INTERES STRANIH KOMPANIJA ZA KUPOVINU DOMACIH PIVARA RELATIVNO SLAB

Karlsberg zainteresovan za Apatinsku pivaru

Veliki svetski proizvodjaci piva, posle osvajanja Poljske i Ceske, fokusirani na Rumuniju koja se smatra drugim najvecim trzistem u Istocnoj Evropi posle poljskog

Tanja Jakobi

Posto je izgubio na tenderu za Niksicku pivaru, danski Karlsberg mogao bi se pojaviti kao zainteresovani kupac za Apatinsku i pivaru u Celarevu. Karlsberg zaposljava ukupno 17.500 ljudi i proizvodi p ivo ("tuborg" i "karlsberg"), bezalkoholna pica, staklo i porcelan.

Uprkos tome sto se u Srbiji sporadicno pojavljuju zainteresovani strani investitori, a savezna i republicka vlada veruju da bi pivare mogle biti privatizovane medju prvima, interesovanje velikih med junarodnih proizvodjaca za sada je mlako.

Tim pre sto su, kako kazu neki od njih, domace pivare pokazale slabo zanimanje za potencijalne strane investicije. Tako je, na primer, Beogradska industrija piva, koja drzi zamasni deo pivarskog trzi sta u Jugoslaviji i ima veliku proizvodnju, fokusirana na internu privatizaciju. Uprkos velicini i distribuciji, BIP, sudeci po recima konsultanata za strana ulaganja angazovanih u SRJ, manje je zani mljiv od najakumulativnije Apatinske pivare, ili one u Peci, cija je prednost pitka izvorska voda, jedan od dva kljucna kriterijuma za dobro pivo.

Veliki ce udaviti male

"Donja granica kapaciteta koja interesuje strane investitore je 250 do 300 hiljada hektolitara godisnje proizvodnje. Sve sto je ispod toga nije vredno paznje", kaze jedan od sagovornika "Nase Borbe". Druga otezavajuca okolnost je, kako tvrde neki (ipak zainteresovani) strani investitori, generalno los kvalitet domaceg piva, iz cega izvode zakljucak da ce vecina domacih pogona morati da se ugasi, jednom kad na trziste udju dva do tri velika svetska proizvodjaca. "Ovde se to jos ne shvata ozbiljno i vecina domacih pivara veruje da ce moci da zadrzi svoj polozaj, sto je daleko od istine", smat ra jedan investicioni bankar.

Neformalni rejting pivara izgleda otprilike ovako: iza Apatinske pivare su Jagodinska, Vrsacka (uprkos trenutnim teskocama), pivare u Valjevu, Zajecaru i eventualno Nisu.

Prema poslednjim raspolozivim podacima domace statistike Jugoslavija je u 1994. godini proizvodila 5.043.000 hektolitara piva, Poljska 14.099.000, Ceska 17.671.000 a Rumunija 9.047.000 hektolitara pi va.

Strani investitori, posto su prethodno osvojili poljsko i cesko trziste, sada tipuju na Rumuniju. To trziste smatra se drugim najvecim u Istocnoj Evropi, posle poljskog, ne samo za pivo i cigarete ve c i za svu drugu robu siroke potrosnje. Smatra se da je godisnja potrosnja piva u ovoj zemlji deset miliona hektolitara.

Svetski proizvodjaci piva su, kako se procenjuje, ulozili oko 200 miliona dolara u akviziciju i proizvodnju u pivarskoj industriji u Rumuniji. U ovom trenutku Rumuni trose oko 50 litara piva godisnje . Uvozno pivo je suvise skupo za nizak zivotni standard u ovoj zemlji, ali svetski proizvodjaci smatraju da bi na lokalnom trzistu mogli da organizuju jeftinu proizvodnju i na toj bazi znacajno povec aju potrosnju.

EBRD u pivu

"Nije ni cudo da su belgijski Interbru (koji je kupio Trebjesu) i nemacki Brunen vec usli na trziste. Sada se pojavilo jos jedno dzoint vencr preduzece pod imenom Udruzeni rumunski proizvodjaci koje namerava da izgradi pivaru u Rumuniji. Partneri u izgradnji nove pivare trebalo bi da budu upravo danski Karlsberg, Investicioni fond za Istocnu i Centralnu Evropu i Izraelske pivare", kaze se u jedn om izvestaju objavljenom krajem proslog meseca. Precizira se da bi nova pivara trebalo da ima kapacitet od 500.000 hektolitara "tuborg" piva godisnje i da je potrebno 50 miliona dolara investicija.

Rec je o operacionalizaciji plana, koji je EBRD obelodanila jos proslog oktobra i kojim se finansira izgradnja pivara u Rumuniji i Hrvatskoj. Suma od 65 miliona dolara namenjena je prosirivanju kapac iteta pivara u ove dve zemlje da bi se povecala potrosnja lokalnih marki, ali i "tuborg" piva. Ocekuje se da ce novi pivarski pogon blizu Bukuresta biti zavrsen krajem ove ili u narednoj godini.

Prema podacima koje je objavio "Fajnensl tajms", Brau und Brunen bio je prosle godine najveci strani proizvodjac piva u Rumuniji sa 75 odsto ucesca u jednoj i 60 odsto akcija u drugoj rumunskoj pivar i. Na trzistu su prisutne i "Juznoafricke pivare" koje su, posle kupovina pivara u Madjarskoj i Poljskoj, prosle godine kupile 70 odsto akcija u jednoj pivari blizu Bukuresta sa kapacitetom od 500.00 0 hektolitara godisnje.

Kreditanstalt banka, koja je bila savetnik Rumunskog drzavnog privatiozacionog fonda u nekoliko prodaja kontrolnih paketa u tamosnjim firmama smatra da ima jos prostora za ulaganje u ovom sektoru.

U Hrvatskoj, je "Podravka", u septembru otvorila novu pivaru vrednu 45,3 miliona dolara. Panonska pivara i Karlsberg su u toj investiciji ucestvovale sa po 40 odsto, a ostatak je investirao danski i nvesticioni fond za Istocnu i Centralnu Evropu. Pivara ce proizvoditi 50 miliona litara piva tri lokalne marke i "tuborga" i imace 260 zaposlenih. Panonska pivara, koja posluje u okviru "Podravke" je treca po velicini iza Karlovacke i Zagrebacke pivare, a veruje se da bi novom investicijom mogla izbiti na prvo mesto.

Pet velikih drze pola trzista
U poslednjih sedam godina poljske pivare povecale su proizvodnju za 40 procenata. Vecina kljucnih domacih proizvodjaca je privatizovana i njihovi vecinski vlasnici su medjunarodni giganti poput Karls berga, Hajnikena, Hrolsa i Juznoafrickih pivara. Pet privatizovanih pivara drze 55 odsto trzista.
Od 1990. do 1996. godine potrosnja je porasla sa 30,4 na 42 litra po glavi stanovnika. Uprkos znacajnom rastu prodaje Poljaci se ipak smatraju slabim pivopijama u poredjenju sa Cesima (150 litara po glavi stanovnika) ili Nemcima (140 litara po glavi stanovnika). Prema procenama, prosecni Poljak pice u narednoj godini 47 do 48 litara piva godisnje.
Prosle godine 30 pivarskih holdinga u Poljskoj imalo je vise od 70 pivara koje su proizvele oko 16,5 miliona hektolitara piva. "Pet velikih" su imale najbolju distribuciju i ulozile su znacajna sreds tva u marketing. Iako se ocekuje da ce najvece pivare i dalje siriti proizvodnju u sledece dve ili tri godine, malim pivarama uspelo je da opstanu na trzistu.
Vecinski vlasnik najvece poljske pivare je australijski Brupul sa 97,5 odsto akcija. Ocekuje se da ce ova pivara iduce godine proizvesti tri miliona hektolitara piva. Drugu najvecu pivaru "drzi" kom panija Pivna, pivarski holding ciji su vlasnici Euro Agro Centrum (vlasnistvo jednog poljskog biznismena) i "Juznoafricke pivare". Oba partnera obavezala su se da ce u narednih pet godina investirati 110 miliona dolara u razvoj ovog posla. Oni su istovremeno vlasnici i poljske pivare "broj cetiri". Poljska drzava koja je bila vlasnik trece po velicini pivare, nasla je preko Varsavske veze kupca u Hajnekenu koji je 1994. godine kupio 32 odsto akcija, dok isto toliko akcija ima i Karlsberg u petom najvecem poljskom proizvodjacu piva.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /