Parlamentarni izbori u Republici Srpskoj

Nakon vise decenija apstinencije od demokratskog izjasnjavanja, gradjanima Bosne i Hercegovine u poslednjih godinu i kusur dana, sto voljom medjunarodne zajednice, sto zarad politickih prilika u koji ma obitavaju, pruzena je mogucnost da na izborima poklone svoje poverenje onim politickim opcijama za koje smatraju da ce stititi njihove interese

Ljiljana Kovacevic

Prvi nezvanicni podaci sa proslonedeljnih izbora za parlament RS koje je objavila Republicka izborna komisija na Palama, govore da je najvise glasova osvojila vladajuca SDS - 32,57 odsto. Na drugom m estu, sa osvojenih 19,87 glasova, je Srpski narodni savez - stranka predsednice Plavsic, dok su radikali zauzeli trece mesto sa 19,36 odsto glasova. Cetvrtu poziciju osvojila je Socijalisticka partij a RS - 12,24 odsto glasova, petu Stranka nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika - 3,37 odsto glasova. Na glasackim mestima u RS, Koalicija za cjelovitu i demokratsku BiH, koju cine stranke iz Fe deracije predvodjene SDA, osvojila je 1,17 odsto glasova. Izvesno je da ce ove stranke sigurno uci u buduci parlament RS. Tu mogucnost ima i Koalicija za kralja i otadzbinu, kao i Srpska stranka Kraj ine i Posavine. Broj osvojenih glasova svakako ce se izmeniti kada stignu glasovi iz inostranstva, SRJ i Federacije BiH, koji ce poboljsati ukupni skor Koalicije za cjelovitu i demokratsku BiH, a uma njiti onaj koji za sada imaju stranke iz RS. Dok se ne prebroje svi glasovi neizvesno je koliko ce koja stranka i koalicija dobiti mesta u parlamentu. No, sigurno je da nijedna partija nece imati aps olutnu vecinu. Prema prvim procenama, cak ni SDS u koaliciji sa radikaliuma nece moci da izbori natpolovicnu vecinu u buducoj Narodnoj skupstini RS.

Traganje za pravim resenjem

Sef misije OEBS-a u BiH Robert Frovik najavio je objavljivanje konacnih rezultata izbora za 10. decembar ove godine i dao rok od mesec dana da se konstituise nova Narodna skupstina i Vlada RS. Predse dnik Republike Biljana Plavsic zadrzala je pravo da predlozi novog mandatara koji bi trebalo da oformi novi vladin kabinet. Predstavnici stranke Biljane Plavsic vec su najavili da ce novi mandatar or mrati Vladu eksperata koja bi "do narednih izbora zakazanih za septembar 1998. godine trebalo da sanira tesku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji". Nova vlada, kazu, nece biti predlozena stranac kim interesima i u njoj ce se naci i ljudi izvanpartijskog zivota u RS. Novi mandatar, zasigurno, nece biti Gojko Klickovic, niti bilo ko iz SDS, koju je Plavsiceva pre cetiri meseca optuzila za krim inalizaciju drustva i zarad jednopartijskog odlucivanja raspustila Skupstinu.

I predsednik Socijalisticke partije RS Zivko Radisic smatra da je RS u velikim teskocama i da je vreme da se pronadje formula za njen spas. Ta formula, prema Radisicevim recima, je u hitnom formiranj u vlade nacionalnog jedinstva. Slican stav izneli su i predstavnici Stranke nezavisnih socijaldemokrata, ciji jelider Milorad Dodik vec najavio koaliciju sa Srpskim narodnim savezom i socijalistima. Na zapadu RS, dakle, buduce parlamentarne stranke su za formiranje neke vrste vlade nacionalnog spasa cije bi sediste bilo u Banjaluci i koja bi za relativno kratko vreme pokusala da resi nagomilane probleme u svim segmentima zivota.

Na Istoku - stare price. SDS - a, iako je dobila ovu izbornu bitku, polako ali sigurno gubi rat. Navikla da u proteklih pet godina polaze iskljucivo pravo na sve institucije sistema, zaklanjajuci se iza "interesa nacije" i arogantno odbijajuci sve predloge ostalih ucesnika politickog zivota, Srpska demokratska stranka nakon ovih izbora naci ce se u nezavidnoj poziciji. Njeni celnici, svesni da n i uz pomoc saveznika - radikala nece moci donositi odluke, ili ce morati promeniti nacin politickog delovanja ili krenuti u opstrukciju rada Skupstine, cime bi politicka kriza u srpskom entitetu bila dovedena do usijanja i zapretila i samom nestanku RS.

Ako je suditi prema izjavi Alekse Buhe, prvog zvanicnog predstavnika SDS, koji tvrdi da izbori nece razresiti politicki Gordijev cvor u RS, verovatnija opcija je ova druga, pri cemu se ne bi prezalo ni od zatvaranja u atare u kojima se moze sacuvati apsolutna vlast.

Medijski metod "blatnjavih cipela"

I ostale politicke partije u kratkotrajnoj predizbornoj kampanji agresivno su koristile medije, govoreci vise o greskama drugih stranaka, nego o programima sopstvenih. Potvrdilo se da se vidljivost i cujnost SRT-a iz banjaluckog studija, poklopila sa izbornim rezultatima. Tako su SNS Biljane Plavsic, socijalisti i nezavisne socijaldemokrate odnele pobedu u vecim opstinama na zapadu RS, posebno u Banjaluci i Prijedoru kao najvecim izbornim jedinicama. Tamo gde se rec i slika SRT-a nisu mogli ni cuti, ni videti, glasaci su ostali verni SDS kao pokretu koji ce znati zastititi njihove interese.

Na koncu su se u RS kao jake politicke snage potvrdile cetiri partije - SDS, SRS, SNS i Socijalisticka partija RS. Najmladja medju njima - Srpski narodni savez, nastala pre dva meseca, uglavnom od bi vsih kadrova SDS-a, osvojila je znacajan rezultat. Medjutim, opsta je ocena, da je SNS glasove obezbedila predsednica Plavsic koja je svoj autoritet i politicko delovanje suprotstavila rukovodstvu sa Pala. Stoga ne cudi rezigniranost, pa i ostre zamerke manjih partija koje cine Koordinacioni odbor za podrsku odlukama predsedniku RS, upucenih na adresu Plavsiceve da ih je izneverila i zajedno sa svojim SNS pokupila njihove sigurne glasove.

Rec je, pre svega, o Srpskoj stranci Krajine i Posavine, Radicevim demokratama SPAS-u, Narodnoj stranci iz Banjaluke, kao i Demokratskoj stranci Ljubise Savica Mauzera iz Bijeljine, cije je glasove o dneo SNS.

Znacajnu politicku snagu u buducem parlamentu cinice Koalicija za cjelovitu BiH predvodjena Strankom demokratske akcije Alije Izetbegovica. Upravo ta Koalicija moci ce bitno da utice na odluke buduce g parlamenta RS u meri, i na nacin, koji joj bude odgovarao. Pred strankama iz RS je period koalicionog povezivanja, ali i vreme kada ce pokazati da li su potvrdili ili izigrali predizborna obecanja koja se svode na jedno - jedinstvenu i ekonomski oporavljenu Republiku Srpsku. Da li je pred nama vreme pluralizma ili opstrukcije - ostaje da se vidi. U svakom slucju, data je sansa demokratiji. Do izbora u sptembru 1998. godine na potezu su politicari. Nakon toga ponovo ce se cuti glas naroda.