PRVE EVROPSKE ANALIZE IZBORA U REPUBLICI SRPSKOJ

Malo ko gaji iluzije da ce aktuelni lideri lako i brzo preci sa medjusobne konfrontacije na kooperaciju, pa medjunarodnoj zajednici ostaje kao alternativa da saradjuje "samo sa polovinom RS", primecu je analiticar lista "Libr Belzik"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Prebrojavanje glasova u Republici Srpskoj se u evropskim diplomatskim i medijskim krugovima prati sa paznjom koja je obrnuto srazmerna velicini tog entiteta, broju biraca, a o ekonomskim ili nekim dr ugim "potencijalima" da i ne govorimo. Sa nestrpljenjem se ocekuje odgovor na kljucno pitanje koje su, uoci vanrednih parlamentarnih izbora, sebi postavljali svi medjunarodni faktori angazovani u mir ovnom procesu. Da li ce, naime, u novoj Skupstini i vladi Republike Srpske imati "odgovorne sagovornike", s kojima ce moci da saradjuju u rekonstrukciji zemlje i ostvarivanju Dejtonskih sporazuma; il i ce i dalje sve morati da rade sami, kljestima cupajuci ustupak po ustupak? I u jednom i u drugom slucaju ce, podvlace, Dejton biti ostvaren... ali bi u prvoj varijanti to islo mnogo brze i jeftinij e. Dosadasnji parcijalni rezultati prebrojavanja glasova, medjutim, jos ne omogucavaju pouzdan odgovor na navedeno pitanje.

Ono sto evropski posmatraci vec sada ocenjuju kao izvesno, jeste da ce nova Skupstina RS biti "raznobojnija" od dosadasnje. Upravo taj termin su juce koristili mnogi evropski mediji, najcesce uz obja snjenje da je rec o razlicitim nijansama - od "ultra" do "blazih tonova" - iste, tj. nacionalisticke, boje. Buduci da su na vreme shvatili da je iluzorno ocekivati cistu pobedu "umerenih nacionalista " (SNS i SPRS), ukazuju da ce najvece dostignuce izbora biti ako "ultra nacionalisti" (SDS i SRS) ostanu bez dosadasnje apsolutne vecine. Polazeci od "pravila igre" u zapadnim demokratijama, ovdasnji analiticari procenjuju da bi, u tom slucaju, vodece stranke u oba tabora bile prinudjene da "dele vlast", sto bi bio pozitivan pomak u odnosu na dosadasnju situaciju dve suprotstavljene vlasti.

Mada ne gube iz vida cinjenicu da je koncept podele vlasti apsolutno stran tom delu Evrope (ne samo u Republici Srpskoj ili BiH, vec i u njihovom blizem susedstvu), evropski analiticari ukazuju kako ce, pre ili kasnije, svi morati da nauce da "vlast nije vlast samo kada je nedeljiva", tj. apsolutna. Politickim vodjama bosanskih Srba se, tako, ukazuje jedinstvena prilika da budu prvi u balkanskom okruzenju koji ce savladati tu osnovnu lekciju demokratije.

Malo ko, medjutim, gaji iluzije da ce aktuelni lideri Republike Srpske tako brzo i lako sa medjusobne konfrontacije preci na kooperaciju, tj. umesto sadasnjeg dvovlasca prihvatiti koncept podele vlas ti. U tom slucaju, kako juce primecuje analiticar briselskog dnevnika "Libr Belzik", medjunarodnoj zajednici nece ostati drugo nego da "nastavi da radi samo sa polovinom Republike Srpske". U briselsk om sedistu NATO, Vasingtonu i vecini evropskih prestonica, tvrdi pomenuti analiticar, vec su se pomirili sa idejom da se "Bosna moze obnavljati po osovini Sarajevo-Banja Luka, uz jacanje veza severoz apadne polovine srpskog entiteta sa Federacijom BiH". U tom slucaju, istocna polovina RS ce postati "neka vrsta nicije zemlje": niti ce biti ukljucena u razvoj u ostatku Bosne, niti ce moci da se ins titucionalno osloni na Srbiju. I tako ce, zakljucuje belgijski dnevnik, ostati sve dok jednog dana istocna polovina Republike Srpske "ne padne kao zrela kruska", odnosno dok ne shvati pogubnost takve samonametnute izolacije od ostatka Bosne i sveta.