NOVO AMERICKO UPOZORENJE NA POSLEDICE ZBOG POLICIJSKE REPRESIJE PROTIV DEMONSTRANATA U PRISTINI I BEOGRADU

Americki Kongres pridruzio se Klintonovoj administraciji i zatrazio da se Milosevicu prenese zvanicno upozorenje da ce biti obnovljene nekadasnje ekonomske sankcije - ukoliko se odmah ne obustavi dalja policijska represija prema ucesnicima mirnih demonstracija u Pristini i Beogradu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Jedno od nepisanih pravila u poslovanju americkih administracija glasi da se po svaku cenu izbegava javno reagovanje na ono sto se smatra unutrasnjim pitanjima drugih zemalja. To pravilo, naravno vazi za drzave s kojima SAD imaju normalne diplomatske odnose, dok se nekolicina onih ostalih (Iran, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba i preostala Jugoslavija, sa prikljuckom u vidu Republike Srpske) nalazi pod posebnom vasingtonskom lupom i dozivljava da se u Stejt dipartmentu, Beloj kuci i Kongresu maltene svakodnevno pretresa i javno komentarise svaki njihov potez na domacoj politickoj sceni.

Od srede je to u Vasingtonu, po ko zna koji put, ponovo slucaj sa Srbijom, koja je u poslednjih 48 sati izlozena - pored ostrih medijskih reagovanja - i seriji nista blazih zvanicnih americkih osuda zbog najnovije primene brutalne policijske sile protiv demonstranata u Pristini i Beogradu. Ovaj protest vlade SAD dobio je prekjuce posebnu tezinu i time sto su mu se pridruzili i predstavnici Predsednistva Evropske unije, koji u Vasingtonu pripremaju redovni godisnji samit Amerike sa briselskom zajednicom.

"Upotreba sile protiv mirnih demonstranata je neprihvatljiva. Rukovodstvo u Beogradu, ukljucujuci predsednika SRJ Milosevica, snosi odgovornost za akcije policije" - konstatovano je, pored ostalog, u ovom vasingtonskom saopstenju, uz poziv medjunarodnoj zajednici da se pridruzi osudi koju su SAD i EU izrekle u svom protestu zbog policijske represije koja se ponovo sprovodi u Pristini i Beogradu.

Pomenuta zajednicka izjava Vasingtona i Brisela, inace, indikativna je i po tome sto - pored direktnog proglasavanja Milosevica odgovornim za tekuce batinanje i hapsenje mirnih demonstranata u Pristini i Beogradu - pokazuje da je Zapad (bez uobicajenog oklevanja i preracunavanja) ovog puta vrlo brzo izabrao stranu iza koje ce se svrstati i koju ce javno podrzati u tekucoj konfrontaciji clanova nekadasnje opozicione koalicije u Srbiji. Vasingtonsko saopstenje oko toga sasvim je jasno:

"Uklanjanje g. Djindjica kao gradonacelnika Beograda, smenjivanje urednika televizije Studio B i promena Upravnog odbora ove stanice ocigledno ponistavaju demokratske dobitke sa proslih novembarskih lokalnih izbora i pistavljaju niz ozbiljnih pitanja. Ozbiljno smo zabrinuti svakim pokusajem da se povrati politicka kontrola nad medijima u Srbiji i pozivamo vlasti da se , umesto na restrikciji, angazuju na promociji razvoja slobode stampe i nezavisnosti uredjivacke politike. Za to smatramo odgovornim predsednika Milosevica".

Na ovome se, medjutim, nije sve zavrsilo, kad je rec o zvanicnim reagovanjima iz SAD na najnovija zbivanja u Srbiji. Nekoliko sati posle ovog saopstenja, naime, iz Vasingtona je upuceno novo ozbiljno upozorenje vlastima u Beogradu da Amerika nece posmatrati skrstenih ruku uskracivanje prava stanovnistvu Srbije da svoje politicko nezadovoljstvo izrazava mirnim demonstriranjem na ulicama.

Ovo upozorenje doslo je preksinoc sa Kapitol hila, od strane tridesetak clanova Predstavnickog doma americkog Kongresa koji su, u pismu drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt, zatrazili od americke vlade da maksimalno podrzi borbu za ostvarenje demokratskih prava naroda na Kosovu i, uopste, u Srbiji. Posebno izrazavajuci zabrinutost zbog hapsenja rektora paralelenog albanskog univerziteta u Pristini i grupe studentskih lidera, americki kongresmeni zatrazili su od Olbrajtove da se Milosevicu prenese zvanicno upozorenje da ce prema Jugoslaviji biti ne samo zadrzan postojeci "spoljni zid" medjunarodnih sankcija, vec da ce biti obnovljene i nekadasnje ekonomske sankcije - ukoliko se odmah ne obustavi dalja policijska represija prema ucesnicima mirnih demonstracija u Pristini i Beogradu.