VRACAJU SE PRVI KREDITI IZ FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

Pretnja prinudnom naplatom uterala strah u kosti

"Rekli su nam da je bespredmetno podnositi zahtev za prolongiranje vracanja kredita jer se to nece dozvoliti", kaze jedan privrednik. "Kredit smo ulozili u Beogradsku banku na Kipru i dobili jos tol iko", kaze Ljubisa Milisavljevic, direktor koordinator Fabrike kablova u Jagodini

Svetlana Jovicic

"Sa svih strana postoji pritisak da se vrate krediti iz Fonda za razvoj Srbije. Nedavno je bila sednica Centralnog koordinacionog tima i receno je da je bespredmetno podnositi zahteve za prolongiran je roka vracanja kredita jer se to nece dozvoliti."

Ovako jedan privrednik opisuje "atmosferu" tokom novembra kad dospeva vise desetina rata ili celih kredita, zavisno od toga kako je koje preduzece "povuklo" novac iz Fonda. "Receno nam je da su svi z nali uslove pod kojima se kredit uzima i da ce se, ako zatreba, preduzeti niz mera za prinudnu naplatu" , kaze ovaj privrednik.

Prema nezvanicnim informacijama u oktobru je za sektor industrije dospelo za vracanje oko 11 miliona maraka i sve je vraceno. Nekoliko preduzeca, "Sintelon", "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca, "Petrohemi ja" iz Panceva, "Krusik", i "Fruska gora" pre vremena su vratili kredit.

Vecina direktora firmi kojima dospeva rok za vracanje narednih dana, odbijaju da govore pod izgovorom da nisu nadlezni, ili odgovaraju da se ta obaveza mora ispuniti, ali tacne rokove ni po koju cenu ne zele da pomenu. "Svi pitaju za te kredite", zali se jedna sekretarica.

Raspodela
Iz Fonda za razvoj Srbije, kredit su dobila 164 preduzeca od cega je za agrar izdvojeno 37,1 a za stocarstvo 54 miliona maraka. Industrijska preduzeca su dobila kredit u iznosu od 238,5 miliona marak a. Za infrastrukturu je izdvojeno 380 miliona maraka koliko je otislo i u socijalne fondove i depozit Narodne banke Jugoslavije. Robnim rezervama je pripalo 185 miliona maraka.

Mesecne analize

Drzava je, ipak, ovom prilikom, bar, naizgled, resena da ne dozvoli reprizu iz, ne tako davnog vremena, kad nisu postojale nikakve sankcije za nevracene kredite. Aktuelna vlast i danas polemise sa du znicima o tome da li dugove treba reprogramirati ili ne. Sada sva ministarstva, mesecno rade analize i prate kako tece izvozni posao. U vecini preduzeca, finansijska inspekcija je kontrolisala da li se novac namenski koristi.

Medju zvanicnicima koji su nadlezni za tekstilnu industriju, ovih dana postoji najveci strah da fabrike za preradu vune i prozvodnju tkanina nece moci na vreme da izmire svoje obaveze zbog kratkih ro kova na koji je odobren kredit. "Beogradski vunarski kombinat", "Kula", "Leteks" "TIK Grdelica", "Eksportteks" i fabrika vunenog prediva u Pirotu "Piroteks", ukupno su dobili oko pet miliona maraka k redita za izvoz. Radisa Krstic, predsednik Udruzenja vunarske industrije, kaze da su "u principu sredstva, sasvim dobro i namenski iskoriscena". " Stvorena je sirovinska baza, mada, ne za pune kapaci tete, ali je proizvodnja zivnula. Krediti su bili znacajni za ove firme zbog toga sto one najteze dolaze do sirovina i izvoznih aranzmana. Sve ove fabrike su pripremile novac za vracanje prvih rata. Pretpostavljam da ce, ukoliko, ne dodje do vanrednih poremecaja u dinamici izvoza, svi na vreme vratiti kredite", kaze Krstic.

Rade Zbiljic, generalni direktor "Beogradskog vunarskog kombinata", kaze da je ova firma dobila dva miliona maraka u dve rate. "Prvi deo kredita od 700 hiljada maraka iskoristili smo 1. avgusta, a 1, 3 miliona maraka 12. avgusta. Sticajem okolnosti, obezbedili smo novac za vracanje. Cinjenica je da smo kredite dobili u kratkim rokovima. Da bi se vuna uvezla iz Australije, potrebno je osam-devet n edelja i zbog toga se izvoz u Ameriku ne moze realizovati pre osam-devet meseci. Ako je roba namenjena zapadnoj Evropi, potrebno je, nesto manje vremena, pet-sest meseci. Mi smo imali ugovoren aranzm an pa smo uspeli da posao obavimo u kracem roku. Ovaj povoljan kredit sa cetiri odsto kamate, iskoristili smo za kupovinu boja i hemikalija i tako premostili nestasicu obrtnih sredstva. Kredit nam je , zapravo vise pomogao da ugovorimo nove aranzmane i garantujemo sigurnost buducih poslova", kaze Zbiljic, jedan od retkih direktora koji je "priznao" rokove vracanja kredita.

Premoscavanje teskoca

Fabrika kablova u Jagodini, dobila je kredit od tri miliona maraka, a planira da u ovoj godini izveze robu u vrednosti od 25 miliona maraka. "Pre deset godina izvozili smo u vrednosti od 165 miliona maraka, a sada i uz drzavnu pomoc, tesko uspevamo da izvezemo robe u vrednosti 25 miliona maraka. Verovatno, necemo uspeti da zatvorimo proizvodni i izvozni ciklus u roku od cetiri meseca. Kredit smo ulozili u Beogradsku banku na Kipru, dobili jos toliko i namenski iskoristili za proizvodnju energentskih kablova za izvoz na Bliski istok i u Arapske Emirate. Od izvoznog posla u junu ocekujemo 12 miliona dolara. Ovaj novac nam nije sudbinski pomogao, ali smo uspeli da premostimo teskoce u kojima smo se davili. Kredit cemo vratiti, a ako na kratko, za nekoliko dana, prekoracimo rok, verujem da ce biti tolerisano", kaze Ljubisa Milisavljevic direktor, koordinator Fabrike kablova u Jagodini.

Predrag Petrovic, zamenik generalnog direktora Industrije motora u Rakovici, kaze da se u fabrici ocekuje da ce kredit od 1,5 miliona maraka obezbediti devizni priliv od cetiri miliona dolara, dugoro cnim izvozom traktora i rezervnih delova u Egipat i na druga trzista u Africi." Robu naplacujemo bez zastoja i kredit cemo vratiti jer nam je to obaveza. Medjutim, poslovanje u ovim uslovima i vracan je dugova na vreme prilicno je tesko jer je mali obim posova, a tesko je obezbediti kontinuiranu proizvodnju iz subjektivnih i objektivnih razloga. Objektivni su, nedostatak visokokvalitetnog celika iz Niksicke zelezare. Zbog isprekidane proizvodnje, imamo velikih problema u obezbedjenju novca za kupovinu sirovina i isplatu plata", kaze Petrovic.

Malo za plate, vise za materijal
Nebojsa Toskovic, izvrsni direktor fabrike "14. oktobar" iz Krusevca kaze da ce ova firma, kredit od 3,5 miliona maraka, uzet na pet meseci, vratiti u roku, kao i jos 3,5 miliona maraka koje su dobil i kooperanti ovog preduzeca. "Kao garanciju da cemo dug vratiti, stavili smo na raspolaganje naplativ akreditiv koji smo dobili od kupca. Prva rata nam dospeva u januaru. Izvoz nismo zapoceli po dobi janju kredita vec smo na zalihama imali robe u vrednosti osam miliona maraka sto je, takodje, bila garancija za vracanje kredita. Da smo dobili vise para, mogli smo i da isporucimo vise robe, a ovako cemo do kraja sledece godine imati devizni priliv od 40 miliona dolara", kaze Toskovic.
Istina je da je ovo preduzece deo kredita iskoristilo da bi isplatilo plate, kaze Toskovic, ali "lavovski" deo je upotrebljen za kupovinu materijala. "Ugovor o dodeli kredita, principijelno predvidja da se sredstva upotrebe namenski, znaci za odredjeni program i ne zabranjuje da se iskoristi i za plate, kako bi se odradio taj posao. U firmi je bila, uobicajena inspekcijska kontrola", kaze Toskov ic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /