Fatos Nano, predsednik vlade Albanije

Albanska vlada, rukovodivsi se duhom modernog vremena u kojem zivimo, koristeci i iskustva drugih zemalja koje imaju slicne uslove, cini ono sto je njeno pravo: razvoj medjudrzavnih odnosa, stvaranje sto povoljnijih uslova za razbijanje leda i uspostavljanje dijaloga

Fahri Musliu
specijalno za "Nasu Borbu" iz Tirane

Na Krit nismo isli zbog trgovine: Fatos Nano

Predsednik albanske vlade, prof. dr Fatos Nano, je na tu funkciju dosao posle vanrednih parlamentarnih izbora juna ove godine, nakon dramaticnih i tragicnih dogadjaja u Albaniji gde je Socijalisticka partija ciji je on lider dobio izbore ogromnom vecinom i tako po drugi put od uvodjenja visestranacja u zemlji dosao na celo drzave.

Nano je jedan od vodecih ekonomista u Albaniji i bio je prvi predsednik albanske vlade posle prvih visestranackih izbora u martu 1991. do juna iste godine. Iste godine je formirao Socijalisticku part iju kao naslednicu Albanske partije rada na cijem je celu do tada bio Ramiz Alija.

Godine 1992, posle pobede Demokratske stranke Salija Berise, Nano je od strane vlade optuzen za zloupotrebu polozaja i kaznjen, sudskom odlukom, sa vise godina zatvora (njemu se pripisivalo da je pri svojio oko sest miliona dolara od pomoci koju je dala Italija Albaniji, ali ta optuzba nije dokazana). Nano je iz zatvora u Tepelini, na jugu zemlje, vodio svoju stranku i uspeo da je "ocisti" od sta rih kadrova i - pomocu mladih i kvalitetnih ljudi koji nisu imali hipoteke i nisu bili robovi ideoloskih okova - ideoloskih stega. Stranka se transformisala u modernu levu stranku, kako kaze sam Nano , profila evropske socijaldemokratije.

U jeku tragicnih dogadjaja u zemlji kada je zemljom vladao haos, u martu ove godine, Nano i drugi politicki zatvorenici (bivsi visoki komunisticki lideri), pusteni su iz zatvora zbog "sigurnosnih raz loga". Nano je odmah poceo kampanju protiv Berisine Demokratske stranke i optuzivao Berisu i njegovu vladu za dogadjaje u zemlji, a obecanjima datim biracima uspeo da ih pridobije da glasaju za njego vu stranku. Istovremeno, Berisa i njegovi demokrati su okrivili Nanoa i bivse kadrove iz vojske i specijalne policije da su pomocu stranih sluzbi i kriminalistickih bandi izvrsili puc u zemlji.

Nakon izborne pobede, Nano je formirao novu koalicionu vladu sa sedam partija i grupacija i sebi je odredio mesto premijera, a za predsednika drzave odredio generalnog sekretara svoje stranke. Njegov a vlada je uspela da za kratko vreme uspostavi red i mir u zemlji, i organizovao sve institucije sistema na svim nivoima, i time stabilizovao politicke i sigurnosne prilike. Za sve to je imao ogromnu podrsku medjunarodne zajednice. Time je njegova vlada uspela da koliko-toliko u narodu povrati optimizam i poverenje. Na taj nacin on je, kako se procenjuje u Tirani, osigurao svoj cetvorogodisnji m andat, iako ga bivsi predsednik Berisa i njegova stranka optuzuju za vracanje komunizma i diktature u Albaniji, i pozivaju narod da brani demokratiju u zemlji.

Predsednik albanske vlade danas je za novinare najtrazenija figura u zemlji. Njegov savetnik kaze da na stolu ceka dvadesetak zahteva za intervjue. Za sada, tu srecu je imao novinar lista "Ekonomist" i saradnik "Nase Borbe". Medjutim, vasem saradniku nije pruzena mogucnost da sa gospodinom Nanoom neposredno razgovara zbog "prezauzetosti predsednika", tako da su odgovori dati pisanim putem, i to samo na deo pitanja koja su mu bila postavljena.

Predsednik nije dao odgovore na pitanja oko inicijative za normalizaciju odnosa sa Jugoslavijom, o tome sta je dogovoreno na Kritu sa predsednikom Jugoslavije Slobodanom Milosevicem, o optuzbama koje mu upucuje Berisa i njegova stranka, o odnosima sa politickim vodjstvom kosovskih Albanaca, te o politickoj borbi u Albaniji koja se pretvorila u velika neprijateljstva.

Nasa Borba: Gospodine predsednice, na pocetku, molim Vas da nam date kratku analizu rada Vase vlade u proteklih sto dana, sa posebnim naglaskom na politicku situaciju u zemlji posle martovskih tr agicnih dogadjaja.

Fatos Nano: Sa uverenjem mogu reci da je stodnevni bilans koalicione vlade bio pozitivan. Po prvi put u modernijoj istoriji Albanije postignuto je da zemljom upravlja jedna tolika siroka koalici ja od levice pa do centra politickog spektra. Za vrlo kratko vreme je stabilizovana sigurnosna situacija u zemlji. Program oporavka razradjen od vlade i podrzan od strane politickih snaga, kako one u poziciji, tako i jednog dela opozicije, potvrdjen je kao efikasan u prevazilazenju krize. Ispravnost ovog kursa potvrdjen je i od nasih partnera na medjunarodnim skupovima organizovanim radi davanja podrske Albaniji, u Rimu i Brislu. Tu se jasno pokazalo da medjunarodna zajednica ima poverenje u politicke snage u Albaniji kao nosioce duha nacionalnog pomirenja i odgovornosti za sudbinu naroda, veruje u njenu evropsku buducnost kao i spremnost da bude spreman partner za prosirenje dugorocne saradnje.

NB: Albanija je danas najveci "bolesnik" Evrope. Kako cete uspeti da izlecite i ojacate zemlju u ekonomskom, politickom i socijalnom planu, odnosno koji su glavni ciljevi Programa Vase vlade?

F. N: Nikako ne bih smatrao moju zemlju "evropskim bolesnikom". Najvise sto se moze reci u ovom slucaju jeste da su, kao i svaki zivi organizam, i albansko drustvo i drzava imale tesku krizu pra cenu visokom temperaturom, ali se - zahvaljujuci patriotizmu njenih sinova, kao i paznji i podrsci nasih prijatelja i partnera - situacija poprilicno popravila. Mi sa posebnom paznjom analiziramo uzr oke koji su prouzrokovali ovu groznicavu situaciju i primenjujemo jednu antikriznu terapiju koja daje dosta obecavajuce rezultate. Sto se tice glavnih ciljeva vladinog programa, oni su: stabilizacija reda; reorganizacija oruzanih snaga, policije i vojske prema evroatlantskom iskustvu; institucionalna reforma koja obuhvata proces izrade Ustava kao temelj izgradnje institucija i civilnog drustva; reforma administracije da bi je prilagodili zahtevima razvoja i medjunarodnom partnerstvu.

Nova ekonomska politika vlade tezi realizaciji dosta ambicioznih makroekonomskih pokazatelja; reorganizaciji finansijskog sistema sa naglaskom na modernom funkcionisanju bankarskog sistema; borbi pro tiv siromastva pomocu programa za stvaranje novih radnih mesta, kao i preorijentaciji i ubrzavanju procesa privatizacije strateskih sektora privrede. Ostvarenje ovih ciljeva smo utemeljili na sposobn osti i odgovornosti, na poverenju i nastojanju celog albanskog naroda koji nas podrzava na ovom putu, kao i na simpatijama koje je nas program izazvao u medjunarodnim sredinama.

NB: Sta je bilo odlucujuce za pobedu socijalista u Albaniji na junskim izborima: snaga Vase stranke, ili izjasnjavanje glasaca protiv Demokratske partije Salija Berise; i drugo, koliko ste uspeli da transformisete i modernizujete Socijalisticku partiju koja se smatra naslednicom Partije rada?

F. N: Oba faktora koje vi pominjete bila su prisutna. Socijalisticka partija je u toku ovog perioda znala da bude u opoziciji i kao takva odigra ulogu, postavljajuci se konstruktivno, okupljajuc i oko sebe i druge opozicione snage kao i onog velikog broja intelektualaca koji su se osecali napustenim. Ona je prosla teska iskusenja, ali bez radikalizacije i cuvajuci uvek orijentaciju evropske socijaldemokratije. U njoj je sacuvana, kao svetinja, norma razlicitih pogleda, alternativa, ali ne pomerajuci koherentnost politickog delovanja.

Sigurno je da je na ovu pobedu uticalo i odstupanje Demokratske partije od demokratskih nacela, njeno pretvaranje u partiju-drzavu od koje su se stalno odvajale frakcije kojima je bilo tesko da u okv iru te stranke razvijaju demokratsku raspravu.

Uticale su, takodje, diktatorske tendencije koje su se manifestovale u vrhu drzave i njene partije posle manipulisanja sa izborima u nekoliko slucajeva, kao i klima koju je stvorila ova stranka za "p rocvat" piramidalnih shema kojima su prisvojene ogromne sume ustedjevine albanske populacije.

Sto se tice nasledstva Partije rada, ono smo sretali u toku ove cetiri godine vise u pomenutoj partiji-drzavi, u njenom delovanju, u njenom dogmatizmu - kao i u borbi klasa koju je ona praktikovala p rotiv svojih protivnika. Naravno, ova filozofija je neprihvatljiva za Socijalisticku partiju Albanije, a sada vec i za ogromnu vecinu albanskog birackog tela.

NB: Gospodine predsednice, pocetkom novembra na Kritu, u Grckoj, odrzan je balkanski samit koji je nazvan istorijskim. U okviru toga sa posebnom paznjom je pracen Vas susret sa gospodinom Milosev icem. Kako ocenjujete ovaj samit i sta ste konkretno razgovarali sa jugoslovenskim predsednikom, s obzirom da o tome postoje razlicite interpretacije?

F. N: Albanska vlada ovaj samit smatra vrlo znacajnim. Po prvi put su predsednici drzava ili vlada Balkana uspeli da se okupe i razmotre problematiku poluostrva. Po prvi put je postignuto da se formulise jedan zajednicki dokument u formi izjave koja sadrzi znacajna nacela kao sto su pravna drzava, postovanje ljudskih prava, medjuetnicki dijalog. Na samitu su potvrdjena nacela Povelje UN, Pa riske povelje za novu Evropu, te finalnog akta Helsinkija, koji podrazumeva ravnopravnost, postovanje prava koja proisticu iz suverenosti, nedodirljivost granica, resenje konflikata mirnim putem, pri znavanje jednakih prava za samoopredeljenje naroda, aktiviranje saradnje medju zemljama u regionu i njihovu evroatlantsku orijentaciju.

Susret sa jugoslovenskim predsednikom Milosevicem bio je jedan od niza susreta koje sam imao na Kritu sa predsednicima drzava ili vlada balkanskih zemalja. Cilj ovog susreta, a mislim i njegov rezult at, bio je pocetak dijaloga za deblokiranje odnosa izmedju dve zemlje. Ovaj sastanak visokog nivoa dosao je posle nekoliko decenija prekida kontakata. U razgovoru smo razmenili gledista o deblokadi m edjudrzavnih odnosa. Raznih interpretacija moze biti, to je svacije pravo, ali interpretacija koju mi imamo prema tom cinu jeste da je on bio jedan gest emancipacije; to je filozofija i logika koja j e vec isprobana u resavanju problema i kriza.

NB: Koji je stav Vase vlade prema albanskom pitanju na Balkanu, posebno po pitanju Kosova?

F. N: Stav prema takvim pitanjima je strateski i tice se cele nacije koja treba da se izjasni i odluci o tome. Albanska vlada kojom ja upravljam, u ovom slucaju, rukovodivsi se duhom modernog vr emena u kojem zivimo, koristeci i iskustva drugih zemalja koje imaju slicne uslove, cini ono sto je njeno pravo: razvoj medjudrzavnih odnosa, stvaranje sto povoljnijih uslova za razbijanje leda i usp ostavljanju dijaloga. Albanska vlada postuje izrazenu volju Albanaca bilo na Kosovu ili u BJR Makedoniji, njihovo politicko vodjstvo podrzava ih ne pretendujuci ni najmanje da ih predstavlja ili zame ni, bez minimiziranja, ali i uvelicavanja njihovih zahteva. Ova podrska je u potpunom skladu sa nacelima koje sam prethodno citirao i iz Izjave Kritskog samita.

NB: Kako onda komentarisete vrlo ostra reagovanja politickih krugova i albanske javnosti Kosova i Albanije na susret sa Milosevicem, kao i optuzbe da ste "prodali" Kosovo?

F. N: Pocecu odgovor od kraja. Ja sam ekonomista po profesiji, i kao takav, zelim da razjasnim kako se, da bi se nesto prodalo, to mora posedovati. Mi na Krit nismo isli zbog trgovine, vec da bi dali nas skroman doprinos demokratizaciji klime na Balkanu.

Moj kontakt sa Milosevicem tezio je deblokadi medjudrzavnih odnosa, realizaciji duha dijaloga; znaci, iznosili smo poglede bez pretenzija da se donose odluke. Mi smo gospodinu Milosevicu, ovom prilik om izneli i obelodanili zahtev da on zapocne prekinuti dijalog i da finalizira dogovor o skolstvu na Kosovu sa gospodinom Ibrahimom Rugovom. Sto se tice reakcija, mislim da su one u okvirima u kojima sam ih ocekivao, jer se tako dogadja kada se ruse tabui, kada se otvaraju prolazi, kada se kvari mir nekih "usijanih patriota" kojima je lakse da daju zastarele izjave nego da misle i deluju u trend u vremena, koristivsi sanse koje im pruza momenat. Ovim sastankom mi smo pokazali da je albanska vlada u stanju da misli u duhu vremena, da jasno i pravo artikulise svoje opcije, kao i da deluje u po trebnom pravcu, u koherenciji sa evropskim i americkim inicijativama o Balkanu.