Film

Tanja Jakobi

Zamislimo ovakav scenario: glavni junak iznenada se nadje u raljama sistema - ima izgleda da njegov biznis preuzme neko drugi i da ostane bez posla. Uz to na njega se nameri bivsi politicki saradnik koji zeli da mu se osveti, a silom prilika njegovi napori da opstane povremeno se slazu, a povremeno kose sa visim drzavnim interesima nekoliko zemalja.

Da je u Americi, Ivan Stambolic bi mozda unovcio poslednja tri meseca borbe za ostanak JUBMES kao samostalne banke, prodajuci svoje impresije kao predlozak za scenario filma cija je okosnica "sam protiv sistema".

Iako je na konferenciji za stampu rekao da za skoru skupstinu akcionara banke treba da se zahvali drzavi sto je JUBMES u godinama rata i hiperinflacije tretirala eksteritorijalno, Stambolicu je trebalo i puno vestine i strpljenja da opstane na mestu na kojem je (s obzirom na spekulacije da bi ga moglo stici neraspolozenje predsednika SRJ Slobodana Milosevica) da sacuva banku da je ne proguta drugi pretendent (Ju garant banka), i da se izbori za pristanak 51 odsto deonicara iz bivsih jugoslovenskih republika, koje sa SRJ imaju komplikovane i sukobljene interese u pitanjima sukcesije.

Hoce li hrvatski deonicari poslusati preporuku svoje vlade da svoje ucesce u JUBMES prepuste komplikovanoj proceduri razresavanja nasledja bivse SFRJ ili nece odoleti pozivu da postanu deonicari jedne potencijalno uspesne banke? To je deo eks ju trilera ciji cemo nastavak jos gledati, kao sto tek treba sacekati da se vidi da li bi ljubav bivsih jugoslovenskih republika jednom mogla da se odrzi na cistom racunu.

Ako bi opet hteli da se vratimo u zamisljeni film onda nam nedostaje otprilike ovakav kraj: glavni junak trijumfuje, politickog protivnika izgubimo iz vida negde u sredini, a visi drzavni interesi sukobljenih zemalja resavaju se (bar za izvesno vreme), sastankom na kome sve strane uz stisak ruke okoncavaju jedan (dobar) bankarski posao.

Ali da li ste ikad videli da se takav film daje u S(F)RJ?