Predsednicki izbori u Srbiji, prvi krug drugi put

Glasanje za predsednika Srbije bice, fakticki, posledica stanja u koje smo dovedeni: izbor manjeg zla. Pri tom, prethodna iskustva uce da nijedno ovdasnje zlo samo po sebi ne daje niti moze dati gara ncije da danas-sutra nece postati jos vece

Velimir Ilic

Ako je suditi po izjavi portparola JUL Ivana Markovica onda predsednicke izbore mozemo smatrati okoncanim a Milana Milutinovica - pobednikom. Markovic je, naime, rekao: "Jugoslovenska levica ce ucini ti sve da na predsednickim izborima pobedi kandidat levog bloka Milan Milutinovic". Sta je, odnosno - sta moze znaciti to "sve"? Drugim recima, sta bi to "sve" izgubila levica, to jest bracna koalici ja Milosevic-Markovic i pripadajuci joj sledbenici ako ne pobedi njihov kandidat.

Prvo, ovdasnjem politickom folkloru nije stran "novembarski sindrom" iz '96 sto, dakle, ne iskljucuje mogucnost dostimavanja glasova u Milutinovicevu korist ili bar gresku u brojanju kojom bi se broj izaslih na izbore u slucaju pobede nekog od Milutinovicevih protivkandidata devalvirao ispod granice od 50 odsto. No, taj poduhvat je, posle Gonzalesove (pr)overe izborne kradje i Milosevicevog priz nanja u vidu lex specialisa, sada isuvise rizican. Ipak, u domenu spekulacija to bi mogao biti deo strategije koja se podrazumeva u Markovicevom nagovestaju "uciniti sve".

Milutinoviceva hipoteka

"Ciniti sve", naravno, ukljucuje i ostru medijsku ofanzivu u Milutinovicevu korist a na stetu ostalih u izbornoj trci. Dalje, doprinosom pobedi kandidata leve koalicije moglo bi se cak smatrati i odl aganje konstitutivne sednice republickog parlamenta. Koalicija SPS-JUL-ND, jednostavno, ne bi smela sebi dopustiti luksuz da tim cinom, s obzirom na broj osvojenih glasova, podstakne eventualnu krizu i politicka prepucavanja jer jos (bar ne zvanicno) ne postoji dogovor o formiranju vlade. Utoliko pre sto bi, neminovno, mediji oberucke prihvatili da se bave novim izazovima dnevnopolitickih trgovi na a to bi, opet, moglo imati negativan efekat na ionako mrsav rejting kandidata levice. Uzgred, ta okolnost cini veoma velikom verovatnocu da konstitutivna sednica parlamenta nece ni biti zakazana d ok se ne saberu rezultati predsednickih izbora. Medju argumentima u prilog ovoj tvrdnji dominantan je fakat da bi eventualna pobeda Milana Milutinovica znatno popravila pozicije leve koalicije u budu cim dogovorima o raspodeli ministarskih portfelja i povratila socijalistima samopouzdanje izgubljeno (ne)ocekivanim rezultatima i parlamentarnih i neuspelih predsednickih izbora.

Izuzmemo li Markovicevu najavu da ce biti "ucinjeno sve" za Milutinovicevu pobedu, ostaje pitanje cime on sam, svojim likom, delom i minulim radom, moze doprineti pobednickom zbiru glasova (pri cemu treba imati u vidu da mu je politicki sponzor Slobodan Milosevic u startu okacio hipoteku "rezervnog kandidata"). Ne ulazeci ovom prilikom u razloge Lilicevog (ili partijskog) odustajanja od ponovnog starta u predsednickoj trci, nezaobilazna je cinjenica da je Milutinovic dobio i tezak zadatak - anulirati gubitnicki sindrom koji mu je u nasledstvo ostavio partijski drug i prethodnik. Prvi zalog tom "vadjenju fleka" je njegov izostanak sa "istorijskog" puta u Kinu gde bi svakako imao mesto u avionu da nije trebalo raditi na sopstvenoj promociji od Horgosa do Dragasa. Milutinovicevom rejtingu ce, svakako, doprineti njegovo ucestalo pojavljivanje na raznim programima lokalnih i drzavno-partijske televizije. Medjutim, osim pomenute hipoteke "rezervnog kandidata", imidz pozeljnog predsednik a kvare mu i afere iz ambasadorskog perioda u Grckoj, egzekutorska uloga u svojevremenom progonu profesora Univerziteta u Beogradu, izjava o "pobrkanim loncicima" u Gonzalesovom izvestaju koje je k asnije prihvatio cak i njegov sef a uz to kucni prijatelj Milosevic... Cinjenica da je kandidat leve koalicije moze se u ovom kontekstu smatrati tek uobicajenim odnosom koji povlace politicke i medju stranacke poziciono-opozicione simpatije i antipatije, sto vazi i za njegove protivnike.

Negativna brojanja

U predizbornoj ravni posmatrano, takmicarski duh Dragoljuba Micunovica i Vuka Obradovica samo ce doprineti rasipanju glasova ali ni u kom slucaju ne moze ozbiljnije ugroziti rezultate biracke (ne)jed nacine sa tri (ne)poznate, u korist ili na veliku stetu po Milutinovica, Seselja i Draskovica. Ostali takmaci za predsednicku fotelju, ma koliko ih bilo na konacnoj listi kandidata, profitirace samo onoliko koliko uspeju da ustede novca sto im po zakonu sleduje u predizbornoj kampanji ili im poraste ugled medju prijateljima i familijom jer u biografiju mogu upisati: "bio predsednicki kandidat '9 7".

Osim nagadjanja i spekulacija, opredeljeni ili neopredeljeni biraci i takozvana najsira javnost narednih dana bavice se, izmedju ostalog, i analizom novih i starih ponuda i obecanja starih i novih ka ndidata. Pitanje je, istina, sta bilo ko u ovoj i ovakvoj Srbiji moze ponuditi i obecati a da to posle svega sto smo preziveli ili sto prezivljavamo bude dovoljno uverljivo i ohrabrujuce. Utoliko pre bi se moglo reci da ce zbir glasova podrske svakom kandidatu biti upravno srazmeran kolicini naivnosti i lakomislenosti biraca koji zaokruze njegovo ime. U tom kontekstu, po nepisanim pravilima i is kustvima iz brojnih zemalja sveta, Seselj ima sve preduslove da mu na glavu okace lovorike. Jer, lider radikala vrlo dosledno svih minulih meseci ponavlja tri birackom uhu najdraza i najlakse prihvat ljiva obecanja: smanjenje poreza i poreske olaksice; veca i redovnija socijalna davanja, te povecanje zaposlenosti, odnosno istrajnu borbu protiv otpustanja u eri gromoglasno najavljene privatizacij e ili prodaje preduzeca. Za razliku od njega, Milutinovic se bavi strateskim stvarima koje u perspektivi treba promeniti u poreskom i bankarskom sistemu, kreditnoj politici, ekonomiji, poljoprivredi ili, pak, ponavlja Miloseviceve zasluge za mir i slicne dobrobiti koja, navodno, vec uziva ovdasnja populacija. Vuku Draskovicu se jednom od presudnih predizbornih ponuda cini uporno ponavljanje obec anja o izvesnom brzom ukidanju spoljnjeg zida sankcija (sto bi, naravno, podrazumevalo njegov izbor za predsednika), jos skorijem povratku u svet, investicionim ulaganjima i kreditima iz inostranstva ...

Bez obzira na predsednicke kandidate i njihova obecanja, tesko se moze odoleti utisku da je, posle proslog neuspelog glasanja, biracka groznica prilicno splasnula. Stoga ne cudi sto pojedini analitic ari predvidjaju mogucu apstinenciju cak i mnogih biraca za koje se bas ne moze reci da su prihvatili strategiju bojkota ciji su najuporniji zagovornici bili i ostali Demokratska stranka, Gradjanski s avez i Demokratska stranka Srbije. Ako se i ustanovi da nedostaje glasova koji bi nakon prebrojavanja potvrdili legitimnost izbora, stanje "vrsioca duznosti" ce svakako najvise odgovarati socijalist ima i njihovim koalicionim partnerima. Dakle, bez mnogo mudrovanja, glasanje za predsednika Srbije bice, fakticki, posledica stanja u koje smo dovedeni: izbor manjeg zla. Pri tom, prethodna iskustva uce da nijedno ovdasnje zlo samo po sebi ne daje niti moze dati garancije da danas-sutra nece postati jos vece.