Najsuroviji analiticar politicke scene

Pre cetiri godine je nepogresivo tvrdio da se Milosevic ne moze prosto zbaciti sa vlasti, odnosno da ce skoro puci. Naprotiv, jos tada je govorio da ce svim podobnim strankama on biti nosilac liste. Za SPO je prognozirao ulazak u vladu, da ce biti partija na vlasti, za Milosevica da mu preti miteranizacija, a da mu je cilj da "pukne Karadzica u glavu". Zastupa tezu da vlast i opozicija koju pers onifikuju Milosevic i Draskovic ne mogu jedni bez drugih, jer predstavljaju "dijalekticku borbu suprotnosti" i pri tom ostro reaguje na svaku insinuaciju da Draskovic to radi namerno

Milica Torov

Kogod je jos sumnjao u izbornu pobedu Srpskog pokreta obnove trebalo je ovih dana da zaviri u beogradsku kafe-galeriju "Srpska rec". Tamo je glasoviti profesor Prirodno-matickog fakulteta Milan Bozic, za kojeg kazu da je desna ruka Vuka Draskovica, "vidjen kako se, mrtav hladan, razbacuje stodinarkama, cascavajuci drustvo picem". Ocito pripada onoj struji koja smatra da je SPO pobedio na izborima, sto donekle ima pokrica u cinjenici da je ova stranka, u novoj konstelaciji snaga, u republickom parlamentu zauzela pozicije koje joj omogucavaju politicke trgovine. Svoju (ne)moc je, inace, vec demonstrirala, smenivsi Zorana Djindjica sa mesta gradonacelnika Beograda. Reklo bi se - idealan trenutak da se skrene paznja javnosti sa studentskih komesanja na Kosmetu i najavljenog bojkota drugog kruga predsednickih izbora. U ovoj nemogucoj situaciji narodu nema druge do da spas trazi u liku Zorana Lilica, odnosno Vojislava Seselja, koji se upravo na ponovljenim izborima nadmecu za mesto predsednika Srbije.

U tome je, kako se veruje, velika zasluga samog Bozica kao glavnog, matematicki preciznog i, dosad bar, nepogresivog stratega SPO, kome je, ocito ne slucajno, bila poverena i predsednicka kampanja Vuka Draskovica. Njegovu "dalekovidost" cesto pripisuju "vezama" sa drugim strankama, buduci da je jedini covek u Srbiji koji je bio, istovremeno, i dekan Miri Markovic i desna ruka Danice Draskovic. Desnicu je zimus, u svojstvu koalicionog partnera, i potpredsednika Beogradske skupstine, podmetnuo i Zoranu Djindjicu, za kojeg je pre dve godine rekao da je "pozitivna pojava, da je "politicar gradjanske orijentacije na srpski nacin, a kad god stavite pridev srpski uz neku imenicu, ona potpuno promeni znacenje. Srpski intelektualac nije vrsta intelektualca, vec jedno posebno bice bas kao i srpski politicar...."

Ne iskljucuje se mogucnost da je jos neko koristio Boziceve usluge, buduci da je okusio, a mozda i sam oblikovao, razne opcije - od Micunoviceve Demokratske stranke, preko Srpske liberalne stranke Nikole Milosevica do Srpskog pokreta obnove. Najduzi mu je "staz" zeta Jagosa Purica, prvoborca Osme sednice, inace kuma Mire Markovic. Stizao je da odradi i druge poslove, pa je, kako se tvrdi, bio i u izbornom stabu u vreme smene Slobodanke Gruden, a kao profesor Prirodnomatematickog fakulteta bio je uz studente za vreme njihovog protesta 1992.

Prelazak iz partije u partiju Bozic objasnjava nemirnim duhom i temperamentom. Cim zakljuci da nesto ne stima u jednoj paratiji, "udara po tome i ide dalje". Da je, kako sam priznaje, bio clan Komunisticke partije, do sada bi iz nje bio izbacivan najmanje deset puta. To je nacin na koji, veli, funkcionise.

Jos nije stigao do JUL-a, niti ce, veli. Koliko god da je menjao partija, nikada nije bio clan SKJ i u tome vidi svoju prednost u odnosu na neke druge predstavnike opozicije. Da je hteo da bude tamo od pocetka, mogao je. Da je levicar, vec bi to i pokazao. Na provokativna pitanja uvek ima spreman odgovor, pa tako da, kao desnicar, ne okrece glavu od Mire Markovic, jer je levicar, i obrnuto. Ne porice cak ni da se neki ljudi iz SPS gnusaju nad njihovim prijateljstvom, komentarisuci da na ovom tlu nema ideologije i politike. Ovde vlada, veli, etnopsihologijja, deo mentaliteta pomesanog sa ideoloskim balkanskim strastima.

Miru Markovic, kako sam navodi, zna dvadeset godina - jos iz vremena kad su se zajedno zaposlili na Prirodnomatematickom fakultetu 1974. Vidjali su se i druzili na fakultetu, jer "zasto bi trosili pare u 'komunalcu'", iako je bio pogodna kafana izmedju Gradskog komiteta i okolnih fakulteta". Na jednoj promociji knjige Mire Markovic, Bozic je (ne)dvosmisleno rekao za autorku da "savrseno vrsi predvidjanje rata i savrseno razume problem referendumskog izjasnjavanja naroda", sto ga je kostalo optuzbe lidera svoje tadasnje Srpske liberalne stranke, Nikole Milosevica, da je "naneo veliku stetu opoziciji".

Za Miru kaze da "ima jedan srbijanski nacin politickog misljenja, urbanizovan...". Za Danu, pak, da "ima tu dinarsku violentnost koja u velikim komadima grabi i hvata stvarnost". Neki put, veli, "ubode jedna, a neki put - druga, ali su razlike tolike da ih je tesko porediti".

Sam Bozic porice da je "covek za vezu", isticuci da je za to isuvise upadljiv, sto ne umanjuje cinjenicu da je prosao bogat razvojni put. Otuda mozda i nije sasvim slucajno sto ga drze za najvisprenijeg analiticara nase politicke scene, matematicki egzaktnog u politickim dijagnozama, ali i prognozama, buduci da se njegova predvidjanja, sa neznatnim vremenskim oscilacijama, uglavnom obistinjuju.

Jos pocetkom 90-tih godina upozoravao je da u Beogradu naprosto nema milion ljudi koji su izrazito opoziciono nastrojeni da bi izasli na ulice i tamo obarali vlast. Ali se, kako je tada izracunao, moze sakupiti 500.000-600.000 koji ce kategoricno zahtevati da se vlast ozbiljno odnosi prema opoziciji, traziti slobodne drzavne medije i postene izbore. Pre cetiri godine je nepogresivo tvrdio da se Milosevic ne moze prosto zbaciti sa vlasti, odnosno da ce skoro puci. Naprotiv, jos tada je govorio da ce svim podobnim strankama on biti nosilac liste. Za SPO je prognozirao ulazak u vladu, da ce biti partija na vlasti, za Milosevica da mu preti miteranizacija, a da mu je cilj da "pukne Karadzica u glavu". Zastupa tezu da vlast i opozicija koju personifikuju Milosevic i Draskovic ne mogu jedni bez drugih, jer predstavljaju "dijalekticku borbu suprotnosti" i pri tom ostro reaguje na svaku insinuaciju da Draskovic to radi namerno.

Od same pojave opozicije na politickoj sceni Srbije, Bozic je uocavao da lider SPO povlaci poteze koji odgovaraju Milosevicu, ali je to pripisivao njegovoj naivnosti, a ne smisljenoj zaveri, a tadasnje medjusobne nesuglasice izmedju opozicionih stranaka, umesto da svoju energiju okrenu protiv rezima - njihovoj nezrelosti. Javnosti je poznata Boziceva opaska da se "Milosevicu mogu otupljivati anticivilizacijski zubi, a i ona krnja Jugoslavija krnji njemu zube. Treba siriti okruzenje. S malo srece i sverca, obnovice se jugoslovenski veliki prostor, i onda ce se i odatle otupljivati zubi ovdasnjem rezimu".

Kao jedan od clanova Izvrsnog odbora Deposa, kad je ovaj pokret tek bio u zacetku, predvideo je dugotrajnu politicku borbu sa tvrdim rezimom, uceci da je "gradjanska neposlusnost vid borbe protiv legitimiteta vlasti, koji je silom nametnut". "Upucene" - koji ga ne samo zbog koznih cizama i "lenjinove sapke" poistovecuju sa onima koji su, zajedno sa socijalistima, izisli iz istog sinjela - razoruzava izjavama poput one da se "politicki obracun, a pogotovo razracunavanje sa tekucim ostatkom komunistickog rezima, ne moze obavljati nasilno kao u Rumuniji, a niti u smislu plisane revolucije kao u Ceskoj".

Ostace, medjutim, tajna, da li je nepogresivi matematicar u svojim vizijama i sebe video u ulozi vrsioca duznosti gradonacelnika Beograda, ili je bio prinudjen da, po partijskom zadatku, kao potpredsednik gradske skupstine, pripremi teren za Djindjicevu smenu, ocito prvu zrtvu izbornih rezultata. Naime, javnosti nije promaklo da su nesuglasice izmedju dojucerasnjih koalicionih partnera dostigle vrhunac posle objavljivanja nezvanicnih rezultata izbora, jer je SPO optuzio Djindjica da je zasluzan sto je Vuk Draskovic predsednicku trku zavrsio na trecoj poziciji, a da je mesto gradonacelnika koristio u stranacke svrhe, pozivajuci gradjane na bojkot.

Mnogi Bozica vec vide i u ulozi gradonacelnika. Medjutim, za njega u SPO kazu da je "patrijarh poltrona Vuka Draskovica", te da ce biti onako kako sef, odnosno, Dana kaze. Ustalom, i sam Bozic tvrdi za sebe da nije cak ni savetnik Vuka Draskovica, vec predsednik Politickog saveta SPO, i da nema tu moc da donosi odluke. Ulogu savetnika, kaze, u praksi shvata na americki nacin, kao vrstu strucnjaka cije je da predoci stav, a na lideru - da odabere.

Radi se, u neku ruku, o ulozi tzv. coveka od poverenja, ali sve je vise onih koji su ubedjeni da "ako ce neko izvrdati Vuka, onda ce to biti Bozic". Mozda Bozic i nije kriv, kako se mislilo, sto je opozicija ispustila Mladenovac i Novi Beograd iz Gonzalesovog spiska. Dok je bio predsednik Upravnog odbora Studija B, ova TV stanica "govorila je istinu". Pored svih svojih funkcija, Bozic i dalje vazi za politickog igraca kome jos nije utvrdjen rejting, jer se ne zna da li ce i kada da centrira. U svakom slucaju, trenutno je v.d.prvi covek u Beogradu, na ciji zahtev moze, ako za mesec dana grad ne dobije gradonacelnika, da bude zavedena prinudna uprava. Iako samo, kako kaze, savetnik Vuka Draskovica, time bi fakticki uticao na dalju sudbinu opozicije u glavnom gradu.