RAZVOJ DEMOKRATSKIH VREDNOSTI U SKOLI (2)

Snezana Joksimovic

Na socijalnu klimu u razredu i demokratsku orijentaciju ucenika utice i metod rada na casu. Moze se pretpostaviti da kooperativno ucenje, koje predstavlja skup nastavnih metoda kojima se ucenici podsticu da rade zajedno u malim grupama, pored doprinosa skolskom postignucu, ima povoljne efekte i na razvoj demokratskih odnosa i stavova. Vrsnjacka interakcija predstavlja sustinski elemenat kooperativnog ucenja. Ucenje se odvija u malim grupama gde ucenici razmenjuju ideje, suprotstavljaju gledista, pomazu jedni drugima i saradjuju da bi ostvarili grupni cilj. Sa stanovista vaspitanja za demokratiju, od posebnog su znacaja efekti koje kooperativno ucenje ima po interpersonalne odnose. U poredjenju sa individualnim ucenjem koje naglasava kompeticiju, kooperativno ucenje doprinosi boljim odnosima medju vrsnjacima u pogledu pola, sposobnosti, etnicke pripadnosti. Rezultati eksperimentalnog istrazivanja efekata kooperativne individualizovne nastave, pokazuje da ucenici u kooperativnm uslovima imaju pozitivnije stavove prema heterogenosti medju vrsnjacima i da iskustva kooperativnog ucenja povecavaju motivaciju za clanstvo u heterogenim grupama. Moze se zakljuciti da kooperativno ucenje smanjuje predrasudnost i povecava toleranciju prema razlicitostima, sto predstavlja bitnu odliku demokratske licnosti. Situacije kooperativnog ucenja doprinose i povecanju sposobnosti preuzimanja uloge drugog, sto predstavlja vazan preduslov uspostavljanja demokratskih odnosa.

Vec je receno da vrsnjacka interakcija predstavlja sustinu kooperativnog ucenja. Medjutim, ne treba izgubiti iz vida da je domen vrsnjackog delovanja mnogo siri, a efekti brojni i raznovrsni. Interakcija medju vrsnjacima doprinosi razvoju sposobnosti preuzimanja perspektive drugoga, solidarnosti, socijalne kompetencije, odgovornosti i koopertivnosti. Interakcija i bliskost sa vrsnjacima doprinose razvoju prosocijalne orijentacije. Podaci istrazivanja medju ucenicima pokazuju da je bliskost sa vrsnjacima pozitivno povezana sa vecinom koriscenih pokazatelja prosocijalne orijentacije, sto znaci da vise skorove na skalama prosocijalne orijentacije imaju ucenici koji ostvaruju vecu bliskost sa vrsnjacima. Bliskost sa drugovima pozitivno je povezana sa brigom o drugima, spremnoscu za pomaganje, sa humanitarnim interesovanjem, empatijom, altruistickom vrednosnom orijentacijom i altruistickim ponasanjem.

Osnove shvatanja vaznosti vrsnjaka u decjem razvoju uopste, a posebno u prosocijalnom razvoju, postavio je Pijaze ukazavsi na znacaj interakcije medju vrsnjacima za razvoj zrele, autonomne moralnosti. Za vreme srednjeg detinjstva smanjuje se egocentrizam, povecava se sposobnost preuzimanja uloge drugog i raste osetljivost i briga za druge. Ove promene se, pre svega, pripisuju ucestalijoj i intenzivnijoj interakciji sa vrsnjacima, koju karakterise reciprocnost i uzajamnost, za razliku od odnosa roditelj-dete, u kome preovladjuje prinuda i jednosmerno postovanje. Dok su pravila interakcije izmedju dece i roditelja nametnuta od strane roditelja, pravila interakcije medju vrsnjacima izgradjuju se zajednicki. Znacajan ishod uzajamnog postovanja i saradnje je osecaj pravde. Za mladju decu poslusnost je od najvece vaznosti, dok starija deca veruju u distributivnu pravdu zasnovanu na jednakosti. Opadanje egocentrizma i javljanje uzajamnog uvazavanja kod starije dece Pijaze pripisuje kognitivnom razvoju i socijalnom iskustvu iz interakcije sa vrsnjacima. Vrsnjacka interakcija predstavlja vazan okvir za razvijanje demokratske orijentacije mladih i za sticanje iskustva neophodnog za demokratsko funkcionisanje.

U traganju za nacinima razvoja demokratske licnosti i demokratskih odnosa u skoli mogu biti podsticajne ideje Djuijeve filozofije obrazovanja, Kolbergova zamisao o skoli kao pravednoj zajednici, kao i Likonin obuhvatni pristup vaspitanju karaktera.

Prema Djuiju, vrednosti demokratskog drustva mogu se preneti na mlade putem skolovanja ukoliko postoji odgovarajuci stepen kontinuiteta izmedju drustva u celini i nacina zivota u skoli. Ucenje u skoli treba da se nadovezuje na ucenje van skole, jer pod takvim uslovima sama skola postaje oblik drustvenog zivota, zajednica u malom koja je u bliskom sadejstvu sa drugim oblicima iskustva izvan skolskih zidova. Posebno se istice znacaj decje aktivnosti kao cinioca razvoja. Da bi mladi mogli biti nosioci demokratskih vrednosti i drustvenih promena, treba ih podsticati na aktivnost i samostalnost, razviti njihovu sposobnost da misle. Djui kritikuje skolsku praksu u kojoj su znanje i njegova reprodukcija sami sebi cilj. S pravom se ukazuje na izuzetan doprinos Djuijeve pedagoske koncepcije demokratizaciji polozaja ucenika i vaspitno-obrazovnom procesu, sto se ogleda u zalaganju za postovanje licnosti deteta u vaspitanju, njegovih interesovanja i potreba, u isticanju znacaja individualnih razlika, naglasavanju znacaja spontanosti, inicijativnosti, samostalnosti i samoaktivnosti. Djui se protivi postavljanju ciljeva koji dolaze spolja, od strane drustva, jer su oni staticni i kruti, sputavaju slobodu kako vaspitanika tako i vaspitaca i izraz su nedemokraticnosti. Mnoge Djuijeve ideje, kao i njegova kritika skolske prakse, aktuelni su i danas i nalaze primenu u nekim nastojanjima da se skolska praksa unapredi. Strategije kooperativnog ucenja, o kojima je bilo reci, predstavljaju jedan takav pokusaj.

Kolbergov pristup pravednoj skoli u praksi sadrzi neke od ciljeva i mogucih nacina vaspitanja za demokratiju. Realizaciji ideje o pravednoj skoli prethodilo je zalaganje za primenu programa moralnog vaspitanja u skoli sa ciljem da se razvije sposobnost nezavisnog moralnog rasudjivanja bez nametanja specificne moralnosti. Medjutim, Kolberg vremenom uocava da su moralne diskusije u skoli slabo povezane sa stvarnim zivotom skole i deteta i da je program moralnog vaspitanja u nepravednoj skoli ocigledna kontradikcija. Stoga, on sa svojim saradnicima osniva "skolu u skoli" sa ciljem stvaranja pravedne zajednice. Jezgro programa cinile su moralne diskusije, stavljanje na tudje mesto i komunikacija, kao i povezivanje skole sa drugim drustvenim institucijama i upoznavanje sa njihovim funkcionisanjem. U okviru "pravedne zajednice", ucenici i nastavnici raspravljaju o problemima od znacaja za ucenike i ucestvuju u donosenju pravila kojima se regulise zivot u skoli. Za razliku od tradicionalnih skola koje odrzavaju hijerarhijske odnose, demokratski programi pravedne zajednice ohrabruju egalitarnije odnose. Osnovni cilj pravedne skole je razvijanje osecanja zajednistva i zajednicke odgovornosti. Postavlja se pitanje koliko sastanci odeljenjske zajednice i drugih oblika okupljanja u nasim skolama lice ili bi mogli da lice na "pravednu zajednicu". Odgovor na ovo pitanje zahteva detaljnija proucavanja i analize, ciji nalazi mogu biti predmet posebnog rada.

Pristup obuhvatnom vaspitanju karaktera (Likona, 1995) nastoji da neposredno i posredno poducava moralnim vrednostima i da razvija karakter koji ce ove vrednosti uciniti delatnim. Osnovna ideja je da se mladi mogu poducavati dvema osnovnim univerzalnim vrednostima - postovanju i odgovornosti - iz kojih se mogu izvesti i druge moralne vrednosti. Postovanje obuhvata samopostovanje, postovanje drugih osoba i postovanje sredine koja odrzava celokupan zivot, dok odgovornost ukljucuje vodjenje brige o sebi i drugima, ispunjavanje obaveza, rad na poboljsanju uslova u kojima ljudi zive i prihvatanje odgovornosti za sopstvena dela. Nema sumnje da ove dve vrednosti ulaze u sastav demokratske orijentacije i predstavljaju sastavni deo demokratskog ponasanja. Likona istice da skole moraju da vaspitavaju karakter ako zele da postovanje i odgovornost ucine delatnim vrednostima u zivotu ucenika.

Likona je napravio model obuhvatnog vaspitanja karaktera koji ukljucuje strategije za rad u odeljenju i strategije za rad u celoj skoli. Svaka od ovih strategija je, u izvesnoj meri, povezana sa demokratskom orijentacijom, a jedna od njih upravo ima za cilj stvaranje demokratske atmosfere u razredu kroz odrzavanje odeljenjskih sastanaka. Na ovim sastancima se odvija interaktivna diskusija i razresavanje problema, oni obezbedjuju forum na kome se misljenje ucenika cuje i uvazava. Odeljenjski sastanci omogucuju deci da se uce demokratiji kroz licno iskustvo i dozivljaj.

Cak i u uslovima kada ovaj model dobro funkcionise, namece se pitanje koliko ovakva nastojanja mogu da izadju na kraj sa ozbiljnim drustvenim i moralnim problemima. Nije tesko sloziti se sa nosiocem programa da je za uspesno resavanje ovakvih problema neophodan udruzen napor svih onih koji se bave vaspitanjem mladih i imaju uticaja na njih.

Sa ovim je povezano i pitanje smisla i mogucnosti podsticanja demokratskih vrednosti u skoli u drustvenim okolnostima koje ne pogoduju razvoju ovih vrednosti, u drustvu koje nije demokratsko. Smatram da je vaspitanje za demokratiju u skolskim uslovima neophodno bez obzira na stepen demokratizacije drustva. U demokratskim drustvima podsticanje demokratskih vrednosti kod ucenika doprinosi njihovom kompetentnom i odgovornom ucescu u zivotu drustvene zajednice. U nedemokratskim ili manje demokratskim drustvima, demokratsko vaspitanje u skoli povecava emancipatorski potencijal mlade generacije a time i sanse za demokratizaciju celokupnog drustva.

(Autor je istrazivac Instituta za pedagoska istrazivanja. Tekst je objavljen u zborniku "Demokratija, vaspitanje, licnost")