STA POKAZUJE PERIODICNI OBRAcUN O FINANSIJSKOM POSLOVANJU PRIVREDE (2)

Krediti Fonda za razvoj samo su delimicno i kratkorocno pokrili vec stvoreno pogorsano stanje u finansijskim bilansima preduzeca

Bojana Jager

Poslovne knjige pokazuju da je za sest meseci ove godine dalje pogorsan finansijski polozaj privrede, s obzirom na to da su visoki gubici ponovo smanjili sopstveni kapital preduzeca i povecali potrebu za njihovim dodatnim zaduzivanjem. I inace negativan neto obrtni fond, u odnosu na kraj prosle godine, povecan je na 8,5 milijardi dinara, a potrebe privrede za dugorocnim obrtnim kapitalom porasle su sa lanjskih 41, polovinom ove godine na 49,3 milijarde dinara, objasnjava dr Jovan Rankovic, zakljucujuci da se privreda ubrzano finansijski ruinira i postaje sve nesposobnija za placanje.

Direktna posledica toga je visok rast obaveza iz poslovanja u istom periodu sa 74,8 na 95,7 milijardi dinara, sto je druga tamna strana visokih gubitaka. Istovremeno, kratkorocna potrazivanja preduzeca narasla su sa 62 na 78 milijardi dinara, a ova razlika izmedju potrazivanja i kratkorocnih obaveza najbolje je ogledalo koliko je duboka finansijska rupa i koliko su preduzecima nasusno potrebna dugorocna obrtna sredstva za normalno poslovanje.

To ujedno objasnjava i sta znaci novcana transfuzija, koja su preduzeca dobila kroz kredite Fonda za razvoj. Cak i da im je ustupljen ukupan devizni kolac (1,2 milijarde maraka) od prodaje Telekoma, kao sto nije, to ne bi moglo da pokrije razliku od oko osam milijardi dinara izmedju potrebnog i raspolozivog dugorocnog kapitala za pokrice zaliha i gubitaka, objasnjava dr Rankovic. - Ovi krediti su podeljeni u julu i samo su delimicno olaksali vec stvoreno tesko finansijsko stanje u privredi, koje je pogorsano zbog rasta zaliha, gubitaka i minimalnih a neizbeznih ulaganja u osnovna sredstva, sa kojima su se morali osveziti kapaciteti da bi uopste bili u stanju da funkcionisu. Tim kreditima pomenuta "crna rupa" je privremeno suzena, ali iz istih razloga nije moguce vracanje ovih zajmova, jer je privreda bez kapitala i vec u sledecem proizvodnom ciklusu preduzeca nece biti u stanju da nastave da finansiraju normalno poslovanje. Ili bolje receno, vracanje ovih kredita je moguce samo ako se preduzecima dodele neki novi krediti, tvrdi dr Rankovic.

Posledica cinjenice da je privreda prinudjena da se finansira prevashodno kratkorocnim zajmovima, je da su oni u prvih sest meseci povecani sa 17,3 na 19,3 milijarde dinara, ali ne odobravanjem novog svezeg novca, vec uglavnom kroz pripisivanje kamata na stare i prolongirane pozajmice. Povecane su i obaveze preduzeca prema drzavi i radnicima (sa 6,3 na 6,83 milijarde dinara), a interesantno je to da su u ovoj obracunskoj stavci smanjene jedino obaveze prema radnicima. To opet znaci da su zarade rasle brze od proizvodnje i da su bile isplacivane mimo rezultata poslovanja.

Kada se uporedi stanje zaliha i neto obrtnog fonda, vidi se da su u najgorem polozaju drustvena preduzeca, kojima je potrebno ravno 25 milijardi dinara dugorocnog kapitala. Kod njih je, na primer, negativni neto obrtni fond narastao na 10,5 milijardi dinara, sto je vise nego u privredi u celini. Kod mesovitih preduzeca, koja doduse imaju pozitivan neto obrtni fond, ali ipak upola manji nego lane, potreba za dugorocnim kapitalom teska je 13,5 milijardi dinara. Privatnim firmama treba deset milijardi dinara dugorocnog kapitala za obrtne potrebe. Ono sto je zanimljivo, istice dr Rankovic, je to da je vise od polovine ove sume pokriveno povecanjem dugovanja prema drustvenim i mesovitim preduzecima. Drugim recima privatna preduzeca, iako finansijski bolje stoje, ne finansiraju se sama, vec se "ispomazu" neplacanjem obaveza prema drustvenim firmama, sto je takodje posledica simbioze vlasnistva i interesa izmedju drustvenog i privatnog sektora.

Dr Rankovic zakljucuje da je periodicni obracun za prvo polugodiste jasno pokazao da je u "godini reformi" finansijski polozaj privrede znatno pogorsan, dok je mogucnost realizacije proizvodnje - ostvarene uz sve vece zaduzivanje, uvecane troskove finansiranja i smanjenu mogucnost medjusobnog placanja - na zalost, sve manja. U prvih sest meseci, na primer, cene su porasle za tri odsto, a zalihe su povecane za 11 procenata, sto svedoci da veliki deo robe jednostavno nema plasman. To govori da se formiraju sve tezi uslovi da privreda izadje iz zone gubitaka i da, do kraja godine, predstoji njihovo dalje znacajno gomilanje, prognozira dr Rankovic. Tu Telekom ne moze mnogo da pomogne.