SPISAK ZELJA I VELIKA SPRDNJA S UNIVERZITETOM

Dragisa Raicevic

Svake godine u ovo doba u Kapetan Misinom zdanju, u sedistu beogradskog hrama znanja, Univerziteta u Beogradu, pocinju najzabavnije profesorsko-ministarske zurke, poznate kao zasedanja SAVETA (najvis eg upravljackog tela) na temu materijalni polozaj univerziteta. Sedma je posna jesen koja me rastuzi do besa jer nas nema medju naucnim i civilizovanim svetom, a materijalni polozaj je uvredljivo pon izavajuci. Zbog tupoglavosti jednog coveka i njegove nerazumen i kukavicke Vlade, potcenjen je i osramocen, do besmisla ponizen, najstariji hram nauke, Univerzitet u Beogradu, koji je prinudjen da u bedi trazi trange-frange srecu i opstanak - na milosrdju novokomponovane gradjanske i ratnoprofiterske mafije.

A kad se samo setim nekadasnjeg hrama nauke i njegovog ugleda, pa pomislim na ovu danasnju bedu na njegovom putu gordog posrtanja, utroba mi se prevrne. Treba li koga podsecati (a posebno Vladu Srbij e) da su nasi diplomci nekada birani i u najuglednije naucne ustanove sveta a neki od njih su cak postajali i svetska naucna imena i predsedavali naucnim kongresima. I ove (ruzne i tuzne) jeseni, na zasedanju Saveta, rasprava je bila obicna sprdacina! Nas je rektor jos samo "koordinator poslova", nepriznat i neuvazen kao i Univerzitet mu. Ministar za prosvetu "ceslja babi kosu", bez ikakve namer e da se ukljuci u raspravu; on je samo kurir koji rad Saveta univerziteta prati sa distance i obavestava zaposlene na fakultetima kada ce im biti uplacena beda od plata i u kojim ce bankama dzedzati i citati svoje ponizenje.

Verujem da nisam jedini koji je ucestvovao, po izuzetnom pozivu predsednika Saveta, na pomenutoj "zurci" i do bola podnosio sprdacinu pre nego sto sam se zacenio od smeha - slusali smo: godina reform i, privatizacija, strana ulaganja, nove investicije, naucna razmena sa svetom, hvatanje koraka sa svetom, kompenzacije, obavezne banke za tekuce racune (da mi je znati autora ovog patenta), sponzori naucnog razvoja i... Nekako se potrefilo da bas u novembru, slucajno pred izbor nove vlade, svi dobijemo svoje bankare. Zauzvrat od nas profesora se trazi da kredom i sundjerom stvaramo strucne genij e i ne talasamo jer moze da nam se desi sto i profesoru Slobodanu Petkovicu sa Sumarskog fakulteta.

Pomocnik ministra za prosvetu gospodin Simonovic se hvali kako je ministrova zasluga sto je "Univerzitet bogatiji nego ikad". Ali ako ne zna - treba da mu se javi spisak fakulteta koji ne mogu da oba vljaju svoje aktivnosti zbog nedostatka materijalnih sredstava. Kako da ne, namakli su nam za kredu, sundjer i vodu a neki dekani nabavljaju "mercedese" za fakultet. Kazu - pokloni i kompenzacije. Al al vera, a ne zaostaju s doprinosima za Univerzitet i clanovi drzavnog dela Saveta cije firme pozitivno posluju, kao na primer Zavod za izdavanje udzbenika. Tuznu "zurku" dopunjavaju kukumavke o nici m zasluzenim sankcijama, pa nema literature ni valjane saradnje s razvijenim svetom. Nema - sedam posnih godina se nastavlja. Naucna izolacija je jos na snazi, a Srbija u pokretu za prosperitet. I ce tvrtina stanovnistva se ne ume potpisati. Predsednik Saveta proglasava Savet nekompetentnim da resava materijalne probleme Univerziteta, iako po zakonu Savet i rektor upravljaju univerzitetom. Pa ko je tu blesav? Naravno ni sindikati po predsednikovom tumacenju nemaju sta da traze na Savetu, a drzavni sindikat je potpisnik kolektivnog ugovora, kao da plate i standard zivljena na univerzitetu nis u interes svih sindikata.

Sve na ovoj "zurki" lici na igru pobrkanih loncica, bez ijedne brojke, bez ijednog papira, pa da se zna o cemu se raspravlja - kao sve treba verovati na rec predstavnicima Ministarsta za prosvetu a s am ministar do sada nije ispunio nijedno ranije dato obecanje. Na kraju "zurka" je zavrsena najavom nove "zurke" (sednice) na istu temu samo da se pripremi materijal, a zapravo nastavice se trosenje vremena novim obecanjima i zaposleni s Univerziteta ce se uskoro naci u istim redovima za svoje bedne plate s penzionerima (kao 1994) - na salterima nekome omiljenih banaka.

Najveci uspeh "vostanog" ministra prosvete jeste sto se nije bavio svojim poslom i tako formalno nije odgovoran za katastrofalan pad kvaliteta obrazovnog procesa. On se zapravo pretvorio u portparola ministra za finansije i dobosara Vlade. Ocekivati valjana resenja za materijalni polozaj univerziteta - sa ovakvim ministrom i ovakvim Savetom je zaludno tracenje vremena.

Zaista ne znam sta treba da se dogodi u ovoj zemlji pa da jednom konacno zasvagda nateramo vlast da u ovoj besposlici i besparici ukaze poverenje sposobnima da urade temeljnu reformu privrednog siste ma i preraspodelu budzeta po prioritetima i, naravno, ucine obrazovni sistem efikasnim da moze da osposobi kadrove koji ce moci da nose razvoj, a ne da trce za njim. Privreda je motor pomaka u razvoj u sveta, u ambijentu medjusobne zavisnosti drzava. Privreda je bila i ostala prvi interes u odnosima medju drzavama. Za opstanak u tim odnosima potrebni su sposbni i obrazovani kadrovi, a za taj zada tak su potrebni opremljeni i otvoreni univerziteti. Ovaj problem resava drzava po prioritetu i za to nisu potrebne ovakve "zurke", nego odluke parlamenta i ozbiljan rad Vlade Srbije.

Kao sto kurva ne moze postati devicom, tako ni univerzitet kojim caruje beda i istrosenost ne moze postati rasadnik znanja. Ko u to ne veruje neka mu je srecan put u 21. vek. O kakvom je etickom kupl eraju rec dovoljno govore clanovi drzavnog dela Saveta i predstavnici pomenutog Ministarstva koji na "zurci" dokazuju dobre namere Vlade, prebrojavaju se u odnosu na broj clanova Saveta s Univerzitet a, i naravno po ko zna koji put nude resenja po fazama. Svakom strastvenom kolekcionaru ostace u neizbrisivom secanju grupa clanova Saveta iz prvih redova kao i njihove price sa tuznim krajem. Sama " zurka", u to sam uveren, bila je najbolja "pozorisna" predstava ove nase tuzne jeseni, koju ni ministarka za kulturu nije htela ili nije mogla da odgleda do kraja.

(Autor je predsednik Izvrsnog odbora Nezavisnog sindikata radnika Beogradskog univerziteta)