno-nastavno vece nece saradjivati sa rektorom koji bude izabran bez podrske trecine clanica Saveta - zahvaljujuci glasackoj masini i to je mogucno. Ta klauzula se pokazala veoma znacajnom i kasnije, kada su vladini delegati ponovo predlagali kandidate bez podrske. Bila je to sve jedna neprimerena manipulacija sa ciljem da se izbori odlazu do mogucnog i za njih povoljnog resenja.

Vi ste kandidat sa najvise glasova podrske, stvari su se primakle resenju. Da li ocekujete novi protivudar?

- Ja, zasigurno, nisam njihov favorit i na to gledam prilicno ravnodusno. Visoka ocena koju sam dobila od 28 fakulteta i Studentskog parlamenta je za mene najveca satisfakcija. Ona je posledica mojih zalaganja za autonomiju i depolitizaciju BU ali najvise moje kontinuirane teznje da mladu generaciju koja studira na nasim kvalitetnim visokim skolama ovde i zadrzimo.

Vas kao da nije uznemirio javni napad dvojice kolega sa Vaseg fakulteta. Oni su Vas optuzili za "grubu manipulaciju u pripremi sednice Veca"?

- Uopste me nije uznemirio. Svim, pa cak i onima koji ne prate dogadjaje oko BU, jasno je da se radi o providnom, trivijalnom i nadasve neistinitom istupu, tacnije o najobicnijoj harangi po nalogu. Uostalom, javnosti je predocen demanti profesora sa njihove katedre koji taj napad kvalifikuje kao deo prljave igre rezima. Svi mi znamo koliko je to nemoralan cin u odnosu na fakultet i dekana.

Pokusajmo da predvidimo dalji tok dogadjaja na BU, pre svega iz ugla njegove vece autonomije i procesa depolitizacije bez obzira na ishod izbora za rektora.

- Moje procene nisu narocito optimisticne. Na fakultetima ima vise struja. Jedni su za vrlo jasno definisanu autonomiju i za ostanak mladih u zemlji po svaku cenu. Postoji, medjutim, i druga struja koja je za kompromisna resenja i za kandidate koji realno mogu dobiti na izborima. To je linija manjeg otpora. Najzad, postoji i treca struja koja je do sada vladala i koja namerava i dalje da odredjuje postupke i ponasanje ostalih. Ipak, pokazalo se bezbroj puta do sada da Univerzitet spontano reaguje na dogadjaje u drustvu, da ne moze i ne treba da ostane po strani u tim prilikama. Svi pokusaji aktuelne politicke oligarhije koja se ne samo nadvila nad Univerzitetom vec ga prozima iznutra, ne mogu zaustaviti tolike hiljade studenata i profesora da u datim situacijama reaguju.

Bez zelje da prejudiciramo izbor novog rektora, koji bi po Vama bili prioritetni potezi nove Uprave ka pozitivnim promena na BU?

- Mislim da bi prvo trebalo pogledati Zakon o Univerzitetu koji sadrzi razne nedorecenosti i protivrecnosti koje se odnose na studente i profesora. Na primer, treba izjednaciti polozaj budzetskih i samofinansirajucih studenata jer su ovi drugi u nepovoljnijem polozaju; treba omoguciti institutima da ravnopravno ucestvuju u izboru Uprave, sto sada nije slucaj; dozvoliti profesorima kasniji odlazak u penziju; izboriti visu cenu rada; stabilizovati materijalni polozaj; poboljsati standard nastave i ne na poslednjem mestu standard studenata. Zatim neobicno je vazno otvoriti se prema svetu, ukljuciti se u medjunarodnu saradnju iz koje smo ovih godina potpuno eliminisani. Dobro je poznato da nismo imali novca ni za casopise i razmenu iskustava bez koje nema napretka u nauci. To su sve nase zelje i planovi no, kako stvari stoje, bojim se da ce na tome i ostati.

Da li ostaje nesto i da se uradi iznutra, te struje o kojima ste govorili nisu karakteristicne samo za profesore. I studentska organizacija je prilicno raslojena?

- Da, neophodno je postici jedinstvo BU na jasno definisanim, temeljnim ciljevima, ustanoviti pravi odnos prema drustvu i obezbediti njegovo funkcionisanje na tim standardima i principima. To, pre svega, znaci depolitizaciju. Ne zelimo da nam bilo koja partija odredjuje kriterije i standarde rada, organizaciju nastave. Autonomija i depolitizacija su zapravo neophodni uslovi za strateski najznacajniji cilj a taj je da nasa deca ostanu ovde da bi to svoje znanje upotrebili za dobrobit ove zemlje i ovog naroda.