Subota, 4. oktobar 1997.

U PRIVATNIM PRODAVNICAMA TRGOVCI KORIGUJU CENOVNIKE

Zbog skoka vrednosti marke sve poskupljuje za 20 odsto

Cene u privatnim radnjama preracunate prema kursu od 3,6 do 3,8 dinara za marku, pa se posle najnovijeg skoka na crnom deviznom trzistu koriguju za 10 do 20 odsto

"Hvata me panika da se ne ponovi '93. godina. Jos nisam promenila cene, ali je danas, odnosno veceras poslednji rok. Sadasnje cene su obracunate prema kursu marke od 3,6 do 3,8 dinara. Jutros sam bila na buvljaku da kupim marke od dilera, kurs je 4,2 dinara za marku, ali se ne prodaju sto znaci da ce kurs rasti i dalje. Prosle nedelje sam cula jednog naseg dobavljaca koji je u kontaktu sa velikim dilerima da ce marka rasti do pet dinara, a onda ce poceti polako da pada".

Ovako Vera Pavlovic vlasnica prodavnice prehrambene robe, uglavnom iz uvoza, komentarise uticaj kursa marke na stabilnost cena. Jutros je prema recima vlasnice ove prodavnice, dolazak u ovu firmu najavio i dobavljac cokolada "milka" sto bi moglo da znaci da ce se promeniti cene cokolade.

Strah od gubitka kapitala

"Povecanje cena u privatnom sektoru pocelo je zbog straha da se ne bi izgubio kapital. Privatnici pokusavaju da preduprede mogucu inflaciju. Svi su u iscekivanju sta ce se desiti, da li ce marka nastaviti da raste i kako ce drzava reagovati. Drzava nema mogucnosti da reaguje trzisno jer ne raspolaze dovoljnom kolicinom deviza koju moze ponuditi na trzistu pa joj ostaje da reaguje administrativno", kaze Slobodan Milosavljevic, rukovodilac Centra za konjunkturna i makroekonomska istrazivanja.

Prema recima Milosavljevica, postoje tri administrativne mogucnosti za suzbijanje rasta kursa. Drzava bi mogla da zaustavi ekspanzionisticku monetarnu politiku pa cak i povuce deo prestampanog novca jer je ocigledno da izvesna kolicina nema devizno pokrice, a kolika je ta kolicina ne zna se tacno jer jos nema podataka o novcanoj masi. Druga mera je, prema recima Milosavljevica, povecanje obavezne rezerve na 25 odsto o cemu se vec poluglasno prica kako bi se sprecilo iznosenje novca na sivo trziste. Najbolja mera bi bila iznosenje deviza iz deviznih rezervi preko legalnog bankarskog sistema i na taj nacin suzbijanje gladi za devizama. Medjutim, to zavisi od kolicine deviznih rezervi", kaze Milosavljevic.

Juce u prepodnevnim satima sudeci prema blic-anketi trecina privatnika slucajno izabranog uzorka korigovala je cene od deset do 20 odsto. Kazu da su najpre uskladjene cene robi koja je kupljena po kursu od 3,6 odnosno 3,7 dinara za marku. Ima i onih privatnika koji su podigli cene svoj robi, a i najava da ce biti ukinute trenutno aktuelne rasprodaje.

Ilustrativan je primer prodavnice u Takovskoj koja je u izlogu nekoliko meseci drzala parfem "trezor" a kako je prodaja slabo tekla vlasnik se preorijentisao na prodaju decijih igracaka. Ovaj parfem i jos nekoliko drugih povukao je iz izloga, ali pritom nije zaboravao da koriguje cenu za 20 odsto. Najbrzi, bez sumnje je vlasnik butika "Big Star" koji je jos juce uskladio cene s kursom marke. Cena u dinarima je obracunata prema dnevnom kursu marke, a roba se moze kupiti i za marke, juce po kursu od 4,2 dinara.

Da su vlasnici privatnih butika na mukama u zelji da (ne samo ne izgube), vec sto vise zarade na rastu kursa marke, recito govori i prica jedne prodavacice. "Usao gazda jutros u prodavnicu i hukce. Kaze da je marka presla cetiri dinara. Pogleda robu u rafovima i kaze - "ovo je jeftino, i ovo je jeftino, pa i ovo je jeftinije nego kod drugih. Nije odmah podigao cenu, ali nece dugo cekati", kaze ova prodavacica.

Inflacija i vracanje kredita

Prema anketi Instituta za trzisna istrazivanja 16 odsto anketiranih privrednika je najavilo povecanje cena u naredna tri meseca dok je proteklog meseca svega sedam odsto anketiranih verovalo da ce morati da podignu cene. Za narednih sest meseci 26 odsto anketiranih privrednika prognozira povecanje cena sto je za sedam odsto vise nego proslog meseca.

"Indikativno je da se najava rasta cena poklapa sa terminima kada treba da se vrate krediti. Cini se da je rec o vec vidjenom scenariju, a to je da oni koji su uzeli novac od Poste nisu obavili posao kako valja, pa sada kad je prispeo rok za povratak na domacem trzistu, visim cenama zele da nadoknade gubitak", kaze Slobodan Milosavljevic, rukovodilac Centra za konjunkturna i makroekonomska istrazivanja.

Predrag Ceranic, vlasnik uvozno-izvozne firme "Planeta" koja distribuira "Marsove" cokolade, kaze da do juce nisu pomerali cene prema kursu, ali ukoliko marka narednih dana poraste za desetak odsto, morace da koriguju cene jer i sada, zbog niskih marzi, rade na granici rentabiliteta. "Pozitivna okolnost je sto je marka u banci jos na zvanicnom kursu, mada je nema dovoljno. Optimista sam i verujem da ce se vratiti na nivo ispod cetiri dinara, kaze Ceranic.

Prema recima vlasnika prodavnice u centru grada kurs marke je skocio jer "para ima kao blata". Video sam u posti kako se isplacuju penzije novim novcanicama. Pretpostavljam da ce kurs rasti do izbora, a onda ce se stabilizovati. Mi cemo podici cene cim dobavljaci budu zahtevali. Sadasnje su preracunate prema kursu 3,7 - 3,8 dinara. Dok trgovci u drustvenim prodavcima ne budu poceli da dizu cene bice dobro. Medjutim, kad oni krenu da uskladjuju znaci da je inflacija krenula. Kupci su vec poceli da kupuju na cekove, marke prodaju, a to je repriza vidjenog", kaze ovaj trgovac.

"C market" ne menja cene

Jadranka Stojimirovic, direktor nabavke u "C-marketu" kaze da ova trgovina nece menjati cene dok ne dobije signal od dobavljaca. Za sada nema najava o povecanju cena. "Radimo sa izuzetno niskim marzama i bicemo prinudjeni ako dobavljaci zahtevaju da promenimo cene. Trgovina je samo produzena ruka i od nje nista ne zavisi", kaze Jadranka Stojimirovic.

S. Jovicic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /