RAZVOJ DEMOKRATSKIH VREDNOSTI U SKOLI

Snezana Joksimovic

Nalazi istrazivanja u nasoj sredini ukazuju na nedovoljnu demokraticnost kako mladih tako i odraslih, sto govori o potrebi vaspitanja za demokratiju. To, pre svega, pokazuju podaci o autoritarnosti, kao i podaci o rasirenosti nehumanitarizma. Postavlja se pitanje gde su koreni ovakve orijentacije i cime je ona uslovljena. Ona je, bez sumnje, odraz tradicionalne, patrijarhalne kulture, kao i autoritarne drustvene klime. Nedemokratskoj orijentaciji doprinosi i skolski sistem koji favorizuje vladajucu ideologiju i politicke vodje, a ucenike pasivizira dajuci prednost pamcenju i slusanju umesto misljenju i dijalogu. Medjutim, uprkos mnogim slabostima kako naseg, tako i drugih skolskih sistema, koje otezavaju demokratizaciju, ne treba izgubiti iz vida da obrazovanje uopste, pa i skolovanje, u izvesnom stepenu doprinosi razvoju demokratske orijentacije. Tome u prilog govori i podatak da je autoritarnost utoliko niza ukoliko je obrazovanje vise, sto se pripisuje kako obrazovanosti i njenim efektima po mentalni sklop i vrednosni sistem, tako i drugim ciniocima koji su sa obrazovanjem povezani (socijalno poreklo, mesto rodjenja i zivljenja). Moze se pretpostaviti da bi doprinos obrazovanja razvoju demokratske orijentacije bio jos veci kada bi se u skoli vise paznje posvetilo vaspitanju uopste, pa i vaspitanju za demokratiju, i to ne samo putem nastave i sticanjem znanja vec i kroz celokupni zivot skole.

U nastojanju da otkriju koje su osobe sposobne da omoguce funkcionisanje demokratije, Lipit i Vajt su izdvojili sest medjusobno povezanih vrednosti koje cine psiholosko jezgro demokratije. To su otvorenost duha (ogleda se u sposobnosti da se saslusa glediste drugoga i prihvati mogucnost postojanja razlicitih gledista), prihvatanje sebe i poverenje u sebe (samopostovanje), orijentacija na realnost (postovanje cinjenica se prihvata kao vrednost), neopterecenost statusnim razlikama, pravednost i prijateljstvo u smislu postojanja dobre volje (ili, bar, odsustva zle volje). Medjutim, neke od ovih osobina i vrednosti pre se mogu shvatiti kao preduslovi ili posledice demokratskih odnosa u grupi nego sto pruzaju uvid u strukturu demokratske licnosti.

Navedene osobine, kao i nalazi pomenutih istrazivanja u nasoj sredini, ukazuju na neke elemente demokratske orijentacije, sto moze da posluzi kao polazna osnova prilikom odredjivanja ciljeva vaspitanja za demokratiju. Medjutim, odredjene osobine licnosti i vrednosne orijentacije su samo jedan od preduslova demokratskog ponasanja, a njihovo razvijanje i podsticanje jedan od ciljeva vaspitanja. Vaspitanje za demokratiju podrazumeva i sticanje znanja o uredjenju i nacinu funkcionisanja demokratskog drustva, kao i razvijanje vestina i sposobnosti potrebnih za demokratsko ponasanje i demokratske odnose (umece komunikacije, razumevanje perspektive drugoga, kooperativnost, socijalna odgovornost i sl.). Demokratska orijentacija se ispoljava u nacinu misljenja, kroz medjusobne i medjugrupne odnose i u ponasanju. Na razvoj demokratske, odnosno nedemokratske orijentacije uticu porodica, vrsnjaci, vaspitno- obrazovne ustanove, sredstva masovnih komunikacija, drustveno-politicke organizacije, kao i celokupna drustvena klima.

U ovom radu bice reci o ulozi skole u razvoju demokratske orijentacije mladih, odnosno o ciniocima koji u skolskim uslovima podsticu usvajanje demokratskih vrednosti i demokratsko ponasanje. Pored neposrednog efekta obrazovanja i uticaja nastavnih sadrzaja odredjenih predmeta, razvoju demokratske (odnosno nedemokratske) orijentacije doprinosi licnost nastavnika, metode i oblici nastavnog rada, organizacija skolskog zivota, kao i opsta atmosfera u skoli u pogledu nacina komuniciranja medju ucesnicima vaspitno-obrazovnog procesa. Poseban udeo u razvoju demokratske orijentacije mogu imati vannastavne i vanskolske aktivnosti, ucesce ucenika u skolskom odlucivanju, kao i saradnja skole sa roditeljima i sirom drustvenom zajednicom. Nasa paznja bice usmerena na one aspekte skolskog zivota koji neposrednije uticu na odnose u skoli i skolsku klimu. Najpre cemo se osvrnuti na uticaj nekih objektivnih, relativno lako merljivih karakteristika kao sto su velicina skole, njena opremljenost, broj ucenika u odeljenju, prostorna organizacija razreda i slicno. Nalazi o prednostima skole sa manjim brojem ucenika sugerisu da ovakve skole pogoduju i razvoju demokratske orijentacije. Ucenici u skolama sa manjim brojem ucenika cesce ispoljavaju prosocijalno ponasanje, aktivnije ucestvuju u vanskolskim aktivnostima, vise je onih koji imaju odgovorne uloge i koji aktivno ucestvuju u skolskom zivotu. U manjim skolama je manje "autsajdera", ucenika koji nisu ukljuceni u vanskolske aktivnosti, jer je u ovim skolama veci socijalni pritisak vrsnjaka da se ucestvuje u ovim aktivnostima. Velike skole imaju teskoce u kreiranju personalizovane klime i sistema socijalne kontrole, zbog cega se ucenici osecaju otudjeno i manje odgovorno.

Participacija ucenika na casu i medjusobna komunikacija zavise i od velicine skolskog razreda (broja ucenika u odeljenju). U odeljenjima sa manjim brojem ucenika komunikacija je intenzivnija, ucenici su aktivniji, imaju pozitivnije stavove prema skoli. U odeljenjima sa velikim brojem ucenika cesce dolazi do sukoba, atmosfera je naglaseno takmicarska, ucenici su agresivniji, sto se nepovoljno odrazava na celokupnu razrednu klimu.

Razvoju demokratske orijentacije ne pogoduje ni uobicajena prostrana organizacija razreda, sa klupama u nizu, gde su ucenici na jednoj, a nastavnik na drugoj strani. Nacin sedenja i izvrsavanja skolskih obaveza u tradicionalno organizovanim odeljenjima upucuju ucenike na relativno mali broj drugova sa kojima mogu da uspostave blize interpersonalne kontakte, za razliku od otvorenih odeljenja cija organizacija prostora podstice ucenike na cescu interakciju. Otvorena odeljenja se definisu kao sredine usmerene prema ucenicima, u kojima oni mogu slobodno da se krecu, da po slobodnom izboru uspostavljaju odnose i da relativno samostalno donose odluke o programu rada, izboru sadrzaja, didaktickog materijala aktivnosti. Suprotno njima, tradicionalno organizovana odeljenja usmerena su prema nastavniku i kontrolisana su od strane nastavnika. Nalazi o efektima "otvorenih odeljenja" nisu jednoznacni, sto, izmedju ostalog, zavisi od toga o kojoj je vrsti efekata rec. Generalno gledano, veci su efekti na socijalnom nego na obrazovnom planu. Ucenici u odeljenjima sa fleksibilnom organizacijom nacina sedenja i rada imaju raznovrsnije socijalne kontakte, pozitivne stavove prema skoli, u situacijama ucenja pokazuju vise samopouzdanja i kooperativnosti, aktivnije ucestvuju u skolskim aktivnostima. Osnovno je ocekivati da karakteristike i efekti ovakve organizacije odeljenja doprinose razvoju demokratske orijentacije ucenika i podsticu demokratske odnose.

Pored situacionih faktora, kao sto su velicina skole, organizacija i velicina odeljenja, na socijalnu klimu u razredu veliki uticaj ima nastavnik. Nastavnici deluju putem znanja koje prenose na ucenike, svojim stavovima i vrednostima, preko nacina ophodjenja sa ucenicima i nacina rukovodjenja razredom. Nalazi istrazivanja o uticaju razlicitih tipova rukovodjenja na ponasanje dece u grupi inspirisala su brojna proucavanja uticaja nacina rukovodjenja na atmosferu u grupi uopste, a posebno u skolskom razredu. U autokratskom tipu rukovodjenja sva moc i odgovornost su u rukama vodje, clanovi su pasivni, zavisni od vodje. U demokratskom vodjstvu odgovornost se prosiruje na clanove grupe, vodja saradjuje sa clanovima grupe a i oni medjusobno, sto za posledicu ima osecanje pripadnistva i zadovoljstvo boravkom u grupi. U laisez-faire tipu vodjstva uloga vodje je minimalna, to je zapravo rukovodjenje bez rukovodjenja. U autokratskom nacinu rukovodjenja razredom sve inicijative poticu od nastavnika, ucenici su pasivni, ustrucavaju se da iznesu svoja misljenja i da postavljaju pitanja, atmosfera je takmicarska. U demokratskom nacinu rukovodjenja nastavnik nastoji da ucenike podstakne na aktivnost i saradnju, tolerantan je prema razlicitim misljenjima i idejama, ohrabruje ucenike da izloze svoja misljenja i da postavljaju pitanja, atmosfera je saradnicka. Nesumnjivo je da su uslovi za razvoj demokratske orijentacije ucenika utoliko povoljniji ukoliko nastavnici vise koriste demokratski nacin rukovodjenja i neguju demokratske odnose u razredu.

Socijalna klima u razredu u mnogome zavisi od verbalne komunikacije ucenika i nastavnika. Analizirajuci verbalno ponasanje na casu, Flanders (1970) je nastavnikovo ponasanje interpretirao u smislu direktivnog i nedirektivnog uticaja. Nedirektivan uticaj postize se pohvalama i ohrabrenjima od strane nastavnika, emotivnim odnosima prema ucenicima, prihvatanjem ideja i predloga ucenika, kao i postavljanjem pitanja od strane nastavnika. Direktivan uticaj se ispoljava kroz predavanje, davanje, objasnjenja, usmeravanje ponasanja i aktivnosti ucenika, kritiku i pozivanje nastavnika na sopstveni autoritet. Nedirektivan stil ponasanja nastavnika doprinosi poboljsanju socijalnih odnosa medju ucenicima i boljoj socijalnoj klimi u razredu, sto povoljno deluje i na razvoj demokratske orijentacije.

(Kraj u sutrasnjem broju).