KOLIKO JUGOSLAVIJU KOSTAJU NERESENI ODNOSI SA EVROPSKOM UNIJOM

Ostaje mogucnost da EU saceka ishod ovogodisnjih izbora da bi ocenila da li ce se posle njih promeniti politicka atmosfera, pa da ddefinitivnu odliku o preferencijalima donese kad SRJ ispuni poznate uslove

Senka koja se nadvila nad jugoslovenske izvozne mogucnosti u narednoj godini, u vidu neodumice da li ce EU i za 1998. produziti autonomne trgovinske mere za SRJ, postaje sve tamnija. Ne bi, doduse, b ilo prvi put da se ocekivani negativni stav njene Komisije izmeni, s obzirom da je i u aprilu ove godine on najpre bio takav, ali je posle politickih kontakata korigovan, sto je omogucilo da Savet mi nistara EU ipak odobri Jugoslaviji trgovinske olaksice za 1997. godinu. Da li je sada upravo politicka situacija teza, a menevarski prostor Beograda da ispuni trazene uslove uzi, ostaje da se vidi, t ek kod kuce niko od nadleznih zvanicno nije spreman da razgovara na ovu temu.

Odluku o uvodjenju pozitivnih autonomnih mera u odnosu na SRJ EU je donela krajem aprila, objavila krajem maja, da bi one prakticno pocele da se primenjuju od juna ove godine. Zahvaljujuci njeima za prvih 10 meseci jugoslovenski izvoz u EU belezi rast od 51 odsto, u odnosu na isti period lane, sto znaci da se povecava brzim tempom od ukupnog izvoza. Mada je danas tesko reci sta je u tome vracanj e na direktan plasman (bez ranijih posrednika) na ovo trziste, a sta povecanje izvoza zbog trgovinskih povlastica, nesumnjivo je da su ove mere olaksale plasman jugoslovenskim izvoznicima i popravile njihove finansijske kalkulacije. Jer, iako prosecna carina na uvoz industrijskih proizvoda u EU iznosi pet odsto (i bez obzira na to sto je prosek ipak prosek), ona se placa na konacnu, a ne na proi zvodjacku cenu, i zato za domace proizvodjace niukom slucaju nije beznacajna stavka.

Ugovori s posebnom klauzulom

U administrativnu proceduru - proveravanje nasih propisa od strane Unije - takodje, se zaglavio i izvoz vina, gde nisu iskoristeni odobreni kolicinski kontigenti. Na zahtev jugoslovenske strane da se prosire izuzetno nisko utvrdjene kvote za izvoz tekstila, EU je odgovorila negativno. Sve u svemu, 1997. ce biti verovatno zavrsena sa izvozom u EU koji nece dostici ni milijardu dolara, a to je upo la manje od onog sto su, recimo, Srbija i Crna Gora izvozile na ovo trziste 1991. godine.

Negativni efekti premisljanja EU da li ce produziti trgovinske povlastice SRJ i u 1998. (ili ce to uciniti samo za BiH i Hrvatsku), vec se sada osecaju. Bez poznatih uslova jednostavno nije moguce sk lapati poslovne ugovore za narednu godinu, a ako to bude i cinjeno strani partneri ce zahtevati posebnu klauzulu o tome ko ce na sebe da preuzme trosak carine. Uglavnom to je padalo na teret domacih izvoznika, jer je mali broj jugoslovenskih proizvoda toliko atraktivan da su carine spremni da pokriju uvoznici. Kod dugoricnih ulaganja, gde se uz sve ostalo gleda i na mogucnosti reeksporta iz odre djene zemlje, to ce biti jos veca prepreka.

Sve je bolje, nego nista

Ostaje, doduse, i mogucnost da EU saceka ishod ovdasnjih izbora, da bi ocenila da li ce se posle njih promeniti politicka atmosfera, pa da eventualno ostavi otvorena vrata za definitivnu odluku, kad se trazeni uslovi ispune. U tom slucaju ponovila bi se ovogodisnja situacija - da iscuri dobar deo poslovne godine i izvoznih mogucnosti. Kako stvari sada stoje "puna kapa" bi bilo da se ovogodisnji trgovinski rezim produzi i u 1998., a valja znati da je rec o autonomnim trgovinskim merama, koje donosi sama Unija i o kojima ona sa drugom stranom ne pregovara, cak ni o tehnickim pitanjima.

Bojana Jager