KAKVU EKONOMSKU POLITIKU U 1998. PLANIRA SAVEZNA VLADA

Pretpostavka da u narednoj godini drustveni proizvod poraste za 10 odsto i da se isfinansira platni bilans je da se obezbedi 1,5 milijardi dolara kapitala - privatizacijom i prodajom dela kapitala ko d javnih preduzeca, koncesijama, zajednickim ulaganjima sa strancima, inokreditima, kupovinom deviza u zemlji...

U odnosu na ovu godinu, koja ce biti zavrsena sa upola manjim rastom drustvenog proizvoda od projektovanog, u 1998. se opet udarnicki planira njegov (i to realni) rast od deset odsto. Tako je u nacrt u ekonomske politike za iducu godinu prognoziralo nadlezno savezno ministarstvo, a sudeci po izjavama predstavnika Savezne vlade ona nece davati ni pet para za poruke ekonomske struke, koja smatra da se i za rast od oko sedam odsto u iducoj godini treba dosta potruditi. "Natezanje" drustvenog proizvoda nije slucajno, jer se tako, barem na papiru, obezbedjuje pokrice za sve potrebe na strani potr osnje, gde su prava i obaveze unapred zadati, a ne postoji spremnost da se u njih ozbiljnije dira.

Kljucni uslov da bude ostvaren ovakav rast je da se u 1998. obezbedi 1,5 milijarda dolara dodatnog kapitala, neophodnog za finansiranje platnog bilansa. U materijalu Savezne vlade se procenjuje da ce Fondovi za razvoj raspolagati znacajnim sredstvima: delom sredstava dobijenih privatizacijom PTT, zatim sredstvima koje ce proizvodjaci i izvoznici vratiti po osnovu dobijenih kredita, kao i sredstv ima dobijenim prodajom dela drzavnog kapitala kod javnih preduzeca, koncesijama i zajednickim ulaganjima sa stranim partnerima.

Na ovaj nacin se, u stvari, priznaje da je osnovna odrednica ekonomske politike u narednoj godini priliv inokapitala, koji treba da bude ravan ovogodisnjem i da se u njegovom obezbedjivanju racuna sa prodajom jos nekog dela porodicne srebrnine. Iako iz pomenutog materijala nije uopste jasno kakve su realne mogucnosti da se taj dodatni kapital osigura, savezni planeri su sada ipak bili realniji, jer nisu, kao na startu ove godine, blanko obecavali ukljucivanje u medjunarodne finansijske institucije i priliv dodatnih sredstava po tom osnovu. To i dalje ostaje cilj, ali se vise ne prognozira k ada ce "nastavak procesa reintegracije SRJ u medjunarodnu zajednicu" dati neke opipljivije rezultate.

N. Sad          4,3     4,5

Subotica	4,3	4,5

Nis		4,1	4,3

N. Pazar	4,3	4,4

Podgorica	4,1	4,3

Beograd         4,2     4,4

Savezni planeri, takodje, predvidjaju da ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu u narednoj godini iznosi 48,5 odsto, sto bi bilo znacajno smanjenje u odnosu na tekucu godinu, koja ce biti zavr sena njenim ucescem od oko 55 procenata. Po oceni dr Jurija Bajca to bi bilo drasticno smanjenje, koje jednostavno ne deluje realno i u koje zato niko nece verovati. Umesto toga vlada bi trebala da s acini jedan realan program smanjivanja obima javne potrosnje, za po dva odsto godisnje, da bi kroz pet godina, na primer, postigla da se njeno ucesce u drustvenom proizvodu ozbiljnije smanji.

Ono sto je po tom pitanju zapisano u radnom dokumentu o ekonomskoj politici za 1998. zaista ne znaci skoro nista: da ce se povecati javni prihodi (tako sto ce inspektori i finansi ganjati sivu ekonom iju i naplatu poreza i doprinosa), da ce se linearno smanjiti ukupni rashodi svih korisnika (sto podrazumeva smanjenje postojecih prava, ali se ne zna ni kojih, ni za koliko), da ce se pratiti poresk o opterecenje zarada... i tako redom u nizu uopstenih fraza, koje govore da od fiskalnog rasterecenja privrede nece biti nista. Sve to zajedno daje planski rezultat o ucescu javnih rashoda od 48,5 od sto, cistih neto zarada od 23 procenta i penzija od 13 odsto u drustvenom proizvodu koji treba da se ostvari u narednoj godini. Pri tome prosecne neto zarade i penzije bi realno rasle za po dva odsto .

Cilj monetarne politike u narednoj godini ostaje odrzavanje stabilnosti kursa i cena, pa se u skladu sa tim obecava da ce se novcana masa uskladiti sa realnim rastom drustvenog proizvoda, dok ce se p rimarna emisija iskljucivo kreirati na bazi kupovine i prodaje deviza i intervencijama na finansijskom trzistu. Zvuci lepo, ali tako je zvucalo i pocetkom ove godine kada se, takodje, obecavala cenov na i valutna stabilnost, a sve se zavrsava rastom inflacije i deviznog kursa, kao bozijom kaznom za neodmerenu monetizaciju. Po oceni dr Nebojse Savica komercijalni devizni kurs je sada cak za 21 ods to visi od onog iz novembra prosle godine (dakle od kursa koji je vazio uoci poslednjeg velikog prednovogodisnjeg deviznog udara) i znatno premasuje rast cena. Sa te dve kljucne neravnoteze ulazi se u 1998. godinu, a iz dokumenta o ekonomskoj politici ne vidi se ni odlucnost za reforme, ni koordiniranost makroekonomskih politika, sem da sve zavisi od pretpostavke da se nadju dodatne pare.

Bojana Jager