NEMACKA MARKA PONOVO SKOCILA NA CRNOM DEVIZNOM TRZISTU

Krupni dileri juce u "krupnim transakcijama" otkupljivali marku za 4 dinara, ali je nisu prodavali. Bankari smatraju da se novac ne moze povlaciti podizanjem obavezne rezerve, vec emitovanjem hartija od vrednosti sa atraktivnom kamatom

Sto se vise pripadnici monetarnih i ostalih vlasti zaklinju da ce kurs dinara ostati stabilan, cena marke polako, ali sigurno raste - juce su je dileri u takozvanim "krupnijim transakcijama" otkupljivali za cetiri dinara, a nisu uopste prodavali, jer "nemaju maraka", dok su je oni "obicni" takodje otkupljivali za cetiri, a prodavali za 4,2 dinara.

Jasno je da do skoka deviznog kursa dolazi usled povecanja kolicine dinara u opticaju - na sednici Odbora za bankarstvo Privredne komore Jugoslavije pre dva dana iznet je podatak da je novcana masa dostigla 8,68 milijardi dinara, sto je za 58 procenata vise nego prosle godine. To znaci da je od maja ove godine, kada je prodat deo PTT Srbije, do sada odstampano 3,2 milijarde dinara, ili blizu milijardu maraka po zvanicnom kursu. Mada su pojedini strucnjaci tvrdili da to nece izazvati rast kursa posto postoji devizno pokrice, ocigledno je da nisu bili u pravu - cena marke porasla je u poslednjih mesec dana sa 3,6 dinara na 4,2 dinara sa tendencijom daljeg rasta.

Dve lose mogucnosti

Da bi se to zaista i ostvarilo neophodno je brzo iz opticaja povuci visak dinara pustene za izbore da bi se gradjanima isplatile zaostale plate, penzije, socijalna davanja i time se odobrovoljili da "pravilno" glasaju. Racunicu je sada pomrsio drugi krug predsednickih izbora u Srbiji sa neizvesnim ishodom, tako da jos nije moguce, "zavrnuti slavine".

Sada se monetarna vlast nalazi pred izborom izmedju dve mogucnosti: jedna je da se monetarna ekspanzija nastavi i time konacno obori i zvanicni fiksni kurs od 3,3 dinara za marku i neminovno izazove devalvacija, rast cena i inflacija. Druga mogucnost je da se brzo i sto je moguce efikasnije povuce najveci deo prekomerno odstampanih dinara i kurs zadrzi na sadasnjem nivou, ako se vec ne moze vratiti na onaj prvobitni.

Za ovu drugu opciju postoji, kazu strucnjaci, vise varijanti. Do sada je Narodna banka najradije pribegavala povecanju obavezne rezerve poslovnih banaka, ali je to nedavno vec ucinjeno - obaveznu rezervu podigla je sa 15 na 20 odsto sto je sve banke pogodilo linearno, bez obzira na njihovu likvidnost, odnosno sposobnost da taj novac izdvoje. Druga mogucnost je intervencija na deviznom trzistu cime bi se devizne rezerve trosile za zadovoljenje pojacane traznje i time smirio kurs. Bankari ne veruju da ce Narodna banka pribeci ovoj meri (prodaja deviza gradjanima u bankama je ipak vrlo ogranicena), iako su devizne rezerve povecane prilivom novca od prodaje PTT.

Centralnoj banci na raspolaganju su jos neki instrumenti, kao, na primer, emitovanje hartija od vrednosti koje bi banke kupovale, i polako zaustavljanje i duze kasnjenje sa isplatama plata, penzija i ostalih prinadleznosti.

Ceh placa privreda

- Ne bi bilo dobro da Centralna banka pribegne ovoj meri, jer bi opet ceh platile banke koje prate privredu i zapale u velike teskoce - kaze Dragoljub Vukosavljevic, predsednik Union banke. - Bankama koje nemaju para to nije problem, ali ovako linearno, bez ikakve selektivnosti, sve dolaze pod udar. Smatram da bi se bolji efekti postigli kada bi Narodna banka izdala hartije od vrednosti sa stimulativnim kamatama iznad eskontne stope. Banke bi onda kupovale ove hartije i time bi se povlacio visak dinara, kaze Vukosavljevic napominjuci da se taj efekat postize i preko deviznih transakcija.

Za mogucnost da se bankama poveca obavezna rezerva nisu culi ni u Vojvodjanskoj banci u Beogradu. Njen direktor Mirko Tisma smatra da bi ta mera bila krajnje nepodesna za poslovne banke koje su i do sada po tom osnovu neselektivno opterecene. "Mi, naprotiv, ocekujemo da se obavezna rezerva smanji, a problem sa viskom dinara u opticaju treba da se resi drugim instrumentima makroekonomske politike", smatra Tisma.

B. M. Stepanovic