Drama albanskog stanovnistva na Kosovu u granicnom pojasu s Albanijom

Do sada je u pogranicnom pojasu ubijeno sest albanskih mestana. Poslednju zrtvu, sedamdesetogodisnjeg starca Rustema Saljcaja iz sela Ramoc u opstini Decani ubila su sedmorica bandita iz Albanije sam o zato sto nije imao da im da novac

Ismet Hajdari

Pogranicni pojas na jugoslovensko-albanskoj granici u delu koji prolazi Kosovom je, od izbijanja teske krize u Albaniji s pocetka ove godine, gotovo stalno bio na udaru odmetnickih i razbojnickih ban di iz Albanije. Divljanje ovih bandi nad albanskim stanovnistvom s ove strane granice je poprimilo dramaticne razmere u poslednjih nekoliko meseci. Kontinuirane upade i vrsljanje pljackaskih grupa iz Albanije u granicnom pojasu ne moze zaustaviti ni epitet gvozdene ili jedne od najbolje cuvanih evropskih granica, koje je nekada s pravom nosila jugoslovensko-albanska granica.

Na udaru dobro naoruzanih pljackasa su 13 sela i naselja uz samu granicu, naseljenih albanskim stanovnistvom, koja pripadaju Djakovici i Decanima, prema Albaniji najisturenijim kosovskim opstinama. P ljackasi od ovdasnjih albanskih mestana nasilno oduzimaju ono sto signu: novac, pokucstvo, stvari od vrednosti, stoku, jednom recju sve sto se moze poneti u rukama ili poterati ispred sebe. Ima sluca jeva da se oduzimaju, i preko granice za Albaniju bez problema prebacuju, citava stada od po 60-70 grla stoke ili ovaca. Svaki otpor mestana pljackasi, koji se redovito krecu u vecim grupama i do zub a naoruzani, ostro kaznjavaju. Do sada je zabelezeno i vise slucajeva u kojima bi pljackasi, nezadovoljni plenom, uzimali i taoce, medju kojima i decu, trazeci da im na odredjenom mestu i u odredjeno vreme porodica kidnapovanih donese novac.

Do prave eskalacije nasilja nad Albancima s ove strane granice doslo je kada su pljackasi poceli iz najbanalnijih razloga da ubijaju ovdasnje albanske mestane. Do sada je u pogranicnom pojasu ubijeno sest albanskih mestana. Poslednju zrtvu - sedamdesetogodisnjeg starca Rustema Saljcaja iz sela Ramoc u opstini Decani - ubila su sedmorica bandita samo zato sto nije imao da im da novac.

Opisujuci ubistvo Rustema Saljcaja, njegov komsija Ram Berisa, iznosi da su sedmorica do zuba naoruzanih pljackasa poceli da vrsljaju selom jos od podneva. Negde oko 21.00 su zapoceli pucnjavom iz ka lasnjikova. U Rustemovu kucu su usli nasilno provaljujuci vrata i dizuci ga iz kreveta... Izvukli su ga, zatim na silu u dvoriste i trazili da im kaze gde krije novac. Posto im nije nista odgovorio o ni su ga ubili - kaze Ram Berisa. Divljanje razbojnika se tu nije zaustavilo, nastavlja Berisa. Nakon sto su ubili sedamdesetogodisnjeg starca, rafalima iz kalasnjikova su izresetali zidove i polomil i sve prozore na Rustemovoj i kucama dvojice njegovih sinova koji se nalaze u inostranstvu. Taj 13. novembar ce se prema pricama mestana sela Ramoc trajno urezati u njihovo pamcenje. Iako je selo Ram oc gotovo na samoj jugoslovensko-albanskoj granici njegovi mestani tvrde da je tokom divljanja sedmorice pljackasa na brdu iznad sela i iz pravca u kojem se nalazi granica bilo postavljeno jedno roti rajuce svetlo? Nakon Rustemovog ubistva sedmorica pljackasa su pocela da pucaju nasumice po kucama. Nakon sto su kalasnjikovima izresetali kucu i rafalima polomili sve prozore na kuci Palj Pepaja, pr ovalili su nasilno unutra i od njega oduzeli sve dragocenosti.

Ista grupa bandita se u ranim jutarnjim casovima iz Ramoca prebacila u susedno selo Novokaz gde su od mestana Tahira Aljije i Mehmeta Aljije oduzeli po dve krave.

Odakle dolaze ti ljudi?

Prema procenama lokalnih albanskih izvora u djakovackoj i decanskoj opstini tokom poslednjih meseci razbojnicke bande su od lokalnog albanskog stanovnistva opljackale imovinu i novac u vrednosti od o ko 200.000 DM.

Pred naletom pljackasa albansko stanovnistvo s najnuznijom pokretnom imovinom kolektivno sve vise napusta pogranicni pojas i povlaci se u unutrasnjost. Selo Kosare na dvadeset kilometara od Djakovice i samo dva kilometra od granice sa Albanijom je poslednjih meseci bilo na najvecem udaru razbojnickih bandi i njegovi mestani su nedavno konacno bili prinudjeni da ga u celosti napuste.

Na njihovu odluku presudno je uticalo ubistvo njihovog komsije dvadeset sedmogodisnjeg mladica Afrima Zenunija. Afrim je, prica njegov otac Hasan Zenuni, tog dana rano ujutro otisao po seno na livadu udaljenu dva kilometra od kuce. Negde usput je naleteo na odmetnike, ovi su ga zarobili i primorali da ih dovede do nase kuce. Lezao sam u sobi kada sam cuo njegov glas u dvoristu "oce, oce banditi" . U tom momentu se zacuo rafal iz automata. Izasao sam napolje i u dnu dvorista kod ostave za kukuruz primetio neko telo. Kada sam prisao i okrenuo ga na ledja video sam da je to bio moj sin. Bio je jos ziv. Pokusao sam da ga komsijama prebacim do bolnice u Djakovici ali je na putu izdahnuo."

Afrimova majka Tidja kaze da je za Afrima bila isprosena devojka koju je mnogo voleo i da su vec imali pripremljenu kompletnu opremu za nevestu. "Jadna sam ti ja. Umesto snase u kucu mi je dosao mrta v sin. Ne znam zasto je on otisao? Ko ga je ubio? Odakle dolaze ti ljudi? Ko to radi? Celo selo se iselilo? Sta ja da radim? Gde da idem kada mi vise zivot ne treba? - izgubljeno govori Tidja Zenuni.

Dvoje staraca Hasan i Tidja Zenuni su poslednji koji su ostali u Kosarama. Nakon Afrimove smrti, preostalog sina Isu su sa svom pokretnom imovinom poslali za Djakovicu. Postujuci staru albansku tradi ciju da po smrti kuca mora vise dana biti otvorena za saucesce rodbine i prijatelja oni su do pre nekoliko dana, uprkos opasnosti, svakog dana otvarali vrata u znak zalosti, a onda su poput ostalih m estana napustili kucu, selo i seosko groblje na samom ulazu u selo na kojem jenajsvezija humka njihovog ubijenog sina Afrima.

Konjskim zapregama i traktorima mestani Kosara su se krecuci se blatnjavim seoskim putevima, napustili rodno selo spustajuci se u ravnicu prema Djakovici, Decanima, Peci i selima u unutrasnjosti izvl aceci sa sobom najnuznije stvari. Jedan od mestana Kosara Hazir Veselji kaze da se na odluku o napustanju rodnog sela vec dugo sprema, posebno otkako su mu letos banditi na seoske utrine kidnapovali dva maloletna sina i ukrali 13 krava koje su deca cuvala. Da se celo selo nije diglo i poslo u poteru za kidnaperima ja verovatno ne bih vise zive video moje sinove, dodaje Hazir i istice da je odluk u da sa kompletnom porodicom konacno napusti rodno selo doneo kada su u njegovo dvoriste banditi jedne noci bacili bombu.

Od eksplozije se zatresla cela kuca. Mene je medjutim vise potresla kuknjava dece. Celu noc nismo oka sklopili. Ujutro sam sa sestoro dece i zenom, pokupio trideset ovaca, tri krave, konja i sa najnu znijim stvarima sam pobegao iz Kosara i smestio se kod prijatelja Osmana Saljihaja u Juniku. U Kosarama mi je ostalo 1.000 kilograma kestena, kukuruz, hrana za stoku, kokoske. Pitanje je kako cu to i zvuci iz sela jer bande i danju setaju Kosarama. Ne znam kako cu i gde cu provesti ovu zimu - kaze Hazir Veselji.

U Kosarama je zbog kompletnog iseljavanja njegovih mestana zatvorena i lokalna skola sa 6 odeljenja, u kojoj je izmedju ostalih kao ucitelj radio i brat ubijenog Afrima, Isa Zenuni. Sve mi je tesko p alo, i nasa sudbina, i ubistvo brata, ali mi je najteze bilo kada sam morao da napustim skolu koju smo krajnjim naporima i samodoprinosom renovirali - kaze Isa.

Lokalni albanski izvori procenjuju da sudbina Kosara ocekuje i susedna pogranicna sela: Nivokaz, Botusu, Ponosec, Popoc... Noc predstavlja stravicnu moru za mestane ovih sela. Vec mesecima nema vise nocnih sedeljki. Svi se vec u prvi suton povlace u kuce i zabarikadiraju vrata i prozore. Selo Botusu, nadomak Kosara vec je napustio Bajram Ademi, vodeci sa sobom troje dece od 5, 7 i 9 godina. Na p itanje zasto on odgovara: veliki zulum, bezdusna ubistva i stalne pljacke od strane nase brace iz Albanije su nas nagnale da posle 70 godina napustimo nase ognjiste. Veoma je tesko kada ti najvece zl o dolazi od tvog. Kada smo videli da nam niko ne dolazi u pomoc odlucili smo da protiv volje odemo.

Medijski embargo

Tek prilikom nedavne posete Nemackoj i na insistiranje novinara na konferenciji za stampu u Bonu ministar inostranih poslova Albanije Paskalj Miljo je potvrdio napade pljackasa iz Albanije na lokalno albansko stanovnistvo na Kosovu i rekao je da albanska vlada nastoji da u severnim delovima zemlje posebno na granici s Kosovom sto brze eliminse naoruzane bande i kriminalce koji su, uglavnom, pobe gli iz zatvora i koji zaostravaju odnose izmedju Albanaca na dve strane granice.

Pored kriminalaca pretpostavlja se da se u sastavu naoruzanih bandi nalaze i odmetnici iz nekadasnje albanske armije koji dobro poznaju konfiguraciju terena na jugoslovensko-albanskoj granici a mozda su neki od njih svojevremeno i obezbedjivali "gvozdenu granicu" sa albanske strane.

Ovo vam rade vasa braca

Indikativno je da se javno niti vojne ni policijske vlasti nisu oglasile povodom sve cescih i brutalnijih napada pljackaskih bandi na lokalno albansko stanovnistvo u zoni uz granicu s Albanijom. U po slednjem saopstenju u kojem se uopste govori o stanju na granici s Albanijom, koje nosi datum 14. avgust Informativna sluzba Generalstaba jugoslovenske armije je obavestila javnost da su sve cesci po kusaji ilegalnog prelaska granice iz pravca Albanije, da ovi prelasci uzivaju logisticku podrsku albanskog stanovnistva s ove strane granice (?), cak zena i dece i da su pripadnici jugoslovenske armi je u skladu s odlukom Vrhovnog vojnog saveta SRJ pojacali kontrolu na granici sprecavajuci ilegalne prelaske iz Albanije.

Zvanicno, ni vojni, ali ni policijski i sudski organi, nisu se do danas sluzbeno oglasili, cak ni povodom poslednjih ubistava sestorice Albanaca u granicnom pojasu, kao da oni nisu (ili to stvarno ni su) pod zastitom drzave odnosno kao da se radi o nicijim gradjanima koje je dozvoljeno nekaznjivo pljackati i ubijati. Ovo je albanskim medijima u Pristini posluzilo kao povod za zakljucak da su Alba nci na Kosovu postali kategorija gradjana van zakona i bez zastite, pucali na njih iz Srbije ili iz Albanije.

Od izbijanja krize u Albaniji jugoslovenska armija u pogranicnom pojasu prema ovoj zemlji odrzava visoki stepen pripravnosti. Granica Jugoslavije sa Albanijom je dugacka 310 kilometara ali su, od izb ijanja krize u Albaniji, masovni upadi pljackaskih i naoruzanih bandi registrovani samo u delu granice koja prolazi Kosovom. Prema napisima rezimske i u ovim stvarima verovatno dobro obavestene stamp e, nakon izbijanja krize u Albaniji, pogranicne trupe jugoslovenske armije su na granici s ovom zemljom, pored povecavanja borbene gotovosti, dobile nove protivpesadijske radare i optoelektronska sre dstva koja su, kako je tada izvestavano, uspesno polozila ispite na prvim proverama. Ako se ima u vidu da je granica prema Albaniji decenijama ionako najbolje cuvana jugoslovenska granica, da se ova granica proteze uglavnom po brdovitom i planinskom terenu koji je, narocito zimi, tesko prohodan, i da se utabane staze, koje koriste sverceri a sada i pljackasi, uz pojacani nadzor i vecu budnost, m ogu dobro kontrolisati, onda je stvarno neshvatljivo kako je moguce neometano vrsljanje bandi iz Albanije s ove strane granice. Jos je manje shvatljivo kako je moguce da pljackasi imaju mogucnosti da na dnevnom svetlu neometano na teritoriju Albanije prebacuju citava grla stoke, ovaca ili delove namestaja koje oduzimaju od mestana s ove strane granice. Prema albanskim vojnim i policijskim eksper tima iz Pristine, konfiguracija terena na jugoslovensko-albanskoj granici je idealna za zasede ali i za tzv. taktiku neometanih propustanja u kojima se, kada uljezi budu navuceni da udju u unutrasnjo st teritorije veoma lako mogu staviti u sendvic izmedju pogranicnih vojnih jedinica i policijskih snaga iz unutrasnjosti. I na kraju u nizu neobjasnjivih fenomena vezanih za "stanje hibernacije" vojn ih ili policijskih snaga stacioniranih uz granicu s Albanijom u vezi sa dramom kroz koju prolazi albanski zivalj u susedstvu neobjasnjivo je i to kako pripadnici ovih snaga ne reaguju kada u njihovom vidokrugu ili na puskomet od karaula cuju oruzanu vatru koja najcesce dolazi iz obliznjih albanskih sela i naselja?

Vezane ruke

Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova se ovim povodom u vise navrata apelima obracao Vladi u Tirani a apele slicne sadrzine upucivao je i gradjanstvu severne Albanije. U najuticajnijoj ovdasnjoj pa rtiji - Demokratskom savezu Kosova - po recima potpredsednika Hidajeta Hisenija - ne iskljucuju kroz izostanak kontrole nad koridorima koji iz pravca Albanije vode prema albanskim selima na ovoj stra ni, umesanost vojske i policije u dramu kroz koju prolazi albanski zivalj u pogranicnoj zoni. Ako znamo, kaze Hiseni, da se svi ovdasnji pokusaji prelaska gvozdene granice u pravcu Albanije, cak i ml adica sa knjigama i indeksima kaznjavaju smrcu onda je neobjasnjivo kako taj isti mehanizam kontrole ne funkcionise u povratnom pravcu. Albanski politicki faktori takodje ne iskljucuju mogucnost da j e vanredno stanje u pogranicnom pojasu i na granici koja Kosovo deli od Albanije deo nekog sireg plana i zavere ciji je cilj etnicko ciscenje pogranicnog pojasa sa ove strane od albanskog stanovnistv a i stvaranja prazne tampon zone izmedju Jugoslavije i Albanije. U nekoliko komentara koji su se ovim povodom pojavili u albanskim medijima se istice da je razvoj dogadjaja poslednjih meseci u pogran icnom pojasu u dlaku identican "albanskim" uputstvima iz nacionalnih srpskih programa s pocetka ovog veka u kojima se radi obezbedjenja "cistog granicnog pojasa" predlagalo provociranje albansko-alba nskih sukoba.

Sok politicka terapija koju vladajuci socijalisti od dolaska na vlast u Albaniji primenjuju nad sunarodnicima na Kosovu kroz bezrezervno i bezuslovno otvaranje prema socijalistickim kolegama u Beogra du u kombinaciji s visemesecnim napadima pljackaskih bandi iz Albanije na stanovnistvo pogranicnog pojasa dovelo je na kraju do paradoksalne situacije da kosovski Albanci zatraze medjunarodnu kontrol u granice s Albanijom, sto je koliko do juce na Kosovu, ako se zna da kosovski Albanci prirodno teze ukidanju granica s Albanijom, bilo nezamislivo.