Kakvi su izgledi da Srbija iz treceg pokusaja dobije predsednika

Vec u startu, RIK je eliminisala 25 od ukupno 32 prijavljena predsednicka kandidata, cime je konacan broj takmaca u predstojecoj izbornoj trci sveden na sedam. Time vlast pokazuje da igra na sigurno, jer je manja mogucnost rasipanja glasova, a samim tim i veci izgledi da predsednik bude izabran

Milica Torov

Za nesto vise od sedam dana Srbija krece u novu izbornu avanturu, bez vecih izgleda da bi, posle dva neuspela pokusaja, mogla da dobije predsednika republike. Sem ukoliko dosad nevidjena farsa sa eli minacijom 25 od ukupno 32 prijavljena kandidata, koja, prema nekim procenama, nagovestava novu izbornu prevaru, nije znak da se, ovoga puta, nista nece prepustiti slucaju, jer predsednik mora biti iz abran.

Ocigledno je da je neko odlucio da se ne rasipaju glasovi na marginalce i u tome se, po starom obicaju, ne biraju sredstva. Republickoj izbornoj komisiji se stavlja na dusu da je do poslednjeg trenut ka drzala u strogoj tajnosti broj i imena prijavljenih kandidata, ne bi li njima lakse kalkulisala i manipulisala. Njene konferencije za stampu su licile na jeftin vodvilj. Dok su portparoli RIK sao pstavali na mahove cak i irelevantne podatke, pojedini clanovi, medju kojima i ugledne sudije, paradirali su pred TV kamerama, da bi posle oficijelnog dela pokupili kapute i pobegli od novinara glavo m bez obzira, ostavljajuci javnost u nedoumici.

Izmedju dva obracanja Komisije javnosti sa spiska su, na volseban nacin, nestala imena cak trojice nesudjenih predsednickih kandidata kojima su prethodno bila urucena resenja da ispunjavaju uslove za izlazak na izbore. Nekolicina na slican nacin ponizenih i uvredjenih zasula je ovih dana dnevnu stampu saopstenjima i faksimilima tih resenja. Time su sebi i svojim strankama napravili medijsku prom ociju na kojoj bi im pozavidela "sedmorica velicanstvenih" koji su, po ko zna kojim kriterijumima, usli u izbornu trku.

Iz njihovih navoda se saznaje da je nekima linearno smaknut broj pribavljenih potpisa na 7.000. Time su proglaseni, naprasno, nepodobnima, iako su neki od njih ucestvovali i u prethodnim izborima. Cl anovi RIK, koji su, proteklih meseci, javnost bombardovali paragrafima, nisu se libili, tvrde "otpisani", ni da krse sopstvene propise. Bez obrazlozenja, ili bar izvinjenja, "preskakali" su rokove, o duzimajuci time mogucnost prijavljenim kandidatima da na vreme isprave navodne manjkavosti, smetnuvsi s uma da neki od njih vec imaju debelo iskustvo, potpise u rezervi i druge adute u rukavu. Time j e, po njihovoj oceni, Republicka izborna komisija uzurpirala sebi pravo da sama bira predsednika.

Kao dokaz za to kako su ih eliminisali, nesudjeni predsednicki kandidati, navode i detalj da su dobili cak i poziv za sastanak u Vladi Srbije da se, zajedno sa ostalima, dogovore o njihovom ravnoprav nom predstavljanju. Poziv je licno potpisala ministarka Radmila Milentijevic. Opsti utisak "odbacenih" jeste da je neko, ipak, morao da se umesa sa strane - da su se, cak, socijalisti, radikalski vod ja Vojislav Seselj i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic dogovorili da u izbore ide samo sedam kandidata, i da u tome imaju podrsku samog OEBS-a, jer je, navodno, unapred dogovoreno sa am erickom i nemackom ambasadom da kandidat "leve" koalicije, Milan Milutinovic, bude predsednik Srbije. On je sam, navodno, pristao da se kandiduje tek posto je dobio obecanje bracnog para Milosevic da ce mu zagarantovati pobedu.

Tesko da ce i eventualno novi pravni marifetluci, po kojima je rezim vec postao poznat, pomoci da rezultati glasanja budu drugaciji nego u prva dva pokusaja. Sem ukoliko se sami ucesnici ne odreknu u korist jednog od njih. Koliko je poznato, ne samo sto ne odustaju od trke, nego neki od njih reklamiraju i svoje pravo na pridruzenog clana u Republickoj izbornoj komisiji, koje im je, takodje po k o zna kom kriterijumu, uskraceno.

Prema nekim racunicama vec sad se sa sigurnoscu moze predvideti da ce odziv biraca biti, mozda, i manji nego jesenas, a to bi znacilo da nece biti dovoljno glasova za izbor predsednika. Osim toga nem a one kampanje na koju smo vec navikli; nema mitinga, sve se svodi na reklamne spotove, medjusobne kvalifikacije i diskvalifikacije, pa cak i kopiranje nekih ideja i citavih fraza.

Postavlja se pitanje - sta ako ne izadje 50 odsto biraca. Prvi put je taj uslov bio ispunjen pa se islo u drugi krug, sto znaci da su trku nastavila samo dvojica koja su dobila najveci broj glasova u prvom pokusaju. Medjutim, nejasno je da li ce, ako se taj uslov ne ispuni, biti ponovljen prvi krug, a to znaci da trku nastave svi ucesnici.

Vec je tokom prethodna dva pokusaja razjasnjeno da ako drugi krug ne uspe onda se raspisuju novi izbori, sto se i dogodilo ali sto daje mogucnost da se izbori za predsednika republike ponavljaju u ne dogled, jer tesko je poverovati da je, u medjuvremenu, biracko telo Srbije motivisano za neki drugaciji odnos prema izborima. Stanje u Republici je, prema opstoj oceni, iz meseca u mesec sve gore, ka ndidati, uglavnom, isti, ne nude nista novo osim vec poznatih obecanja - zutog klasja i Kosova u sastavu Srbije.

Nov je, dakako, predsednicki kandidat "leve" koalicije. Mnogi, medjutim, vide razliku izmedju njega i Zorana Lilica, kome se najvise zameralo da se "narodu nije dovoljno nametnuo". To, u neku ruku, m ozda i odgovara rezimu, odnosno Milosevicu. Izborom predsednickog kandidata, Milosevic je jos jednom pokazao da mu je vaznija njegova odanost nego da okupi birace oko sebe. Njemu ponajvise i odgovara da predsednik Srbije ne bude izabran, pogotovo ako to ne bude kandidat levice. Ako se to, ipak, dogodi, mesto predsednika Republike, koje je krojeno po Milosevicevoj meri, postace, neminovno, spored no, a sam predsednik reprezentativna licnost bez stvarnih ingerencija.

Znajuci ko i kako pravi selekciju kandidata, ko broji, a ko kontrolise glasanje, tesko je pretpostaviti da bi partija na vlasti prepustila drugome kormilo drzave. Mada je Vojislav Seselj uspeo sebi d a stvori solidno izborno okruzenje, ne bi mogao da racuna na pobedu bez saglasnosti medjunarodne zajednice koja ga je, prakticno, vec otpisala. Vuk Draskovic se, tvrde upuceni, posvadjao ne samo sa p reostalim delom opozicije, vec i sa delom sopstvene stranke, cime je naceo granu na kojoj je dugo sedeo. Svojom pojavom Dragoljub Micunovic (Demokratski centar) i Vuk Obradovic (Socijaldemokratija) s amo bi ga dokusurili, jer bi mu oduzeli dobar deo glasova.

Ocigledna je cinjenica da rezimski i prorezimski mediji vode otvorenu kampanju za kandidata tzv. "levice", cesto se i ne biraju sredstva da dokazu kako je Milutinovic jedina alternativa, te da bi izb or svakog drugog kandidata bio ravan katastrofi. Takva propaganda je cesto usmerena i na izazivanja netrpeljivosti izmedju druga dva, uslovno receno, favorita - Seselja i Draskovica, dok se kandidatu re ostalih u pomenutim medijima gotovo i ne pominju. Isti taj obrazac drzavne televizije prema Milutinovicu koristi i Studio B prema Vuku Draskovicu, favorizujuci njegovu kandidaturu.

Bojkot koji zastupaju Demokratska stranka, Gradjanski savez Srbije i Demokratska stranka Srbije se nastavlja, ali ni taj antiizborni blok nije tako kompaktan kao sto je bio ranije. Stoga, ako ne bude dovoljno biraca na izborima, to se nece moci u tolikoj meri pripisati stranackom bojkotu, koliko realnoj situaciji. Pomenute tri stranke su, na neki nacin, i same relativizirale bojkot time sto su, u prvoj fazi, tragale za nekim jakim kandidatom, a kad u tome nisu uspele, obnovile su prethodni stav o bojkotu.

Opozicija, ocito, nije mogla da se okupi oko jednog kandidata, mozda i zbog cinjenice da se sve vrtelo oko licnosti Vuka Draskovica. Stari animoziteti, sukobi u koaliciji "Zajedno", naprosto nisu dal i prostora za bilo kakav kompromis, pa se, zato, i dogodilo da jedan deo opozicije bojkotuje ne samo izbore vec i Draskovica kao kandidata. Drugi deo opozicije hteo je da podrzi lidera SPO (koalicija "Vojvodina", Socijaldemokratska unija, "Sumadija", Madjari Jozefa Kase), za razliku od Andrasa Agostona koji podrzava Micunovica. "Treci deo" opozicije odlucio je da krene samostalno u izbore (Demok ratski centar i Socijaldemokratija).

Stoga se cini da su, i pored napora da se suzi broj kandidata, glasovi u prilicnoj meri unapred rasuti. Osim toga, ostaje i spekulacija o uslovljenosti ovih izbora sa kalkulacijama vezanim za konstit uisanje parlamenta i formiranje Vlade.

M. Torov