Pogled iz americkog ugla

Sa svih nivoa vasingtonske piramide u proteklih nekoliko nedelja najavljeno je, prilicno jasno i glasno, da ce SAD ostati i dalje aktivno angazovane na sprovodjenju mirovnog ugovora u BiH - pri cemu se kao konkretna vremenska odrednica uzima kraj juna 1998, kad istice rok za koji se Klinton obavezao pred Kongresom da ce oznaciti kraj americkog ucesca u sastavu SFOR

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Odgovarajuci na pitanje kako ce Amerika obeleziti dvogodisnjicu zavrsetka dejtonskih pregovora, sagovornik iz Stejt departmenta bio je vrlo kratak: "Parlamentarnim izborima u Republici Srpskoj!" Izja va je sasvim umesna, mada je ostala zabelezena kao nezvanicna, a i to samo iz razloga sto nije dosla od strane nekog zvanicnog predstavnika za stampu - sto je, inace, strogo sprovodjeni i kontrolisan i princip (i za nas i za njih) u centru americke diplomatije.

Glasanje bosanskih Srba za novu skupstinu, ovog vikenda, ostalo je u ovdasnjoj apsolutnoj medijskoj pozadini zbog tekuceg okapanja Bele kuce sa Sadamom Huseinom. Sve se svelo na govor koji je Robert Gelbard - specijalni Klintonov izaslanik za BiH i ostala krizna poprista nekadasnje Jugoslavije - odrzao sinoc na jednoj svecanoj veceri priredjenoj u Dejtonu povodom dvogodisnjice zavrsetka svojevrs nog kucnog zatvora u kome su Amerikanci drzali Milosevica, Tudjmana, Izetbegovica, Krajisnika, Bulatovica i Silajdzica, sve dok posle tri nedelje njihovog odupiranja iz vazduhoplovne baze Rajt-Paters on nije, najzad, stigao glas da su poglavice balkanskog rata naterane da preuzmu ulogu barjaktara mira u svojim novim drzavicama.

To je, medjutim, bilo 21. novembra 1995. Dokle smo stigli danas, dve godine kasnije?

Poredjenje izmedju ratnog i sadasnjeg Sarajeva najcesce se poteze u Vasingtonu kao argument za tezu koliko je BiH iskoracila u ove dve postdejtonske godine, pridrzavana na tom putu Amerikom i ostalim a iz medjunarodne zajednice. Kao nekakva ilustracija napretka, medjutim, pominju se i ovi danasnji izbori u Republici Srpskoj. Ko je pre godinu dana mogao i da pomisli - navodi se ovde tim povodom - da ce Radovan Karadzic i njegovi poslusnici sa Pala biti ovako saterani u defanzivu i to od svoje rodjene Biljane Plavsic, koja im maltene svakodnevno otkida parce po parce vlasti, uticaja, armijske podrske, policijske sluzbe, medija i teritorije na kojoj su doskora bili neprikosnoveni - da bi sad red dosao i na njihovu jahorinsku skupstinu! Kako li ce to sve izgledati - kad je ovako krenulo - k roz godinu dana, treceg novembra posle Dejtona?!

Sledeca godina je, uopste, kriticna za mir u Bosni i, uopste, za dugorocne pratece posledice i na mnogim drugim stranama mirovnog procesa pokrenutog u onoj dejtonskoj zabiti novembra 1995. Sa svih ni voa vasingtonske piramide u proteklih nekoliko nedelja najavljeno je, prilicno jasno i glasno, da ce SAD ostati i dalje aktivno angazovane na sprovodjenju mirovnog ugovora u BiH - pri cemu se kao kon kretna vremenska odrednica uzima kraj juna 1998, kad istice rok za koji se Klinton obavezao pred Kongresom da ce oznaciti kraj americkog ucesca u sastavu SFOR. Pocetkom nove godine moze se ocekivati zestoka debata na Kapitol Hilu povodom tog najnovijeg predsednikovog lupinga, ali to ce biti samo jos jedna demonstracija uobicajene verbalne pirotehnike kongresmena i senatora, imajuci u vidu Klinto novo diskreciono pravo (koje su mu ti isti kongresmeni dali prosle jeseni, u svojoj zakonskoj odredbi) da od njih iznudi nove milijarde dolara za produzeni boravak americkih trupa u Bosni, ukoliko pr oceni da taj potez nalazu "visi nacionalni interesi".

Iz Bele kuce se, inace, nagovestava i odredjeni takticki zaokret kad je rec o daljoj prezentaciji "slucaja Bosna" pred Senatom i Predstavnickim domom. Kad se, naime, za koji mesec bude otpocela bitka za finansiranje americkog kontingenta NATO formacije koja ce od sledeceg jula zameniti SFOR, vise se nece ici na preuzimanje obavezujucih vremenskih rokova oko buduceg zadrzavanja u "sektoru Tuzla" - vec iskljucivo na postavljanje ciljeva koje je potrebno ostvariti na osnovu americkih obaveza iz Dejtonskog mirovnog ugovora. To ce, kako se naglasava u Vasingtonu, biti formula za godine koje nail aze. Za godine, ciji broj ovde niko nije spreman (javno) da prognozira...

Na tom daljem dejtonskom putu, inace, Amerikanci nemaju nameru nista da menjaju. U poslednje vreme ucestale primedbe sa Pala i iz Beograda da se "ne mogu prihvatiti pokusaji revizije sporazuma iz Dej tona", u Vasingtonu se ne primaju previse ozbiljno. Ukoliko se na njih uopste i odgovora, onda je to prevashodno u vidu upozorenja da bi srpska strana (i jedna i druga) trebalo da se - umesto ovoih n eosnovanih prirgovaranja - preispita i da se podseti svih onih obaveza iz mirovnog dokumenta koje nije blagovremeno ispunila u ove dve godine. To preispitivanje, kako se navodi, bilo bi visestruko ko risno: pokazalo bi (a) koliko se od Pala i Beograda ne trazi nista van onoga sto je u Dejtonu dogovoreno i u Parizu potpisano i (b) ucinilo bi da se lakse i brze prevazidju neke prepreke na ovom putu sa kojeg nema povlacenja i na kojem se samo dodatno otezava zivot onima koji to ne zele da prihvate i da se prema tome odgovarajuce postave.

"Nas cilj je da ne dodje do obnavljanja borbi u Bosni i da se ostvari cvrst napredak prema stabilnosti i demokratiji u tom regionu. Da bi se doslo do tog cilja, SAD su udvostrucile napor u implementa ciji Dejtonskog ugovora" - rekla je pre neki dan drzavni sekretar Medlin Olbrajt, prepustajuci Bobu Gelbardu da u sinocnjem istupanju u Dejtonu podseti one, kojima je to potrebno, sta im dalje valja ciniti i nasta ce sve u blizoj i daljoj perspektivi moci, shodno tome, da racunaju.

Sto se, pak, Amerike tice procena je da je dejtonsko cedo - dvoentitetna BiH - pocelo polako da staje na noge, mada je i dalje sklono padu i u pojedinim segmentima poprilicno zaostalo u razvoju. "Mir je poceo da hvata koren, ali je oporavak od rata bolno spor. Ono sto je dosad postignuto moze se ocuvati i unaprediti jedino produzenim prisustvom medjunarodne zajednice u Bosni. I to na duze vreme" - konstatovao je nedavno Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, izdvajajuci problem nesaradnje pojedinih potpisnika Dejtonskog mirovnog ugovora sa Haskim sudom za ratne zlocine ka o jedan od najurgentnijih zadataka onih koji su u ime medjunarodne zajednice zaduzeni da obezbedjuju i otvaraju dalji put mirovnom procesu u Bosni.

Amerikanka Kirk Mekdonald, novoizabrani predsedavajuci pomenutog Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine na podrucju bivse Jugoslavije, ukazala je (u intervjuima koje je davala ovih dana) na potrebu da se ubrza i, uopste, ucini efikasnijim haski proces, kao i da se, shodno tome, obezbedi sve sto je potrebno kako bi se u istraznom zatvoru nasli sto pre svi oni koji su optuzeni za zlodela u Hrvat skoj i BiH. Njena pristupna beseda na tu temu koincidirala je sa porukama koje se u poslednje vreme pocinju da cuju sa raznih vasingtonskih strana - porukama koje se prevashodno upucuju Krajisniku na Palama i Milosevicu u Beogradu, posto je ovde prihvaceno da je Izetbegovic odavno vec obavio tu svoju dejtonsku obavezu, dok se Tudjman manje-vise dozvao pameti proslog meseca, saljuci u Hag avion s a Darijem Kordicem i ostalim optuzenima iz Hrvatske i Herceg-Bosne.

SAD se, medjutim, ne zadovoljavaju samo ovim verbalnim upozorenjima. Iza zatvorenih vrata na nadleznim mestima u Vasingtonu zavrsena je, izgleda, debata oko toga da li bi specijalne jedinice NATO-a t rebalo da krenu u poteru za optuzenim ratnim zlocincima u Republici Srpskoj. Glavna preostala dilema, kako se navodi, svodi se na to da li se odmah usmeriti na najkrupnije ribe ili poceti operaciju h vatanjem onih sitnijih, cime bi se dodatno pojacao pritisak na Karadzica i Mladica i time, eventualno, izdejtvovala njihova predaja. Raniji izrazeni otpor Pentagona ovim akcijama visokog rizika prili cno je, cini se, amortizovan dolaskom na mesto nacelnika Generalstaba Hjua Seltona, koji je svojevremeno u Vijetnamu poceo da pravi briljantnu oficirsku karijeru upravo kao komandir jedinica za speci jalne zadatke.

General Selton - kako smatraju bolji poznavaoci ovih poslova - ima u "haskoj misiji" idealnog partnera u komandantu NATO-a generalu Vesliju Klarku, Holbrukovom saradniku za vojna pitanja u pregovorim a koji su rezultirali mirovnim sporazumom iz Dejtona. I, za kraj, jos nesto: ova kuloarska vasingtonska prica zavrsava se navodnom procenom Amerikanaca, Engleza i Francuza da je za operaciju njihovih specijalaca preporucljivo bilo sacekati da prodju danasnji skupstinski izbori u Republici Srpskoj. Odbrojavanje je, znaci, otpocelo - i to upravo na drugu godisnjicu Dejtona.