Nacionalno otreznjenje ne dolazi preko noci

Saleci se na racun "svijeta" gradonacelnik Tuzle mr Selim Beslagic je jos pre par godina primetio kako je zapadna demokratija "odlicna, ali se mora - dobro slusati". Istovremeno se vrsi pokusaj da se preko reformske, anacionalne ili visenacionalne Tuzle, pokusa pokazati da je taj virus moguce izvesti u tada jos cvrstu Herceg Bosnu i Banjaluku

Dragan Banjac

Mirovnim pregovorima odrzanim od 1. do 21. novembra pre dve godine u americkoj vazduhoplovoj bazi Rajt Paterson u Dejtonu (savezna drzava Ohajo) zaustavljen je rat u Bosni. Republika Bosna i Hercego vina, Republika Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija bile su "strane" potpisnice "Opsteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini", cime su potvrdile svoje opredeljenje vezano pre svega za prethodni dogovor o prekidu vatre od 14. septembra i 5. oktobra iste godine.

U dalekoj prekookeanskoj zemlji, koja demokratiju odavno izvozi u svet, sve je lepo napisano, a strane potpisnice, pred svedocima specijalnog pregovaraca EU, Francuske Republike, Savezne Republike Ne macke, Ruske Federacije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, obavezale su se (sve je sroceno na bosanskom, hrvatskom, srpskom i engleskom jeziku) napisano sprovesti u delo.

Da podsetimo, u Aneksu jedan, pod A je regulisan "vojni aspekt mirovnog sporazuma" i pod B "regionalna stabilizacija", slede medjuentitetska granica (Aneks 2), izbori (3), Ustav Bosne i Hercegovine ( 4), Arbitraza (5), Ljudska prava (6), Izbeglice i raseljena lica (7), Komisija za ocuvanje nacionalnih spomenika (8), Javne korporacije (9), Civilna implementacija (10) i Aneks 11 koji regulise posto janje Medjunarodnih policijskih snaga na podrucju Bosne i Hercegovine. Nemamo nameru baviti se sada pojedinacnim nabrajanjem sta je ucinjeno na primeni sporazuma najkrace zvanog samo "Dejton", kao ni cinjenicom da je Sporazum, za razliku od trojnog nacionalnog vodjstva, bolje primljen od gradjana, vec da, nakon olake konstatacije da je ucinjeno zbilja nedovoljno, pokusamo da predocimo gradjanima sta, s obzirom na resenost velikih po bosanskom pitanju - sledi.

Nakon sto je oruzje prestalo da govori, posle izvesnog ispitivanja i odmah neshvacene pozicije da ih svet spolja, zaduzen za sve buduce manire, nagoni na saradnju, ljuti su neprijatelji ipak poceli s komunikacijom. Usledila su, jedno za drugim, iznenadjenja, poput onog kada je Momcilo Krajisnik stigao na prvi sastanak troclanog Predsednistva BiH, a veoma brojne policijske snage gotovo blokirale Sararajevo kako bi se nekadasnjem sugradjaninu obezbedila sto veca sigurnost. Pre toga sve je zaprepastio (ocekivani) rezultat glasanja, koga su dovitljivi Bosanci nazvali jos jednom "prvim posleratn im, pa jos demokratskim", sto su vec imali pocetkom devedesetih. Da je tako govori i cinjenica da je, da nije bilo glasova Mladena Ivanica, Krajisnik umalo postao prvi predsednik Predsednistva BiH, z emlje koju tokom predizborne kampanje (i danas) nije priznavao i oko cega je bilo dosta prigovora sa bosnjacke, pa i hrvatske strane.

Oni koji su verovali u ekspresni povratak nekadasnjeg bosanskog zajednistva, osim rata, sreli su se i pred problemom ne samo KAKO vec i KADA je vreme za ponovno krpljenje nekadasnje "Jugoslavije u ma lom". Rane su bile sveze i suvise duboke, a svetski cuvari mira na teritoriji raskomadane Bosne i Hercegovine, gde niko nije odustajao od svog "kolaca", odrzavali su strogocu pomocu cetrdeset hiljada dobro obucenih vojnika. Najpre su se zvali "unproforci", pa "sforovci" i sada "iforovci" (ajforovci) koji su se svakim danom sve vise uklapali u bosansku svakodnevicu. "Poceli smo ogovarati, pa laga ti i na kraju podmetati jedni drugima, kao vi", rekao je jedan jenki pre skoro tri godine na punktu izmedju Loncara i Tuzle, gde ce se nedugo potom, posle uklanjanja brzo omrznutih "cek pointa" obavi ti prva provera novog bosanskog bratstva i jedinstva njenih zakrvljenih plemenskih zajednica.

Bosnjacka strana se nadala da bi "medjunarodna zajednica", mozda peruci svoju donekle na Bosni uprljanu savest zbog kasnog zaustavljanja rata, brzim i energicnim delovanjem i pritiscima na nacionalis te, pre svega na one uza sve okrivljenom srpskom entitetu, mogla brzo "zavesti demokratiju" na Balkanu. Ipak, ona je uspevala jedino u Tuzli. Ali i pored cinjenice da su Tuzlaci i tokom rata dokazal i da su o tome mislili i postigli najbolje rezultate sve je, izgleda, islo ka tome da se nacionalistima produzi "mandat nad narodom". Da li zbog misljenja medjunarodnog faktora da im se "jednog dana" ispostavi ratna faktura, ili su uvideli da nacionalno otreznjenje, koji neki s pravom zovu i pijanstvom, nije ni doslo, te ne moze ni otici, preko noci.

Saleci se na racun "svijeta" gradonacelnik Tuzle mr Selim Beslagic je jos pre par godina primetio kako je zapadna demokratija "odlicna, ali se mora - dobro slusati". Istovremeno se vrsi pokusaj da se preko reformske, anacionalne ili visenacionalne Tuzle, pokusa pokazati da je taj virus moguce izvesti u tada jos cvrstu Herceg Bosnu i Banjaluku, koja je vec pokazala neposlusnost prema Palama i oko lcenoj novoj prestonici, "Srpskom Sarajevu", od koga je do danas ostala samo tabla i, kazu, placen veliki novac izvesnim beogradskim crtacima (arhitektima) za projekat koji nikad nece biti ostvaren.

Visoki predstavnik za BiH Karl Bilt sa svojim pomocnikom Mihaelom Stajnerom mucio je muku kako da sastavi trojac Izetbegovic, Zubak, Krajisnik od kojih je najvise zanovetao ovaj poslednji. Najpre je bilo sporno mesto, potom lokacija. Slucaj je hteo da se prvi samit odrzi u restoranu iznad Vijecnice, a sarajevski zlobni jezici kazu da je vlasnik Daut Basovic, poreklom sa Sandzaka stari Krajisniko v ahbab. Na drugoj strani kaskalo se sa ostalim "zajednickim organima", posebno je izostala spremnost da se omoguci nesmetan rad Centralne banke, na cijem je celu prvih sest godina predvidjen stranac , s ingerencijama da presudi ukoliko se ne dogovore jedan federalni i jedan republickosrpski glas preko tri guvernera.

Problem Brckog postao je glavna tema i jos u Dejtonu je ostavljen da se resi arbitrazom. To je znacilo naknadno, ali i novi pokus medjunarodne zajednice. Dokaza je mnogo. Prvobitno je bilo zamisljeno da se kroz znatna ulaganja u Brckom pokusa ono sto je godinu ranije propalo u Mostaru. Toga su bili svesni brcanski Srbi, pa i pred kraj rata doseljeni zemljaci iz okoline Sarajeva, Zenice, Jajca i drugih mesta Federacije, reagujuci veoma dobro na najavljeni povratak Bosnjaka u taj grad. Herceg Bosna je lagano nestajala, a vodjstvu u Sarajevu, onom u Zagrebu posebno, svojevrstan problem postali su bogati i krajnje neposlusni Hrvati u Mostaru (zapadni deo grada) koji se nisu mirili sa tezom jedinstvenog grada na Neretvi pa su i dalje forsirali "saharu".

Republika Srpska, za jedne drzava bez, za druge s obaveznim znacima navoda takodje se pokazala ranjivom, a Beogradu beskrajno odani Momcilo Krajisnik prvu vajdu za sebe i Slobodana Milosevica pokusao je ucariti brzopletim potpisivanjem "specijalnih veza" Beograda i Pala, sto je prvo osporila predsednica Biljana Plavsic (za sta je, prema ovlascenjima, ona nadlezna), da se i ne pominje preskocena, za to potrebna saglasnost preko zajednickih institucija u Sarajevu. Ono sto nije uspelo na brzu ruku instalisanjem takozvane Biltove TV, osam dana pred septembarske izbore 1996. godine u Federaciji, dalo je, godinu dana kasnije, rezultat u RS. Sada su tamo mediji, TV narocito, iako daleko od pravila zanata, mnogo bolji nego pre nekoliko meseci. Istina, Biljana je ispred profesije, ali kao prela zno resenje dopada se i jedinom pravom bosanskom bosu Karlosu Vestendorpu.

Pitanje je da li bi sve bilo moguce da predsednica dr Biljana Plavsic nije (razmisljala je o tome jos pocetkom februara) negde sredinom godine obelodanila sve grehe vladajuce i mocne Srpske demokrats ke stranke ("srpskih zemalja") koja je to sve uradila - preko Vlade i, gle cuda, ministra policije. Zasto tek tada i da li je drugi kadrovski covek, nakon izopstavanja zabranjenog Radovana Karadzica, osim mozda u lopovluku, gresan koliko i ostala klijentela paljanskog vrha, ostaje da se vidi. Pored sukoba sa svojom "bazom" Plavsiceva je dugo okretala ledja i svemocnom "garantu" u Beogradu i Jovi ca Stanisic je potrosio mnogo truda i vremena da je privoli na susret i pruzanje ruke. Sve se pravdalo "interesom srpskog naroda u RS", ali ima i onih koji smatraju da se tu radi samo o taktici. Naim e, Vehid Sehic, predsednik Foruma gradjana Tuzle, govorio je ovih dana javno u Beogradu da se Biljana stvarno sukobila sa Momcilom Krajisnikom, ali on ne veruje da je doslo i do razlaza sa politikom Radovana Karadzica i da je "Biljana ista bolja nego sto je bila prije i u toku rata. Isto se desilo i u Federaciji kada su Alija Izetbegovic i Haris Silajdzic napravili nesto slicno".

Da je sve sracunato da se glasaci jos jednom usmere na SDS ili stranke koje zagovaraju "istu stvar", Sehicu govori izjava predsednika RS u kojoj je ona optuzila svog prethodnika zbog svojevremene obu stave napada na Bihac. "Glasaci ce pomisliti kako Karadzic i nije tako los jer je - htio osvojiti Bihac".

Demokratija, ocito, u BiH nece stici tako brzo. Niti se strankama mnogo zuri. Ide se polako na medijsko otvaranje, sto ce, posle zauzimanja releja po RS uslediti (ukoliko se kurs ne promeni) i u Fede raciji. Prilikom promocije Unije bosanskih socijaldemokrata (UBSD) u Beogradu potpredsednik stranke Sejfudin Tokic, govoreci o medijima u RS, rekao je da je stanje svakim danom bolje. Pre samo nekoli ko meseci oni nisu smeli ni krociti u Banjaluku, gde su ovih dana ne samo zalepili preko dve hiljade plakata (i podelili brojne olovke i upaljace na kojima je reklama odstampana cirilicom) i gostoval i na televiziji. Tokic je misljenja da u RS nijedna stranka nema sansu da na izborima ovog vikenda obezbediti vecinu. "Proslo je vrijeme neprikosnovenih centara moci. Ono sto hocu reci u vezi medija je jedan fenomen koji se desio prosle godine. U Sipovu je pobijedila opozicija (izgubio SDS) i dugo se tragalo sta je uzrok tome. Na kraju su se svi slozili da je presudnu ulogu imala televizija, jer se tu nije mogla uhvatiti slika svijeta koja im je stizala sa Pala. Gledali su sve druge i - okrenuli plocu. Tako nesto valja ocekivati i u Federaciji nakon demokratizacije tamosnje drzavne televizi je koja je jos uvijek medij samo vladajuce SDA stranke", kaze Tokic.

Velika (srbijanska) televizija, posle Momira Bulatovica u Crnoj Gori, podrzala je veoma zdusno ovih dana "paljansku struju". U Sarajevu tvrde da bi podrska Biljani Plavsic samo od Demokratske stranke i razvlascenog Zorana Djindjica mogla uticati da se gradjani u dobroj meri vec sada "odmaknu od SDS" i svoj glas daju partijama koje zagovaraju zivot ne samo "jedni pored drugih", vec i "jedni s dru gima". Ako je verovati Dusku Mihajlovicu, koji u nedavnom intervjuu nasem listu, poput predsednikove supruge u njenim kolumnama u "Dugi", tvrdi da Seselj "nikad nece biti predsednik OVE Srbije" (vec mozda "neke njegove"), valja ocekivati skori rasplet vrzinog kola nad Bosnom, pa i okruzenju. Cetvrtog decembra sledi dolazak bosanskohercegovacke Vlade na razgovore u Beograd i mnogi i to tumace pre kao pritisak medjunarodne zajednice nego kao dobru volju. Moguca je uspostava diplomatskih odnosa, ekonomske saradnje, platnog prometa... Kroz nekoliko meseci posle toga iz SRJ bi se u Hrvatsku (i o bratno) moglo putovati bez viza. U medjuvremenu ce brojni poreci mnogo toga sto su ranije rekli, a svet ce zakljuciti da su Balkanci polozili tek koji semestar demokratije. Skolica ce, sigurno je, tr ajati dosta dugo.