kriza u zalivu izmedju smirivaNja i eskalacije

Neuspeh ruske inicijative za ukidanje sankcija prema Iraku nagovestava ponovnu eskalaciju krize na Srednjem istoku

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Srednjoistocna kriza pocela je da se hladi proteklih dana, ali svi su izgledi da bi uskoro - mozda vec od danas - moglo da dodje do ponovne eskalacije. Vodjeni obecanjima Moskve i zaludjeni svojom pr opagandom, Iracani su poceli da otvaraju kapije inspektorima UN u Bagdadu i provinciji, uvereni, kako javljaju americki izvestaci sa tog terena, da je samo pitanje vremena kad ce Savet bezbednosti po ceti da im skida njihove nepravedne i nicim zasluzene sankcije kojima su sapeti od jeseni 1990. godine. Perspektiva im, medjutim, ne izgleda bas tako ruzicata. Naprotiv.

Komisija UN (UNSCOM), odgovorna za pronalazenje i unistavanje zabranjenog irackog naoruzanja za masovno unistenje u subotu je - iza zatvorenih vrata Saveta bezbednosti - prakticno odbila poziv Rusije (kako se javlja, podrzan od Kine sa ne bas nekom velikom dozom entuzijazma) da se sa te najpozvanije strane iniciraju prvi konkretni koraci ka smanjenju i eliminaciji kaznenih mera svetske organizac ije prema Iraku. Umesto toga, UNSCOM je u prekjucerasnjem, detaljno obradjenom izvestaju Savetu bezbednosti prakticno verifikovao dosadasnje americke optuzbe da bagdadska vlada umanjuje, otezava i u pojedinim kljucnim situacijama u potpunosti onemogucava misiju inspektora UN. Ignorisan je prethodni apel Rusije da se reorganizuju inspektorski timovi na irackom terenu, kao i da se proglasi zavrsen im njihovo istrazivanje u pojedinim oblastima Nezvanicno se tvrdi da je trazeno, pored ostalog, da prestanu misije spijunskih aviona U-2 i da se odustane od daljih zahteva za proverom poverljivih dok umenata sklonjenih u predsednickoj palati i ostalim vilama koje Sadam Husein ima na raspolaganju sirom zemlje. U Vasingtonu se tvrdi da u Iraku postoje 63 objekta te vrste u kojima je zabranjem prist up medjunarodnim inspektorima, ukljucujuci i garnizone Revolucionarne garde. UNSCOM je, u obracanju Savetu bezbednosti, zatrazio ovlascenje za jos prisutnije i aktivnije dejstvo svojih clanova u Irak u.

Ovaj pristup komisije UN izazvao je preko vikenda seriju vatrenih TV reakcija irackog predstavnika u Njujorku, Nizara Hamduna, koji je optuzio SAD da "blokiraju sporazum iz Zeneve, pojacavaju vojni p ritisak na Irak i diplomatski na Savet bezbednosti i time direktno izazivaju novu krizu u vezi sa medjunarodnim kontrolorima naoruzanja". Savet bezbednosti zakazao je za danas novu sednicu posvecenu ovoj varnicavoj temi, koja dobija sad i jednu dodatnu dimenziju imajuci u vidu da je evidentna razlika izmedju Rusije i SAD oko toga koliko bi UN trebalo dalje da budu (ne)popustljive prema Iraku veo ma jasno dosla do izrazaja i prilikom subotnjeg 40-minutnog telefonskog razgovora Bila Klintona i Borisa Jeljcina.

Sudeci prema ovdasnjim izvorima, Jeljcin je tom prilikom insistirao da se Klinton saglasi sa "redom voznje" za skidanje irackih sankcija, koristeci pritom kao argument jedino patnje koje one nanose n eduznom narodu. Prema informaciji jucerasnjeg "Vasington posta", odgovor iz Bele kuce na ovaj zahtev iz Kremlja sveden je bio na kratko i jasno: "Ni govora".

U izjavi americkim novinarima, predstavnik SAD u UN Bil Ricardson potvrdio je nesto kasnije tu odlucnu poziciju Vasingtona:

"Nema sansi za takvo blanko podizanje sankcija UN prema Iraku. Izvestaj UNSCOM pokazuje da sa Bagdadom nije napravljen nikakav tajni sporazum, niti da su Iraku obecani ikakvi ustupci. Sadam Husein se povukao kad je rec o medjunarodnim inspektorima, ali Irak nije nista dobio za uzvrat. Irak ne moze da bude nagradjivan za to sto se nedozvoljivo ponasao, a posle se ispravio i poceo da ispunjava ono sto od njega traze UN. Poruka iz izvestaja koji je prezentirao glasi da Irak mora u potpunosti da se povinuje rezolucijama Saveta bezbednosti o svom razoruzavanju".

U subotu uvece - zaustavljajuci se u Denveru, na putu u Vankuver (na samit zemalja pacifickog regiona) - Bil Klinton je, u razgovoru sa izvestacima iz Bele kuce, rekapitulirao svoj telefonski razgovo r sa Jeljcinom stavljajuci ga u jedan izrazito pozitivan kontekst (razumevanje i obostrana saglasnost u brizi za patnje neduznog irackog naroda). Istovremeno, medjutim, on je upozorio na globalne opa snosti od eventualnog ispustanja dalje medjunarodne kontrole nad irackim zalihama i kapacitetima za proizvodnju oruzja za masovno unistenje, ponavljajuci pritom da SAD nece prihvatiti obustavljanje t e medjunarodne kontrole sve dok u potpunosti ne budu ispostovani svi zahtevi iz relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti, usvojenih u proteklih sest-sedam godina.

Ovaj odlucan Klintonov stav, dobio je juce punu podrsku demokratskih i republikanskih lidera u Kongresu, a isti je slucaj i sa reagovanjima vodecih americkih listova. "Najnovije otkrice o irackim mah inacijama pokazuje da se nista, zapravo, nije promenilo i da je Sadam Husein ocuvao svoj imidz prevaranta. Pitanje je sad jedino koliko ce nova podrska koju je dobio iz Moskve uciniti da se on jos od lucnije suprotstavlja zahtevima koje mu postavlja medjunarodna zajednica. Ukoliko ostanu neotkriveni materijali i oprema koju on krije, potraga ce se nastaviti i sankcije ce ostati na snazi", navodi se tim povodom u uvdoniku nedeljnog "Vasington posta", uz zakljucak da bi Sadam Husein, da je stvarno zainteresovan da pomogne svom narodu, pod hitno ocistio svoja skladista zabranjenog naoruzanja, a li da on tad, naravno, ne bio bio ono sto jeste. Ne bi bio - Sadam Husein.