MINISTRI ODBRANE NATO DANAS OTVARAJU TABU TEMU - STA POSLE SFOR
Glavni problem zastita bosanske investicije
U Mastrihtu ministri nece donositi nikakvu odluku o tome da li ce
i kakve medjunarodne snage ostati u Bosni posle juna 1998, jer se dotle
situacija moze bitno izmeniti
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Ministri odbrane zemalja clanica NATO otvorice danas u
Mastrihtu delikatnu temu sta posle Sfor? Nece, medjutim, donositi
nikakvu odluku o tome da li ce, i kakve, medjunarodne snage ostati u Bosni
posle juna 1998. Prvo, jer je dvodnevni sastanak na jugu Holandije
neformalnog karaktera, po formuli smisljenoj 1993. kako bi se
omogucilo prisustvo ministra odbrane Francuske, koja i dalje nije
ukljucena u tzv. vojne strukture NATO.
I, drugo i vaznije, jer u zapadnom savezu smatraju da je jos prerano da
prave jelovnik za rucak koji ce im biti serviran tek sledeceg leta, u
situaciji koja bi mogla da bude bitno drugacija od danasnje.
Raport komandanta
Neformalna razmena misljenja o Bosni ce se, prema jucerasnjoj
najavi visokog funkcionera NATO, voditi u tri dela. U prvom,
aktuelnom, vrhovni komandant saveznickih snaga u Evropi, general Vesli
Klark, podnece ministrima raport o situaciji u Bosni i neposrednim
zadacima Sfora na primeni rezultata nedavnih lokalnih izbora, zatim na
prestruktuiranju i demokratizaciji policijskih snaga u Republici
Srpskoj, kao i na obuzdavanju kampanje mrznje u lokalnim medijima.
Prema spomenutom funkcioneru, u NATO ocekuju poziv OEBS-a za
stvaranje "bezbednosnog okruzenja" za predstojece parlamentarne i
predsednicke izbore u Republici Srpskoj. Mada se ti izbori odrzavaju
samo u jednom entitetu, i mada ce na njima ucestvovati pripadnici samo
jedne etnicke grupe, u zapadnom savezu procenjuju da ce za njihovo mirno
odvijanje biti neophodno "masivno bezbednosno prisustvo" medjunarodnih
snaga.
Time se, vec, zadire u drugi deo neformalne rasprave o Bosni,
posvecen zadacima Sfora do isteka njegovog mandata u junu 1998. Izvori
NATO najavljuju iz Mastrihta "snaznu poruku" da ce se nastaviti
sadasnji "robustan pristup" Sfora prema svim pokusajima fizickog i
verbalnog ugrozavanja medjunarodnih snaga.
Najavljuju, takodje, angazovanje Sfora na suzbijanju sverca, ilegalne
trgovine, korupcije i prisvajanja medjunarodne pomoci za obnovu, a sve to u
nameri da se preseku izvori finansiranja onih kriminalno-politickih
snaga koje deluju protiv Dejtonskog sporazuma. Sve to zahteva ako ne
dodatne snage, onda barem zadrzavanje njihovog sadasnjeg nivoa, zbog cega
je Savet NATO prosle sedmice odlozio odluku o njihovoj redukciji.
Originalnim planom iz novembra prosle godine je, naime, bilo
predvidjeno da Sfor - nakon lokalnih izbora - iz faze 2 (stabilizacija)
predje u fazu 3 (odvracanje), te da se sa sadasnjih 30 svede na 12 bataljona,
odnosno sa trenutno angazovanih 36.000 na oko 15.000 vojnika.
Prema izvorima NATO, ministri odbrane ce u Mastrihtu
razmotriti da li, eventualno, "preskociti fazu 3" i ostaviti Sfor u
punom sastavu do isteka njegovog mandata u junu 1998, ali nece donositi
formalnu odluku o tome.
Nece, takodje, biti ni odluke o trecem delu ministarske rasprave o
Bosni, posvecenom delikatnoj temi: sta posle Sfora, odnosno kako
zastititi dosadasnju bosansku investiciju NATO i osigurati ono sto je
do sada postignuto.
"Nece biti cak ni tajne odluke o tome" - precizirao je u razgovoru sa
novinarima visoki funkcioner NATO.
"Strategijski okviri"
Dva razloga za to naveli smo vec u uvodu ovog izvestaja. Postoji,
medjutim, i treci, siri: u zapadnom savezu, naime, smatraju da je neophodan
"strategijski okvir" produzenog vojnog angazovanja u Bosni, odnosno
"koncept dugorocne bezbednosti i stabilnosti za citav region".
Generalni sekretar Solana ima, s tim u vezi, neke ideje koje je vec
"sondirao" u pojedinim atlantskim prestonicima, i koje ce danas, kako se
ocekuje, izloziti ministrima odbrane. U osnovi te ideje je primena nekih
iskustava programa Partnerstvo za mir, kako bi se doprinelo postepenom
otklanjanju podozrenja i gradjenju poverenja medju donedavno zaracenim
balkanskim stranama i drzavama.
Bosna i Balkan, naravno, nece biti jedine teme dvodnevnog
neformalnog sastanka ministara odbrane NATO. Pored toga, raspravljace
se i o vojnoj saradnji sa Rusijom, komandnoj strukturi zapadnog saveza i
dosadasnjem toku pregovora o pristupanju novih zemalja clanica NATO.
Danas posle podne odrzace se poseban sastanak u sastavu "16 plus 1",
na kojem ce se atlantski ministri odbrane prvi put sresti sa svojim novim
ruskim kolegom Igorom Sergejevim, dok je za sutra predvidjen sastanak "16
plus 3", sa ministrima odbrane buducih clanica NATO: Poljske, Ceske i
Madjarske.
U predvorju "partnerstva"
Na pitanje dopisnika "Nase Borbe" da li najavljeni strategijski
okvir za Balkan predvidja ukljucivanje tamosnjih drzava u program
Partnerstvo za mir, visoki funkcioner NATO je odgovorio da
"partnerstvo nije u kartama". Po njemu je "prerano da se bilo koja od tih
zemalja (Bosna, Hrvatska, SR Jugoslavija) ukljucuje u Partnerstvo za mir",
buduci da pre toga moraju da postanu "normalne drzave".
Medjutim, nastavlja pomenuti funkcioner, "neke od aktivnosti iz
programa Partnerstvo za mir mogle bi se primeniti u odnosima izmedju
tih zemalja, kako bi se doprinelo otklanjanju nepoverenja i uspostavljanju
stabilnosti u regionu".
Planeri NATO ce narednih meseci razraditi konkretan sadrzaj
takvih aktivnosti, od kojih nas sagovornik, kao primer, navodi zajednicke
treninge oficira tri drzave u stabovima i bazama NATO (kakav je
nedavno uspesno organizovan u Nemackoj za oficire tri bosanske strane),
zatim zajednicke vezbe i manevre njihovih armija pod "kisobranom"
NATO. Sledi razmena informacija izmedju generalstabova, cime bi se
postigla transparentnost vojnih planova i otklonila podozrenja, kao i
druge mere za gradjenje poverenja, kontrolu i redukciju naoruzanja i razvoj
vojne saradnje donedavno sukobljenih strana i drzava.
Pomenute drzave bi, zakljucuje funkcioner NATO, time bile
uvedene u "predpartnersku fazu" odnosa za zapadnim savezom, dok bi
perspektiva stalnog clanstva u programu Partnerstvo za mir ostala kao
"sargarepa", za vreme kada ce Bosna, Hrvatska i SR Jugoslavija biti
"normalne drzave".
|
|