Politicke z(m)urke

Sta bi Radovan Karadzic i ostali ucinili da im onaj belosvetski hohstapler nije uvalio ukvaren puding umesto turbomegaeksplozivne nuklearne materije? Kakva je sadrzina i struktura uma koji moze tako nesto da smisli?

Teofil Pancic

U dosadnom i predvidljivom "spoljnom svetu" - kojim vladaju maniri i kriterijumi anglosaksonskog i, uopste, protestantskog racionalizma - jedan od omiljenih bau-bau stereotipa zove se "ludi naucnik". Na temu odmetnutog hajvana ciju inteligenciju prevazilazi samo njegova bezobzirnost i megalomanija napisane su hiljade stranica uzbudljive literature, nacrtani silni stripovi koji se citaju (ispod k lupe, po mogucstvu) sa strascu kao da ste i sami ucesnik uzbudljivih zbivanja, i snimljeno bezbroj filmova pomocu kojih su se proslavili likovi koji su umeli da docaraju kako zapadnjak zamislja jurod ivost. Kasnije je, s nezadrzivim razvojem nase turboprosvecene civilizacije, doslo i do svojevrsne simbioze ovog lika s karakterom opasnog teroriste, te smo tako dosli do frankenstajnovske sinteze u vidu opasnog ludog naucnika (umetnika, intelektualca) sa teroristickim pretenzijama. Jedan srodan lik mozemo ovih dana da vidimo u beogradskim bioskopima, u oblicju glavnog negativca u "Mirotvorcu", konfekcijskom politicko - katastroficnom trileru koji se bavi bosanskim Srbinom koji je prokrijumcario portabl - atomsku bombu u SAD, te namerava da uz malu pomoc doticne spravice pretvori Menhetn u gomilu ugaraka, sa sve tri-cetiri miliona pripadajucih stanovnika, turista i slucajnih prolaznika. Razlog: muslimanski snajperista mu je pobio porodicu, a za to su, naravno, krivi Amerikanci. Zasto? Zato. Kako? Tako.

Ameri, dakle, kao i ostatak "slobodnog sveta", snimaju filmove na tu temu ne bi li se, u bioskopskim salama, malo plasili od virtuelnih opasnosti, ali Srbi (i njihova braca iz balkanskog komsiluka, k ad god uzmognu) ipak vise vole da sve bude smrtno ozbiljno. S naglaskom na smrtno. Otprilike u isto vreme kad je "Mirotvorac" krenuo na balkansku turneju, otkriveno je da je dr Radovan Karadzic, pasi hijatar, lirski pesnik i epski guslar, slovenski gost, te bivsi predsednik Republike srpske, nameravao da kupi neku slicnu skalameriju - malu atomsku bombu koju ce, zatim, da pokloni svom voljenom na rodu, ne bi li ovaj postao glavni u kraju. Bilo je to na vrhuncu rata u Bosni, tacnije, onda kada je ratna sreca naglo pocela da se okrece prema dojucerasnjim glinenim golubovima za vezbanje Mladicev ih snaga, a NATO i slicni eksponenti Novog Svetskog Poretka resili da se mnogo neposrednije - pretezno iz vazduha - umesaju u bosanski rat. Pritisnut vojno i diplomatski, ucenjen cak i od verolomne b race sa istocnih obala Drine, a veoma neraspolozen da cini ustupke koji bi obesmislili trogodisnju beskompromisnu borbu protiv gnusnog bosanskog "melting-pota" i sindroma "neciste krvi", Radovan se K aradzic - verovatno bistro posavetovan od strane svojih lucidnih savetnika, potonjih Senatora Republike Srpske - odlucio da kontaktira sa Vladimirom Zirinovskim, ne bi li mu ovaj, u pauzama izmedju d va pranja cizama u toplom Indijskom okeanu, nabavio sokocalo za masovno megaunistenje kojim ce ucenjivati svet. Veliki prijatelj ovdasnjih velikih prijatelja srpskog naroda spremno je priskocio u pom oc i povezao poverljive strukture RS sa izvesnim Omanom, medjunarodnim smutljivcem velikog kalibra, koji je rekao da nema problema: "cijena prava sitnica"...

Roba je ubrzo transportovana preko Hrvatske (!) na slobodnu srpsku teritoriju, efikasno dekontaminiranu od N. S. Poretka, gde su ga preuzeli supertajni agenti, kao kod Jana Fleminga... Kasnije se isp ostavilo da je roba dobra, jedino sto je njena svrha malo drugacija od predvidjene: tamo gde treba da stoji nuklearno punjenje (ili kako se to vec zove) nalazila se neka nepoznata masa slicna zeleu.. . Ne zna se sta se kasnije desilo s "bombom" - sumnja se na ugledne paljanske domacice, i njihovu decu sklonu slatkisima - ali nema sumnje da je RS olaksana za izvestan broj miliona dolara (!), koje su, inace, na ovaj ili onaj nacin, privredili (preostali) stanovnici te bosanske meta-drzave, ne bas poznate po bogatstvu i izobilju. Dezurne cinike i zlobnike - navek spremne da se surovo podsmehnu pravednoj borbi vaskolikog srpskog naroda protiv porobljivacke strategije i zlotvorske prakse NSP - cela tragikomicna epizoda sa zeleom podsetila je na jedan od antologijskih skeceva Monti Pajtonovaca, onaj u kojem se zelatinozni uljezi iz svemira spustaju u Englesku i pocinju da pretvaraju ljude u Skotlandjane; ispostavlja se da to cine zato sto im je zivotna zelja da pobede u Vimbldonu, a poznato je da Skoti nemaju pojma o tenisu... Briljantno zevzecenje Dzona Kliza i ostalih Pajtonovaca na BBC kostalo je britanske poreske obv eznike mnogo manje nego sto je nastrano Karadzicevo upisivanje RS u klub nuklearnih sila kostalo ionako vec ojadjene Srbe s obeju strana Drine. Mnogo je, ipak, i vaznije i zanimljivije pitati se sta bi R. K. i ostali ucinili da im onaj belosvetski hohstapler nije uvalio ukvaren puding umesto radioaktivne turbomegaeksplozivne materije? Kakva je sadrzina i struktura uma koji moze tako nesto da smi sli? Zamislite da su Radovan K. i Ratko M. dobili u ruke takvu igracku? Sta bi mogli da rade s njom, a da im ne eksplodira u narucju? Koliko nas secanje sluzi, jos uvek su, u to doba, cucali iznad Sa rajeva i povremeno slali vatreni e-mail dole, u varos. Mogli su, eventualno, da zaprete Sarajlijama da ce im, ako se ne prizna RS kao samostalna drzava u granicama koje su tog trenutka drzali Mladice vi vojnici, poslati ono sto su pazarili od Omana, naravno, nakon sto procitaju i primene navodilo za uporabo. Nesto mi govori da bi im Sarajlije, u tom trenutku, rekle: "Pucajte, ba, ionako ste sve v ec rasturili"... Zato bi bilo logicnije da stanovnici bosanskog Twin Peaksa ucenjivacku poruku upute onima koji imaju sta da izgube, stanovnicima i sefovima bogatih i stabilnih zapadnih zemalja: ili nas ostavite na miru da polemisemo s komsilukom po svome, ili cemo da rasturimo Rim, sa sve mrskim Vatikanom... Tako bi se lik razbarusenog psihijatra opasno priblizio holivudskom stereotipu iz "Miro tvorca", s tim sto sa njegove projekcije in vivo ne bi bilo tako lako izaci. Moglo bi samo da se ispari. Trajno. U tome je problem sa razalovanim paljanskim ratovodjama i njihovim zvanicnim i nezvani cnim dedinjskim inspiratorima: ne postoji dovoljno negativan stereotip o njima koji se pre ili kasnije nece pokazati kao susta istina. Sve sto ideologizovani zapadni humanisti opsteg smera zamisle o ljudima koji su krojili nase sudbine u proteklih desetak godina, ovde ce ih docekati kao - ulepsana verzija stvarnosti! Oni su, dakle, mnogo jurodiviji nego sto bi se pristojni zapadnjacki novinar - u gotovo urodjenom strahu od sirenja predrasuda - usudio da napise. Epizoda sa nuklearnim zeleom tu dolazi kao kec na desetku, apoteoza jednog "drzavotvornog" besmisla, otuzni (samo)ogoljujuci pokaza telj ko nas je, zapravo, vodio u "svijetlu buducnost" nistavila i izopstenosti iz sveta. Prvo pravilo jurodivosti, dakle, glasi: "ako ih ne mozes pobediti - spali ih"!