EKSKLUZIVNO STA POKAZUJE PERIODICNI OBRACUN O FINANSIJSKOM POSLOVANJU PRIVREDE (1)

Najvece gubitke imaju drustvena preduzeca, koja su za sest meseci nanizala novih 4,5 milijarde dinara gubitaka. Jedan od razloga je i visok rast zarada, u istom periodu za 50 odsto u odnosu na lanjski prosek

U prvih sest meseci ove godine privreda je ostvarila gubitke u visini 78 odsto gubitaka realizovanih u celoj 1996. Ta godina je bila zavrsena sa neto gubitkom od 8,75 milijardi dinara, a u prvom polugodistu ove nanizani su novi gubici od 9,57 milijardi dinara, odnosno - umanjen za ostvarenu dobit od 2,76 milijardi dinara, neto gubitak jugoslovenske privrede za pomenuti period veci je od 6,8 milijardi dinara. Ovi podaci iz polugodisnjih obracuna nisu do sada javno obelodanjeni, a pokazuju da se kumuliranje gubitaka u privredi nastavlja.

Ovakav "rezultat", objasnjava dr Jovan Rankovic, posledica je razlike izmedju prihoda i direktnih troskova, koji su rasli brze od njih. Naime, ukupni prihod privrede odgovara srazmernom delu lanjskih prihoda, obracunatih po cenama sa kraja 1996, odnosno ne belezi rast, a to opet potvrdjuje da nije bilo ni rasta proizvodnje, sa kojim se hvale politicari. Sa druge strane, povecani su posebno bruto zarade, zatim nematerijalni troskovi i amortizacija. Za prvih sest meseci amortizacija iznosi 63 odsto od ukupne lanjske, nematerijalni troskovi (direktni porezi i takse, sto znaci da se drzava solidno naplacuje), dostigli su 58 odsto proslogodisnjih, a bruto plate cak 68 procenata od isplacenih u celoj prosloj godini.

- Povecanje plata u prvih sest meseci od 50 odsto, u odnosu na proslogodisnji prosek, potpuno je neopravdano, kao i propagandno zagovaranje da zarade i dalje rastu, jer to produkuje dodatne gubitke, naglasava dr Rankovic. Valja znati da bi i sami gubici u prvom polugodistu bili veci za jos oko 600 miliona dinara, da prihodi nisu popravljeni sa revalorizacionim razlikama iz ranijih godina.

Raspored gubitaka recito pokazuje da su drustvena preduzeca apsolutno najveci privredni bogalji. Dr Rankovic podseca da cak 66 odsto gubitaka iz prvog polugodista, sa iznosom od 4,49 milijardi dinara, otpada na 5.119 drustvenih preduzeca. Mesovite firme "ostvarile su" 36 odsto tekucih gubitaka, ili 2,43 milijarde dinara. Ove dve grupe preduzeca, zahvaljujuci svojoj neefikasnoj vlasnickoj strukturi, imaju gubitke vece od privrede u celini, s obzirom na to da su se zbog dobiti od 208 miliona dinara privatna preduzeca pokazala kao jedini rentabilni deo privrede u prvom polugodju.

Do skoro istih zakljucaka se dolazi i ako se raspored poslovnog neuspeha posmatra prema velicini preduzeca. Preko 67.000 malih preduzeca, koja zaposljavaju 418 hiljada radnika, ostvarila su u prvom polugodju 305 miliona dinara gubitka, sto je vise nego lane, kada je u celoj godini uknjizen gubitak od 222 miliona dinara. Taj "rezultat" proizveden je, medjutim, opet u malim drustvenim preduzecima (oko devet hiljada malih preduzeca su drustvena i zadruzna). I ovaj podatak, istice dr Rankovic, pokazuje koliko je neophodna brza privatizacija malih preduzeca, sto bi se bez politickih i sistemskih kocnica moglo i obaviti efikasno u relativno kratkom roku.

Rastu i gubici kod mesovitih preduzeca - za celu proslu godinu uknjizena je 1,17 milijarda starih gubitaka, za prvo polugodje ove vec 958 miliona dinara novih gubitaka. Poslovanje 946 velikih preduzeca donelo je za sest meseci preko 5,54 milijardi dinara gubitaka ili 81,5 odsto od ukupnih. Rec je opet o drustvenim velikim preduzecima, sa jos vecim problemima, bez cije sveobuhvatne transformacije ne moze biti ni ozdravljenja ukupne privrede, konstatuje dr Rankovic.

Sestomesecni obracun finansijskog poslovanja, po njegovim recima, u stvari je tmurna slika o nastavku topljenja kapitala u drustvenom sektoru privrede i njenoj sve tezoj finansijskoj situaciji. Pri tome je u postojecim uslovima i privatni sektor nesposoban za ekspanziju, jer nema kapitala i zaduzuje se kod drustvenog sektora. Jedina razvojna sansa je u dotoku novog, svezeg kapitala, i to kroz neizbeznu privatizaciju, istice ovaj ekonomista.

Bojana Jager