Dr Dejan Janca, prof. novosadskog Pravnog fakulteta o zbirci presuda Evropskog suda i krsenju ljudskih prava u SRJ

Sloboda okupljanja se ovde ogranicava gradskim propisima i navodno zbog saobracaja! Jasno je da se time krsi jedno od osnovnih ljudskih prava. U vezi sa sindikatima jasno je da je jedan prakticno pov lascen dok su ostali diskriminisani u odnosu na drzavne organe

Bojana Oprijan-Ilic

U izdanju Fonda za humanitarno pravo nedavno je iz stampe izasla knjiga naslova "Politicka prava i slobode". Rec je o svojevrsnoj antologiji presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojima se, prakticno odredjuju evropski standardi u postovanju ovih prava. Zbirka, inace, sadrzi 11 presuda iz cetiri oblasti i to upravo onih koje su, kako se pokazalo poslednjih godina, kljucne na ovim prostorima jer se upravo na njima jasno pokazalo koliko smo daleko od postovanja ljudskih prava i istovremeno od civilizovanog sveta. Dakle, ova knjiga obuhvata presude koje se odnose na prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti, na slobodno izrazavanje, na mirno okupljanje i udruzivanje kao i prava na slobodne izbore. S obzirom na znacaj svih pitanja koje tretira zbirka "Politicka prava i slobode" o njoj ali i o tome sta se cini i sta treba ciniti u Srbiji i SRJ na ovom planu za "Nasu Borbu" govori dr Dejan Janca, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Saveta Fonda za humanitarno pravo.

Kakav prakticni znacaj ce ova knjiga imati za domacu pravnu teoriju i praksu?

- Pre svega kao izvor informacija i pedagosko sredstvo za sudove da uvide kako se temeljito izradjuju presude. To je impresivno. Takodje, zbirka bi trebalo da posluzi i zakonodavcu da u pripremi zakona vodi racuna o tumacenju normi i odredaba Evropske konvencije o zastiti ljudskih prava kako bi mogao da formulise i usvaja buduce domace propise u skladu sa evropskim standardima. Mi, doduse, nismo za sada clanovi Saveta Evrope pa prema tome ne mozemo da se obracamo Evropskom sudu.

S obzirom da nas Konvencija kao ni odluke Evropskog suda fakticki ne obavezuju u cemu bi jos mogla biti korist ponudjenog stiva?

- Posto imamo jasno izrazenu zelju da postanemo clanica Saveta Evrope to cemo imati ne samo mogucnost nego i obavezu da potpisemo i ratifikujemo Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Osim toga, mnoge drzave pa i nasa imaju u ustavima niz odredaba u vecoj ili manjoj meri slicnih normama u Konvenciji. Dalje, Jugoslavija je potpisnica Pakta o ljudskim pravima pod okriljem Ujedinjenih nacija a i te odredbe su cesto skoro identicne odredbama Evropske konvencije.

Hronicne povrede

- Sprovodjenje u zivot Pakta o gradjanskim i ljudskim pravima je u kompetenciji Komiteta za ljudska prava. Tom telu Jugoslavija mora da podnosi periodicne izvestaje o sprovodjenju tog dokumenta. Tako smo i cinili do 1990. a od tada je to "zamrznuto" s obzirom na sankcije. Komitet u stvari vrsi pritisak na drzave potpisnice Pakta da njegove standarde primenjuju u praksi tako sto u javnosti obelodane ko ih i kako krsi. Jugoslavija je, recimo, svojevremeno bila kritikovana zbog odredaba o moralno-politickoj podobnosti koje su sadrzavali neki zakoni a primenjivane su na primer prilikom zaposljavanja. Nakon toga sporne odredbe bile su proglasene neustavnim i od onda takvih uslova na konkursima vise nema. Da dodam, mi smo takodje potpisnici jos nekih ugovora o ljudskim pravima kao sto je Konvencija o zabrani rasne diskriminacije ili Konvencija o zabrani torture, kojima inace prihvatamo nadleznost Komiteta kao "kontrolora", mogu mu se obracati drzavljani nase zemlje koji smatraju da je u odnosu na njih primenjena tortura. Pritisak se na zemlju koja krsi odredbe cini preko javnog mnjenja.

Ali, upravo se poslednjih godina kod nas drasticno krse ljudska prava a konkretnih sankcija nema. Zasto?

- Trenutno mi se nalazimo van nadzornih tela ovlascenih za kontrolu ljudskih prava iako smo, kao sto sam rekao, obavezni da ih postujemo. Razume se da se i pored toga raspravlja o masovnom krsenju ovih prava u Jugoslaviji na primer u UN, OEBS, Savetu Evrope. Naime, ljudska prava vise ne spadaju u domen iskljucive nadleznosti drzave vec su predmet interesovanja medjunarodne zajednice narocito kad usled krsenja dolazi do ugrozavanja medjunarodnog mira i bezbednosti.

Medjutim odavde se na to cesto odgovara da se radi o "unutrasnjim stvarima" ili da je, recimo, Amerika preuzela ulogu "svetskog policajca". Kako to komentarisete?

- To vise nije argument posto je masovno narusavanje ljudskih prava predmet interesovanja medjunarodne porodice jer bi to moglo i za nju samo predstavljati opasnost. Sto se SAD tice, ne radi se o jednoj zemlji nego o mehanizmu koje uspostavljaju medjunarodne organizacije.

Koji su po Vasem misljenju najizrazeniji oblici krsenja ljudskih prava kod nas?

- Radi se o nekoliko "hronicnih", onih koji duze traju i nekoliko aktuelnih. Ovi prvi odnose se na prekoracenje ovlascenja od strane MUP u upotrebi sile sto se u najdrasticnijem obliku vidi na Kosovu. Po medjunarodnim paktovima to bi se moglo klasifikovati kao iznudjivanje priznanja sto je najstroze zabranjeno i toliko ukorenjeno u medjunarodnopravnoj zastiti da vec spada u domen obicajnog prava. Tu je, naravno, i citava serija krsenja slobode izrazavanja gde se, posrednom tehnikom postavljanja nemogucih uslova, ona onemogucava.

Nedavno je Studio B ponovo pretrpeo "povracaj u predjasnje stanje". Spada li to u domen ugrozavanja slobode izrazavanja?

- Tu je malo komplikovanija stvar jer to nije ucinio drzavni organ vec je rec o odnosu politickih stranaka. Na te stranke direktno se ne odnose obaveze koje drzava prihvata na osnovu medjunarodnih ugovora ali se na njih odnosi domace zakonodavstvo. Medjutim, ako drzava ne preduzima odredjene mere onda ona krsi svoje medjunarodne obaveze.

Diskriminacija zbog misljenja

- Dok se ono sto sam pomenuo za Kosovo tamo odvija zbog etnicke pripadnosti u Beogradu se, na primer, desava zbog drugacijeg politickog misljenja. Ima, medjutim, i mnostvo primera za primenu policijske sile i bez obzira na ovo odnosno na potpuno apoliticna lica.

Sta je sa pravima izbeglica?

- Cinjenica je da mnogi nemaju cak ni izbeglicki status pa se na njih ne primenjuje cak ni Konvencija o zastiti izbeglica. To je jedan od najobespravljenijih slojeva gradjana s obzirom da ih je puno bez ikakvog statusa.

U zbirci presuda pominju se i one koje se odnose na slobodu okupljanja i sindikalnog udruzivanja. Kako biste ocenili situaciju kod nas kad je o tome rec?

- Sloboda okupljanja se ovde ogranicava gradskim propisima i navodno zbog saobracaja! Jasno je da se time krsi jedno od osnovnih ljudskih prava. U vezi sa sindikatima jasno je da je jedan prakticno povlascen dok su ostali diskriminisani u odnosu na drzavne organe. Pomenuo bih da je i u oblasti prava na imovinu citav niz primera krsenja prava. Pocev od diskriminacije Albanaca da ne mogu sticati nepokretnosti na teritoriji cele Srbije (izuzev Vojvodine) sto je flagrantna povreda jednakosti gradjana. Konacno, teske povrede osnovnih ljudskih prava desavaju se cesto i prilikom povratka nasih gradjana iz inostranstva koji su podvrgnuti nekakvoj posebnoj kontroli odnosno utvrdjivanju da li su ovdasnji drzavljani a nekad se ne pustaju u zemlju cak i kad se utvrdi da raspolazu legalnim putnim ispravama.

Neusaglaseni sa svetom

- To je, takodje, problem. Niz presuda, pokazalo se, nisu zasnovane na dokazima koje su iznele obe strane u sporu. Na taj nacin je, recimo, mogla biti legalizovana izborna kradja. Dalje, Savezni ustavni sud donosi odluke u vezi sa izborom predsednika Crne Gore iako to nikako ne spada u njegovu nadleznost. Pri tome, svoje stanoviste ne prosiruje na Srbiju i federaciju gde postoje istovetni propisi: jedna stranka - jedan kandidat. U slucaju Crne Gore to je ucinio po sopstvenoj inicijativi.

I kad donesu odluku "ni po babu ni po stricevima" domaci sudovi cesto ne mogu da obezbede njeno izvrsenje, recimo kod stedisa ili upada u stanove i kuce. Kako izvrsenje presuda osigurava Evropski sud u Strazburu?

- Samo tako sto Savet Evrope moze da pripreti iskljucenjem ili da iskljuci clana koji ne postuje odluke Suda. Time se naravno povlace i sve privilegije koje uzivaju zemlje u Evropskom savetu.

Sto se prava odnosno pravnog sistema tice sta je neophodno kako bismo se priblizili Evropskoj uniji?

- Da bismo postali clan EU nas pravni sistem mora biti usaglasen sa evropskim standardima o ljudskim pravima, pre svega . A to znaci da se u suprotnom sprecava pridruzivanje. U velikoj meri nasi propisi su kompatibilni ali stvarnost uverava da se oni krse. Ustav, naime, propisuje da se ta prava razradjuju zakonima koja ih, pak, ogranicavaju. Praksa Evropskog saveta pokazuje da u primeni normi o postovanju ljudskih prava postoje standardi koje su drzave duzne da primenjuju i postuju.

Sta nam, dakle, preostaje da ucinimo i kako komparativno vidite stanje kod nas i u drugim bivsim istocnoevropskim zemljama?

- Postovanje ljudskih prava tesno je vezano sa demokratijom i nije samo stvar propisa vec politicke kulture. A ona kod nas, na zalost, nije razvijena. Gola promena propisa nista ne znaci, vaznije je da ih oni koji ih sprovode to cine na ispravan nacin. Inace, rizicno je porediti nas sa drugima ali postoje jasna saznanja da je postovanje ljudskih prava znatno uznapredovalo na primer u Ceskoj, Poljskojj, Madjarskoj. To se, uostalom,vidi i po sve otvorenijim mogucnostima da udju u Evropsku uniju.