FOND ZA HUMANITARNO PRAVO O MALTRETIRANJU DEMONSTRANATA U BEOGRADU I PRISTINI

Istrazivaci Fonda bili su neposredni svedoci nasilnickog ponasanja pripadnika MUP-a prema ucesnicima protesta, sto je ocenjeno kao neprimereno krsenje ljudskih prava

Fond za humanitarno pravo u Beogradu izdao je povodom protesta u Pristini i Beogradu i policijskog nasilja nad gradjanima, sledece saopstenje:

"Prema izvestajima istrazivaca Fonda za humanitarno pravo, koji su neposredno pratili tok protesta albanskih studenata u Pristini, 1. oktobra 1997. godine, i gradjanski protest u Beogradu, 1. i 2. oktobra 1997. godine, pripadnici MUP Srbije su bez ikakvog razloga pretukli vise od 150 osoba i protivpravno lisili slobode najmanje 50 osoba. Registrovani slucajevi pokazuju da su u Pristini na meti bili najvisi predstavnici obrazovnih institucija na albanskom jeziku i lideri studentskog protesta. Medjut pretucenima u Beogradu najvise je mladjih ucesnika i zena. I u Pristini i u Beogradu policija je posebno bila brutalna prema novinarima i fotoreporterima.

Policijsko nasilje na Kosovu i u Beogradu otkriva resenost vlasti Republike Srbije da ne dozvoli mirne proteste gradjana protiv ugorzavanja osnovnih vrednosti demokratskog drustva. Na Kosovu su studenti i profesori ustali protiv ponizavajucih uslova obrazovanja i protiv nipodostavanja njihovog ljudskog dostojanstva. U Beogradu se protestovalo protiv svih politickih cinilaca koji daju prednost svojim uskim stranackim interesima, u odnosu na slobodu medija i profesionalno novinarstvo.

S razlozima i datumom protesta albanskih studenata javnost je obavestena mesec dana pre njihovog odrzavanja. Albanski studenti su orgnaizovali protest protiv vlasti Republike Srbije zbog uskracivanja normalnih uslova za obrazovanje na albanskom jeziku. Protest je odrzan na dan kada je pre 13 meseci donet politicki dogovor o normalizaciji skolovanja na albanskom jeziku na svim nivoima, koji su potpisali predsednik Republike Srbije Slobodan Milosevic i lider kosovskih Albanaca dr Ibrahim Rugova.

Iako su tada zvanicnici Republike Srbije javno izneli da je dogovor Milosevic-Rugova izvan svake politicke rasprave i da je njegov karakter hitne humanitarne prirode, nema primera da je neka skolska zgrada vracena albanskim ucenicima ili studentima. U sezdeset srednjih skola nastava na albanskom jeziku se organizuje u zgradama osnovnih skola ili u privatnim kucama. Svega sest srednjih skola nastavu izvode u svojim objektima. Medju njima je gimnazija "Dzevdet Doda" u Pristini, kojoj je skolske 1993/94 omoguceno ponovno koriscenje skolskog prostora. Medjutim, od tada, lokalne vlasti u Pristini, uz saglasnost Ministarstva za stambeno komunalne delatnosti Republike Srbije, dvoriste ove skole pretvaraju u zabavni park.

Fond za humanitarno pravo poziva vlasti Republike Srbije da otklone sve prepreke koje stoje na putu normalizacije obrazovanja i skolstva na albanskom jeziku, da zakonskim putem stvore uslove za ukidanje ponizavajuceg stanja, i time pokazu dobru volju u odricanju od diskriminatorske politike i prakse prema kosovskim Albancima.

Fond za humanitarno pravo takodje zahteva od vlasti Republike Srbije da prestanu sa politickom upotrebom policije i da postuju polliticko pravo gradjana na mirno okupljanje i demonstracije."