UPRAVNI ODBOR PKJ O EKONOMSKOJ POLITICI U 1998.

Privrednici uglavnom nisu osporavali ciljeve ekonomske politike, ali nisu ubedjeni da se oni mogu ostvariti, pre svega zato sto nije jasno kako obezbediti dodatni kapital, ni da li ce i kada biti ski nut spoljni zid sankcija

Predlozena ekonomska politika za narednu godinu predstavljace kontinuitet dosadasnje stabilizacione politike, uz snaznu orijentaciju na privatizaciju i svestrane privredne reforme, a medju njenim cil jevima prioritet ce imati stabilnost cena i deviznog kursa. Polazeci od toga kreditno-monetarna politika ce i dalje biti izrazito restriktivna, pratice realni rast drustvenog proizvoda i nece pokriva ti eventualni rast cena u narednoj godini, bez obzira na probleme nelikvidnosti u privredi, obecao je na Upravnom odboru PKJ savezni premijer Radoje Kontic.

Odgovor Savezne vlade na dilemu - planirati ili ne stopu inflacije - glasi: mnogo je manji rizik ako se inflacija ne planira i ako se tome prilagodjava kreditno-monetarna politika. U suprotnom, progr amiranje rasta cena dovelo bi do povecanih apetita nosilaca neprivredne potrosnje i raspodele inflatornog dohotka, kao i do indeksiranja cena sa planiranom inflacijom odmah na pocetku poslovne godine . Inace, rast maloprodajnih cena u 1997. procenjuje se na osam do deset odsto, sto se moze smatrati znacajnim uspehom, pri cemu politika stabilizacije zahteva dalje smanjivanje inflacije u narednoj g odini, tvrdi Kontic.

Ekonomska politika za 1998. opredelila se za fiksni i realni kurs dinara iz dva razloga, objasnjava savezni premijer. Najpre zato sto je ta politika bila uspesna i sto bi njene promene u uslovima pri tajenih izvora inflacije negativno uticale na poverenje u domacu valutu. Zatim, jer i fiksni kurs, ako je na odgovarajucem nivou, moze da obezbedi spoljnotrgovinsku poziciju koja je u ravnotezi, tvrd i Kontic.

I u narednoj godini planira se visoki realni rast proizvodnje i izvoza, jer se bez toga ne mogu uspesno resiti mnoga tekuca ekonomsko-finansijska i socijalna pitanja, niti ublaziti neravnoteza planog bilansa sa inostranstvom. Konkretno, za 1998. planirana je stopa rasta drustvenog proizvoda od deset odsto. - Ona je istovremeno i realna i nerealna. Naime, ako bi doslo do pogorsanja medjunarodne p ozicije nase zemlje, onda bi ta stopa bila tesko ostvarljiva. Medjutim, ako dodje do normalizacije nasih odnosa sa medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama (sto ocekujemo) onda bi stop a rasta drustvenog proizvoda mogla biti i znatno veca, naravno, u zavisnosti od vremena kada ta normalizacija bude ostvarena, objasnjava Kontic.

Po njegovim recima, kretanje zarada i socijalnih primanja uskladjivace se sa rastom proizvodnje i produktivnosti. Pri tome se mora imati u vidu da su ukupna licna primanja dostigla takvo ucesce u dru stvnom proizvodu, da je to moguce zadrzati samo na stetu drugih namena. Dugorocno gledano, takva politika nije odrziva, konstatuje Kontic.

Cetvrti cilj ekonomske politike za iducu godinu je intenziviranje procesa privatizacije i strukturnih reformi. Nazalost, upravo ti procesi nalazice se pod snaznim uticajem "spoljnjeg zida" sankcija, a na unutrasnjem planu bice usporeni zbog nedovoljne izgradnje trzisnih institucija i mehanizama. Posto je konstatovao da bez normalizacije odnosa sa medjunarodnim finansijskim organizacijama nema ni slobodnog pristupa svetskom trzistu kapitala, a to znaci da nema ni intenziviranja procesa privatizacije i transformacije, Kontic je naglasio da zato Savezna vlada nema vaznijega zadatka u narednoj godini od reintegracije SRJ u medjunarodnu zajednicu. Ipak se ogradio, istakavsi da su uslovi koji nam se postavljaju prevashodno politickog karaktera, "a to znaci da su oni u nadleznosti drzavnih or gana".

Predlozenu ekonomsku politiku privrednici uglavnom nisu osporavali, ali su njeno ostvarivanje vezali za kljucne pretpostavke - obezbedjenje dodatnog kapitala i ukljucivanje zemlje u u medjunarodne fi nansijske organizacije. Kada bi testirali najpovoljniju varijantu, da vec to sve imamo, Petrasin Kasalica se zapitao koliko traju pregovori sa MMF i dotok prve kreditne transe nakon njihovog uspesnog ishoda. Zakljucio je da cemo u 1998. po tom pitanju biti - prazni. I pored toga, predlozena ekonomska politika je dobra, ali - vi ste vlada, koja treba i da vlada - obratio se Kasalica premijeru Kon ticu.

Najvise primedbi privrednika odnosilo se na predvidjenu liberalizaciju spoljnotrgovinskog rezima, pri cemu su Srboljub Vasovic iz "Zastave" i Vojislav Mitic iz EI Nis prozvali trgovacki lobi, koji us peva da kovertama i svojim uticajem izdejstvuje uvoz, koji "unistava ono u sta su domaci proizvodjaci godinama ulagali". Od nadleznih saveznih resora zatrazeno je da u odmeravanje carinskih stopa i s tepena zastite domace privrede ukljuci i privrednike.

Borka Vucic je izmedju ostalog zatrazila od Savezne vlade da kontakte domacih banaka na medjunarodnom trzistu kapitala podrzi odlucnijim i zvanicnijim stavom o tome da su pregovori sa Londonskim klub om otpoceli i da ce se uspesno nastaviti. Zatim, da se vise angazuje na naplati jugoslovenskih potrazivanja u inostranstvu, kao i da podrzi formiranje mesovite kinesko-jugoslovenske banke, u koju bi bilo ukljuceno vise banaka i privrednih subjekata sa obe strane, a koja bi trebalo da postane znacajna za podrsku medjusobnih spoljnotrgovinskih poslova.

Potpredsednik Savezne vlade Vojin Djukanovic, odgovarajuci na primedbe privrednika, podsetio je da smo od 1990. do 1997. imali carinski sistem, u kojem "niko nista nije placao", sto je izgleda preslo u naviku. Od avgusta ove godine u svim stavkama imamo osam do deset odsto nize stope i svi se bune. Po njegovim recima, Savezna vlada je odlucna da sprovede liberalizaciju spoljnotrgovinskog rezima u skladu sa pravilima STO u naredne cetiri godine, pri cemu se poslo od proizvoda nizih faza prerade, a zavrsice se sa visim. - Ukoliko uz sadasnje cene ni zastita domace industrije od 40 odsto nije dovoljna, onda moramo da vidimo trebaju li nam takva preduzeca. Zasigurno ne mogu opstati veliki sistemi sa ovolikim brojem radnika, a izlaz je privatizacija i njihovo prestrukturiranje, istice Djuka novic. Po njegovim recima, ona je i recept da se resi problem visokog spoljnotrgovinskog deficita, koji se koliko sutra moze pretvoriti u preduslov opstanka, jer je evidentno da pre svega nemamo dovo ljno konkurentne robe za izvoz.

B. Jager
J. Putnikovic