PREDSEDNICKI IZBORI U SLOVENIJI

Od preko milion biraca, koliko ih je u nedelju izaslo na izbore, za Kucana je glasalo 55,5 odsto. Porazena desnica koja je zagovarala radikalni raskid sa "postkomunistickim kontinuitetom"

Stevan Sicarov
dopisnik "Nase Borbe" iz Ljubljane

Dosadasnji predsednik Slovenije Milan Kucan pobedio je apsolutnom vecinom na predsednickim izborima odrzanim u nedelju i tako na funkciji ostaje jos jedan petogodisnji mandat.

Na druge predsednicke izbore, odrzane u samostalnoj drzavi, prema nesluzbenim rezultatima izborne komisije izaslo je 1.057.928 biraca, tj. 68,29 odsto od ukupnog broja sa pravom glasa, a za Kucana je glasalo 55,5 odsto. Njegov najveci konkurent, inace predsednik parlamenta, Janez Podobnik dobio je 18,4 odsto, dok je kandidat najvecih opozicionih stranaka, Socijaldemokratije i Demohriscanske Joze f Bernik sakupio 9,3 odsto glasova.

Od osmorice kandidata, privrednik Marjan Cerar je sakupio 7 odsto glasova, predsednik Nacionalne partije rada Marjan Poljsak 3,2 odsto, predsednik Demokratske stranke Tone Persak 3 odsto, kandidat na jjace parlamentarne stranke, Liberalne demokratije, ugledni ekonomista dr Bogomir Kovac tek 2,7, dok je jedini aspirant za predsednicku funkciju koji se tokom predizborne kampanje programski zalagao za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SR Jugoslavijom, Franc Miklavcic sakupio jedva 0,5 odsto glasova.

Nakon prvih visestranackih izbora od maja 1990. godine, Kucan je bio na celu petoclanog Predsednistva Slovenije, a decembra 1992. pobedio je na prvim predsednickim izborima posle sticanja drzavne sam ostalnosti. Njegova pobeda ni za koga nije iznenadjenje jer su mu sve ankete javnog mnjenja pred izbore davale enormnu prednost, a prve reakcije ukazuju da je u javnosti njegova ubedljiva pobeda vec u prvom krugu primljena kao ocekivana.

Rezultati izbora su zbog brze racunarske obrade bili poznati vec u nedelju u 10 sati uvece, tri sata nakon zatvaranja biralista. U prvoj izjavi za javnost, nakon objavljivanja nepotpunih rezultata, K ucan je ocenio da su rezultati izbora izraz podeljenog birackog tela koje se pred izbore opredeljivalo za i protiv predloga Socijaldemokratije i Demohriscanske stranke o osnivanju "lustracionih sudov a" za uklanjanje bivsih komunista sa vodecih funkcija.

Po oceni dr Kovaca lustracija je slovenacki politicki prostor podelila na dva bloka pri cemu je desni, koji zagovara radikalni raskid sa "postkomunistickim kontinuitetom", ostao u manjini dobivsi cak manji broj glasova nego na proslogodisnjim parlamentarnim izborima.