STRUCNJACI O UZROCIMA DELINKVENCIJE MLADIH

Istrazivanja pokazuju da je oko polovina maloletnika delinkventnog ponasanja iz razorenih porodica

Tek kada se nadju na stupcima crnih hronika, maloletnici koji su pocinili krivicna dela, u nekom kratkom razdoblju, pobudjuju pojacano interesovanje javnosti. Vise u smislu zgrazavanja nego stvarnog sagledavanja dubine i uzroka tragedija kako njihovih porodica tako i drustva u celini. Nedavno ubistvo decaka Roma koje su pocinili tek nesto stariji momci ili stravican dogadjaj u Subotici gde je osnovac pucnjevima usmrtio skoro celu porodicu izazvali su upravo takav eho. Sta se dogadja u dusi i glavama maloletnika koji pre nego sto su zakoracili u ozbiljan zivot postaju teski prestupnici, ka kvi su uzroci tog devijantnog ponasanja, sta ciniti kako bi se to sprecilo i kakva je uloga sudova koji izricu "poslednju rec" pokusali su na proteklom trodnevnom seminaru da odgovore oni koji se bav e kriminalitetom mladih i onda kada se on odvija daleko od uzburkane javnosti. Vise od trideset sudija za maloletnike, mahom okruznih sudova iz cele Srbije, socijalni radnici i psiholozi su, naime, o ni koji prakticno cine timove, zbog cega je skup u Velikoj Plani (u organizaciji Jugoslovenskog centra za prava deteta u saradnji sa Ministarstvom pravde Srbije i Vrhovnim sudom, a pod pokroviteljstv om UNICEF-a) posebne tezine. Kakva su oni iskustva razmenili i sta po njihovom misljenju, dakle, treba raditi kako bi se olaksalo odrastanje onih koji ne dozivljavaju detinjstvo i ranu mladost poput hiljada njihovih vrsnjaka.

Pored pravnih posledica i mogucnosti resocijalizacije maloletnih delinkvenata, najvise je bilo reci o uzrocima ove vrste kriminaliteta, odnosno, okolnostima koje dovode do njega. Porodica, i pre sveg a porodica, slozni su ucesnici seminara, sustinski je vazna za (pravilan) razvoj deteta jer on u njoj vidi model ponasanja. Istrazivanja pokazuju da je oko polovina maloletnika delinkventnog ponasan ja iz razorenih porodica. Ako je, pak, rec o nasilju nad decom onda se moze reci da nasilje uvek radja nasilje, ukazuje Ljubomir Pejakovic, direktor Centra za socijalni rad u Beogradu. Odrasli cesto pokazuju prema deci svoju moc sto su takodje preneli iz svojih porodica. O tome se, na zalost, malo zna, cemu su uzrok predrasude da sve "ostane unutar kuce". Pejakovic ukazuje da nije sasvim tacna pretpostavka o odredjenom tipu porodica iz kojih izrastaju maloletni prestupnici i dodaje da se moze govoriti o cetiri grupe roditeljskog ponasanja, odnosno struktura porodice, od kojih svako izaziva odredjene reakcije dece.

Strogi roditelji koji namecu svoju volju, izazivaju strah, otpor, bekstvo, i traganje za indentitetom u grupi, van porodice. Roditelji bez autoriteta, pak, nesvesno odbacuju i minimum odgovornosti ta ko da dete postaje nesigurno i ispoljava veci stepen agresivnosti. Nije uputna ni kombinacija strogih i ambicioznih roditelja koji postavljaju visoke kriterijume koje dete ne moze da dostigne. Tada, navodi Ljubomir Pejakovic, u jednom trenutku moze doci do "pucanja" a slucaj u Subotici najvise podseca upravo na ovo. Konacno, najbolja varijanta su blagi roditelji sa autoritetom koji zajednicki s a detetom ucestvuju u njegovom vaspitanju i to je, naravno, najteze postici. Posebno je bitan odnos roditelja i deteta u konfliktnim situacijama kad roditeljski osecaj da su "pobednici" dovodi do det injeg gneva i bekstva. Obrnuto, ukoliko se radi o roditeljima bez autoriteta dete ce biti "pobednik" ali ce postati impulsivno, agresivno, hirovito. Ako nema adekvatan model u svojoj porodici, dete c e ga traziti u grupi, a onda je pitanje o kakvom se drustvu radi.

Osim porodice, na vaspitanje i ponasanje deteta svakako uticu i druge okolnosti, odnosno, okruzenje. Recimo, socijalno-ekonomski uslovi, raspad odredjenih vrednosti i neizgradjivanje drugih (nekad su se npr. deca nalazila u razlicitim pionirskim i omladinskim organizacijama dok danas slicnih okupljanja nema). Zamenik republickog ministra pravde dr Nebojsa Sarkic ukazao je, pri otvaranju skupa, i na to da prikazivanje kvaziheroja na televiziji dovode, takodje, do apsolutnog poremecaja vrednosti. Zamenik javnog tuzioca dr Ljubomir Prelic konstatovao je u vezi s tim da enormno prisustvo nasilj a u masmedijima nije nimalo zgodnije od prikazivanja pornografije koja se, makar, pusta u sitnim nocnim satima.

Konacno, na oblikovanje mlade licnosti nesumnjiv uticaj ima skola i skolski program. U nasim skolama, medjutim, obrazovna funkcija je potisnula vaspitnu. Primera radi, skolarci ponekad moraju da znaj u koliki je procenat crnackog stanovnistva u pojedinim lukama Argentine, ali zato nema predmeta koji bi ih, makar i fakultativno, poducavao etici.

Da okolina odnosno podrucje na kom se zivi takodje uticu na vrstu izvrsnih krivicnih dela i mogucu resocijalizaciju za nas list potvrdjuje Zoran Dujakovic, sudija za maloletnike iz Valjeva (a prethod no iz Sarajeva) koji je sacinio o tome zanimljivu analizu. Karakteristicno za gradske maloletnike je da, pored uobicajenih krivicnih dela protiv imovine (kradje, teske kradje), "pozajmljuju" vozila, cine iznude i dela vezana za drogu. Seoska deca gotovo su iskljucivo upucena na kradje i redje na neke sitnije krvne delikte vezane za lakse i teze telesne povrede. Njihova resocijalizacija je, medju tim, mnogo teza jer su usamljena i neupucenija, a velika je teskoca i doci do njih posto dan provode na poljima. Gradskim delinkventima, prestup moze biti tek ruzna epizoda iz koje se mnogo bezbolnij e izvlace tako da je veci broj povratnika medju seoskim maloletnicima.

B.Oprijan-Ilic