Koliko kostaju obecanja predsednickih kandidata

Oslobadjanje placanja od kirije, TV pretplate, troskova prevoza, obrazovanja i placanja poreza kosta oko deset milijardi dinara ili dodatnih 11 odsto drustvenog proizvoda koji nemamo. Cak i kad bi sv e sto su kandidati obecali bilo ispunjeno, to bi nas samo ucinilo jednakijim u bedi, i poplocalo put u dalju sirotinju, sto je upravo suprotno od onoga sto nam treba, kaze dr Mirosinka Dinkic, strucn jak Ekonomskog instituta u Beogradu za socijalna pitanja

Tanja Jakobi

Koliko kostaju predizborna obecanja? "Nista", rekli bi predsednicki kandidati, "mi ih ionako necemo ispuniti". Ozbiljna ekonomska racunica samo potvrdjuje ovu tezu - novac koji bi bio potreban da se ispuni makar deo razlicitih poreskih oslobadjanja, neplacanja kirije, TV, skolovanja i prevoza, i slicnih vrsta demagogije daleko prevazilazi ekonomske mogucnosti zemlje.

U Srbiji ima oko cetiri miliona stanovnika koji su ispod ili na liniji siromastva (20 odsto jednih i 20 odsto drugih), a to znaci da ne mogu da pokriju troskove statisticki utvrdjene korpe hrane i pi ca.

Ukoliko jedan kandidat, kao Vuk Draskovic na primer, obecava da ce taj najugrozeniji sloj stanovnistva osloboditi placanja svih dazbina, logicno bi bilo ocekivati da se prvo pobrine da ti najsiromasn iji imaju dovoljno novca da pokriju troskove ishrane. Po proceni dr Mirosinke Dinkic, eksperta za socijalna pitanja Ekonomskog instituta u Beogradu, za ovakav cilj bilo bi potrebno obezbediti tri mil ijarde dinara. Neplacanje kirije, drumskog i gradskog prevoza, TV pretplate itd. kostalo bi jos pet milijardi dinara, sto ceo racun podize na prilicno fantasticnih osam milijardi dinara kojih nema. D odajmo tome da se predsednicki kandidat Draskovic nije izjasnio da li ostaje i pri obecanjima iz ranijih predsednickih kampanja po kojima bi i sahrane penzionera bile besplatne.

I sa Vukom u Srbiji stanovnici bi ostali prilicno siroti: predsednicki kandidat se naime nije izjasnio da li bi imao razumevanja za pokrivanje ostalih troskova koje u evropskim zemljama spadaju u min imum potreba - kao sto su na primer odeca, obuca, kulturni i sportski izdaci i higijena.

Takodje iz neodredjeno pesnickih izjava ostalo je nejasno, koga bi Draskovic ubrojao u siromasne - tim pre sto je opste ucesce izdataka za ishranu u prosecnoj porodici tek 75 odsto onoga sto propisuj e statisticka korpa. Drugim recima, i oni koji nisu toliko siromasni da to bode oci, hrane se ispod nutricionisticki propisanog minimuma.

Jedan drugi predsednicki kandidat lake ruke obecao je da bi skolovanje u Srbiji ubuduce moglo biti besplatno. To po proceni dr Dinkic kosta jos 1,3 milijarde dinara, sto nas kad saberemo i ono pretho dno, dovodi do cifre od 9,3 milijarde dinara.

Pod pretpostavkom da drustveni proizvod u ovoj godini bude 86 milijardi dinara (26 odsto minimalni rast i pet odsto realni rast) ucesce obecanja predsednickih kandidata dostiglo bi 11 odsto drustveno g proizvoda. Tome bi mogli dodati i 0,1 odsto drustvenog proizvoda daljnjih troskova nastalih po osnovu obecanja predsednickog kandidata Milana Milutinovica, koji smatra da seljaci ne treba da placaj u poreske obaveze dok im se ne isplati letina. "To je cista demagogija, jer je rec o sitnim parama", kaze dr Dinkic, "ali je upecatljivo da onaj predsednicki kandidat koji dobro zna kako stoje stvari sa nasim finansijama, skrto i obecava, da ga ne bi mnogo kostalo".

Pri tom neisplacene obaveze prema seljacima cine 0,7 odsto drustvenog proizvoda sto je znatno vise i daje "mangupski" valer obecanja. Ako za trenutak iskljucimo troskove predizbornih obecanja, na osn ovu ukupnih procena rashoda u strukturi drustvenog proizvoda, situacija izgleda ovako: ucesce ukupnih javnih rashoda cini 55 odsto drustvenog proizvoda, ucesce zarada zaposlenih u privredi i druga li cna primanja cine 25 odsto, naturalna potrosnja jos 16 procenata sto sve zajedno znaci da se 96 odsto drustvenog proizvoda trosi na razlicite vrste potrosnje, ali ne i na investicije. Dodamo li tome jos 11 odsto predsednickih obecanja, to cini 107 procenata drustvenog proizvoda, ili drugim recima, predsednicki kandidati neskloni matematici obecavaju nam da cemo potrositi vise od onoga sto bi se u ovoj godini uopste moglo zaraditi.

Koliko bi drustveni proizvod trebalo da bude da bi se predsednicka obecanja pokrila? Najmanje 95,2 milijarde, ili realno veci za narednih osam posto. S obzirom na izuzetno nisku osnovu s koje krecemo , toliki rast ne bi bio nemoguc, ali pitanje je iz kojih para, kad bi predsednicki kandidati sve dali u potrosnju.

Pretpostavimo, medjutim, da su u svojim obracanjima, predsednicki kandidati ozbiljno mislili da nam obezbede i razvoj. Neka je dakle ucesce zeljenih investicija u drustvenom proizvodu 15 procenata, t ada bi po procenama dr Dinkic trebalo da buduci predsednici odnekud pronadju jos 12,9 milijardi dinara, sto bi znacilo da svako od njih poseduje recept po kome bi drustveni proizvod mogao da poraste za 25,8 procenata. Takva cifra, cini se, bila bi sumnjiva cak i kineskim novinarima koji su objavili izjave predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica "o rekordnom rastu nase proizvodnje, vecom od svakog evropskog". "Sva obecanja su toliko nerealna da svakom ekonomisti koji poznaje stanje u drustvu i privredi, deluju smesno. Pravo je razocaranje da nijedan od kandidata uopste ne pominje reform e koje bi bile jedini put da se i siromasnim i svim drugim stanovnicima Srbije stvarno pomogne", kaze dr Dinkic.

U Srbiji, po njenim procenama, ima 50 odsto nezaposlenog stanovnistva (racunajuci tu i tehnoloske viskove). Ideja predsednickih kandidata, koji kao da su izasli iz Milosevicevog sinjela, po recima dr Dinkic, ocito je da u bedi svi budemo priblizno jednaki. Tim pre sto bi se, posto se primene mere buducih predsednika, siromasni i oni koje racunamo u srednju klasu (ona bi imala u tom slucaju samo za 50 odsto visi dohodak od siromasnih) sasvim priblizili, pa bismo bez problema u one koji lose zive mogli da ubrojimo 90 procenata stanovnitsva Srbije.

"Jasno je da najsiromasniji treba da budu zasticeni, ali te mere prvenstveno moraju da se odnose na one koji nisu sposobni da privredjuju. Ako bi primenili ono sto obecavaju predsednicki kandidati, o nda bi ljudi koji pripadaju takozvanoj srednjoj klasi, a takodje su siromasni, poceli da se pitaju zasto rade. Drugim recima svaki motiv za bolje privredjivanje bi nestao", kaze dr Dinkic. "Radio ne radio, status takvih ljudi bio bi isti, sto je sasvim suprotno od onoga sto nama zaista treba".

"Sistem socijalne zastite koji imamo je relativno dobar, s obzirom na nivo drustvenog proizvoda koji imamo. Sta medjutim nama treba? Zdravstvo je sada besplatno, ali u drzavnim bolnicama gotovo je ne moguce docekati pregled, i ljudi najcesce moraju da idu u privatne klinike, a to znaci da sami pokrivaju troskove svog lecenja. Ono sto je neophodno jeste da se napravi reforma zdravstvenog sistema, da se privatni sektor ukljuci u sistem osiguranja i tada bi beneficije zaista mogle da se koriste", objasnjava dr Dinkic. "Prosto je razocaravajuce koliko su predsednicki kandidati van svakog trzisno g kursa i kad je privredni ambijent u pitanju, i kad govorimo o reformama celog sistema"