Prof. dr Dragan Kuburovic, kandidat za rektora Beogradskog univerziteta

Moramo da budemo svesni da smo mi drzavni univerzitet i da je logicno da ce - ko god bude na vlasti - posegnuti za tom cinjenicom

Sa polozajem univerziteta univerzitetska javnost nije zadovoljna. Necu poceti od onoga sto vec i vrapci na grani znaju, da je materijalni polozaj univerziteta osnovna pretpostavka da mozete da zivite i radite. Sve drugo pada u vodu, ako toga nema, jer ne mozete da razvijete nijednu delatnost univerziteta na nivou koji zasluzuje Beogradski univerzitet, kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" dr Dragan Kuburovic, do 30. septembra v.d. rektora i jedan od dvoje kandidata za celnu funkciju najstarije akademske ustanove u drzavi.

- Po mom misljenju danas su univerziteti u Srbiji "razvodnjeni". Primera radi, univerziteti se nisu sastajali jako dugo. Mozda neverovatno zvuci, ali ja nikada nisam sreo rektora Novosadskog univerziteta. Znam ko je, ali da li je moguce da zivimo u jednoj republici, da se bavimo jednom problematikom, a da se rektori ne sastanu dve godine? Polozaj univerziteta danas moze da se posmatra i kroz odnos Saveta za razvoj univerziteta - od juna prosle godine nije se sastao, a po svojoj funkciji treba da utvrdjuje politiku razvoja univerziteta, pocev od upisne politike, racionalizacije... Kad se godinu i po ne zakazuje sednica institucije koja bi trebalo da vodi racuna o univerzitetu, onda moze da se vidi kakav je to prilaz.

Mi stalno pricamo o racionalizaciji univerziteta. To pitanje je stalno na tapetu. Ili neko nema snage da to sprovede u delo, ili se nadje opravdanje u tvrdnji da sad "nije politicki momenat" za tako nesto. Mislim da je univerzitet ostavljen sam sebi i normalno je pitanje koliko on moze sam da prevazidje te probleme.

Kljucni momenti u razvoju univerziteta jesu autonomija i depolitizacija.

- Svi mi kad govorimo, zaklinjemo se u depolitizaciju univerziteta, i opozicija i pozicija, a kad dodje do toga da se to sprovede u delo, niko tog kolaca nece da se odrekne. U Rektoratu sam proveo sest godina i sve vreme se govori o autonomiji. Mislim da univerzitet mora da stvori doktrinu o tome sta je to autonomija. Ako se napravi intervju sa 10 do 15 profesora, videce se da imaju potpuno suprotne pristupe. Autonomija univerziteta nije samo izbor rektora i prorektora, mada to pitanje dobija na aktuelnosti u vreme izbora. Mislim da univerzitet sam treba da iskristalise sta je to, po njemu, autonomija u svim segmentima, pa onda da izadje pred drustvo sa jasnim stavovima. Ako univerzitet bude jedinstven, onda nema razloga da se ti stavovi ne prihvate, bez obzira na eventualne otpore.

Kako ocenjujete predloge Univerzitetskog odbora za odbranu demokratije za izmenu postojeceg Zakona o univerzitetu?

- Ja sam to video i logicno je kad god izadje novi predlog zakona, da u sebi nosi poboljsanje, pa se to odnosi i na ovaj predlog, ali moram reci da i on mora da dozivi neke transformacije. Treba da budemo svesni da je logicno, u ovakvim drustvenim odnosima, kada smo mi drzavni univerzitet, da ce ko god bude na vlasti - posegnuti za tom cinjenicom. Ako postoji zelja da imamo moderan univerzitet, onda moramo naci konsenzus da se ta resenja urade, inace, parcijalna resenja su gluposti. Primera radi, nemam nista protiv toga da rektora bira ko god hoce. Postojala je ideja da rektora bira ministar, jer se on tako bira u Francuskoj. Ne mozete vi resiti problem ako uzmete jedan segment iz jedne drzave, drugi iz druge. To je kao da hocete da presadite vocku iz tropskih predela u nase krajeve. Na sta bi to licilo ukoliko bi iz Francuske uzeli princip biranja rektora, iz Nemacke nacin na koji se bira profesor, ili iz Amerike pravila biranja docenta?

Koliko, po Vasem misljenju, univerzitet ima prava da reaguje na neka drustvena zbivanja?

- Sta god ja mislio, moram da budem svestan cinjenice koja se kod nas pokazala - imao univerzitet pravo da reaguje ili ne - on reaguje. Univerzitet je osetljiva sredina i logicno je da reaguje na nesto mnogo burnije - jer odredjene probleme sagledava sa mnogo sireg aspekta od gradjana koji nemaju taj intelektualni nivo i znanje. Mislim da je jako vazno izanalizirati zasto je univerzitet tako reagovao. Mi smo imali '92, ali o tome nemamo nijednu sociolosku studiju, niti smo imali simpozijum na kome bi se objasnilo sta se to dogodilo i da li je bilo ispravno ili ne? Jednostavno, kod nas se desila eksplozija i sad cekamo drugu. Verovatno niko nece izvuci zakljucke ni iz '96/97.

Kako to objasnjavate?

- To se desilo zato sto smo mi pritegnuti nekim drugim problemima, a mi smo, u krajnjoj liniji, nacija koja uvek ugasi pozar i misli da je zavrsila posao. To se ne odnosi samo na univerzitet.

Dosta komentara izazvalo je osnivanje Univerzitetskog komiteta JUL-a. Da li je taj cin u skladu sa zakonom?

- Tacno je da postoji zakonska zabrana o delovanju politickih partija na univerzitetu, ali kod ovih organizacija stoji prefiks da deluju "pri" univerzitetu. Verovatno se ne kosi sa zakonom delovanje UK JUL. Mislim da ce vreme pokazati da li ce nesto zaziveti. I SPS ima svoju organizaciju pri univerzitetu, on zivi na BU vec sest-sedam godina, ali na mene niko nije vrsio bilo kakav pritisak, to odgovorno tvrdim.

Blize se izbori na Beogradskom univerzitetu. Da li mozete nesto da kazete o ishodu?

- O ishodu ne bih govorio, vec o zelji, ukoliko je ona u ovim uslovima moguca, a to je da izbori prodju u demokratskoj atmosferi, primerenoj univerzitetu. I ako ne budem izabran imam svoju struku i radicu ono sto sam radio celog zivota. Samim tim sto sam kandidovan od strane univerziteta, sto sam imao 24 podrske, mislim da sam dokazao da sam covek univerziteta.

Da li ce 6. oktobra Beogradski univerzitet dobiti rektora?

- Moze vrlo lako da se desi i da niko ne dobije poverenje. U krajnjoj liniji glasa se tajno. Ukoliko se dogodi da niko ne bude izabran, to bi bilo otvaranje nove krize na univerzitetu.

O. Nikolic