Svetski forum izdavaca novina

Internet je sistem distribucije podataka, a ne kreator sadrzaja. Drugim recima, elektronska revolucija promenila je naviku ljudi, ali nije unistila kulturu novina

Pise: Branislav Milosevic

Santili, zivopisno mesto udaljeno 40 km od Pariza, poznato je istoricarima umetnosti po dvorcu u kojem se cuva veoma znacajna zbirka umetnickih slika. Ima tu Rafaela, Van Dajka, Tenijea, Pusena,Vatoa, Delakroa. Ljubitelji konjickog sporta znaju za cuveni hipodrom u Santiliju i za reprezentativne izlozbe i trke konja, gde se, obicno, srecu i dokoni svetski bogatasi, koji za vreme svog boravka odsedaju u jednom od velelepnih i luksuznih sentilijskih hotela-dvoraca.

U najotmenijem od ovih hotela, "Mont-Roajal", u kojem je, nedavno, Aga Kan priredio svadbu svoje kceri, Svetska organizacija novinskih izdavaca (WAN) organizovala je dvodnevni razgovor pedesetak svetskih izdavaca iz dvadesetak zemalja, od Indije do Argentine i od Libana do Brazila i Srbije. Okupljajuci se na ovom mestu, izdavaci su, ocigledno, hteli pokazati da nisu sirotinja, ali i da nisu dokoni: cela dva dana proveli su u intenzivnim razgovorima i trazenju odgovora na razlicito formulisano, ali u osnovi jedno isto pitanje: kako dalje u doba Interneta? Zahvaljujuci licnom pozivu predsedavajuceg Foruma, gospodina Bengta Brauna, predsednika jednog od najvecih novinskih koncerna u Svedskoj, "Tidnings AB Marieberg" i predusretljivosti francuske vlade, ovom skupu prisustvovao je i vas izvestac.

Vest i svest

Vreme monopola novina je proslo i pojavili su se novi, sve mocniji izazovi, medju kojima Internetu nema premca. Vest, kao temelj informativne delatnosti, nije vec odavno privilegija novina, nego ravnopravno dostupna svim medijima. S pojavom Interneta, medjutim, vest postaje, takoreci, privatna svojina svakog vlasnika racunara i gotovo da se gubi svest o poreklu njenog "proizvodjaca". Internet je doprineo da vest stekne status opsteg dobra, kao sto su to elektricna struja ili tekuca voda koje se, u principu i u normalnim zemljama, mogu koristiti kad god se okrene prekidac ili slavina. Ovakva "privatizacija" informacija putem Interneta cini, u prvi mah, izlisnim druge medije: zasto bi se novine stampale kad sve sto imaju da kazu mogu poslati u globalnu elektronsku mrezu?

Da stvari ne stoje bas toliko ocajno po novine, pokazao je Endrju Nibli (Reuters New Media) podacima iz jednog americkog istrazivanja u kojem je 51 odsto ispitanika izjavilo da bi se radije odreklo televizora nego kompjutera u kuci, ali je samo 6 odsto njih reklo da se oslanja na WEB, kao na izvor informacija. Drugim recima, elektronska revolucija promenila je naviku ljudi, ali nije unistila kulturu novina. Uostalom, Nibli je svoje veoma zanimljivo izlaganje pocelo tvrdnjom da je Internet "sistem distribucije podataka, a ne kreator sadrzaja". Ova prosta cinjenica predstavlja plodnu osnovu za razgovor o strategiji novina jer buducnost i dalje pripada onima koji proizvode sadrzaj.

Potrosac i sadrzaj

Tokom svih rasprava bilo je vrlo lako uociti da li je izdavac koji govori samo puki menadzer, kojem je zapalo da administrira novinama i bori se, svim raspolozivim sredstvima, da im uveca profit ili je u pitanju izdavac koji je to postao posto je prosao kroz novinarski poziv. Ovi drugi pronalazili su najcesce valjane argumente u odbranu buducnosti novina, zalazuci se za aktivnu saradnju sa elektronskim medijima i njihovo koriscenje u unapredjivanju "pakovanja", ali i sadrzaja novina. Vas izvestac je u svojoj workshop otvorio pitanje verodostojnosti informacija i ukazao na cinjenicu da Internet, buduci anonimni globalni distributer, a ne proizvodjac vesti, ne moze racunati na poverenje svojih potrosaca ako ne postoji respekt prema verodostojnosti izvora. Nema, dakle, Internetove vesti u koju ce se globalno verovati ako njen izvor nije New York Times, Reuters, Nasa Borba ili neko drugo respektabilno lokalno glasilo ili agencija.

Ime ruze

Sa punom svescu o svim prednostima kojima raspolazu, prihvatajuci izazov Interneta, izdavaci mogu pripremiti trzisne odgovore koji ce pokazati da Internet moze i te kako sluziti novinama. Profesor Bendzamin Kompejn, sa americkog Pen Stejt univerziteta, tvrdi da je "Internet prilika, a ne pretnja" novinama. Upravo zato sto je tiraz u odnosu na broj domacinstava pao, kao sto se smanjilo i vreme koje citalac potrosi na citanje novina, Internet se mora iskoristiti da citaocu pruzi sasvim drugi tip novina: one moraju privuci i korisnike Interneta, pruzajuci im stalno dokaze da je dubina u prednosti nad sirinom, a izbor informacija po inteligentnim merilima privlacniji od nereda izobilja.

Dvodnevna razmena misljenja ljudi od novina utvrdila je sve prisutne u uverenju da, uprkos razlicitim lokalnim iskustvima i ogranicenjima, sa kojima su suoceni u svom poslu, postoje i neke globalne istine. Osnovne su da novina nema bez tiraza, a da tiraza nema bez umeca da se oblikuje i upakuje sadrzaj. Novinama nista ne radi o glavi osim nesposobnih urednika i izdavaca i zato je, izgleda, na dugi rok u pravu profesor Kompejn koji je svoje predavanje poceo optimisticno- cinicnom porukom: "Novine umiru, izgledi su sjajni".