Evropski fudbalski fenomen: Predrag Mijatovic

I Ronaldo u Pedjinoj senci

U ovoj godini mogao bi biti drugi ili treci u tradicionalnoj anketi "Frans fudbala". Uspon na sam vrh prognozirao je - kao i sve sto je do sada napravio planski - za iducu godinu. Jugoslavija je imal a mnogo velikih igraca koji su igrali za najvece klubove Evrope, ali niko nije dostigao Mijatovicev ugled i popularnost koje nas as paralelno gradi na terenu i van njega

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Nedeljne Borbe" iz Barselone

Podatak da se Predrag Mijatovic, kao jedini Jugosloven nasao na listi 50 kandidata za ovogodisnju "Zlatnu loptu" koju najboljem igracu Evrope od 1956. godine dodeljuje "Frans fudbal", nije iznenadio nikoga. "Pedja nacionale" je posle sjajne sezone u Real Madridu (prvak) i fantasticnog ucinka u reprezentaciji Jugoslavije na njenom putu do sampionata sveta u Francuskoj (14 golova na 12 utakmica) u z sjajne partije u tekucem sampionatu Spanije i Ligi sampiona, ne samo zasluzio mesto medju kandidatima vec i istakao svoju kandidaturu za plasman medju prvu trojicu. Prvi ce biti tesko, toga je i sa m svestan, jer Real Madrid u sezoni 1996/97. nije igrao ni u jednom evro-kupu, dok je Ronaldo sa Barselonom osvojio Kup kupova, spansku ligu, spanski super-kup i bio golgeter lige sa 34 pogotka. Ako je, po misljenju vecine, "Zlatna lopta" rezervisana za njega, drugo i trece mesto sasvim su otvoreni, i u konkurenciji Bergkampa (Arsenal), Zidana (Juventus), Djorkaefa (Inter), Zole (Celzi), Del Pje ra (Juventus) ili Raula (Real Madrid) izgledi Predraga Mijatovica nisu nista manji. Trece mesto Dragana Dzajica iz 1968. godine do sada najbolji plasman jednog Jugoslovena, ozbiljno je u opasnosti.

Medjutim, i ako bude drugi - sto bi bilo sjajno, jer bi to znacilo da je najbolji Evropljanin (Ronaldo je Brazilac) - Pedja Mijatovic nece biti zadovoljan. On jednostavno hoce da bude prvi i taj veli ki cilj programirao je za iducu godinu. U karijeri je sve radio planski, strpljivo, pametno, uz mnogo rada i samopozrtvovanja. Nikada nije hvatao precice, nikada se nije razmetao izjavama bez pokrica , nikada nije obecavao nesto u sta ni sam nije verovao. Mijatovic je po mnogo cemu jedinstvena figura u jugoslovenskom fudbalu. Po talentu stao je uz rame najvecim velikanima naseg loptanja. Ne lici ni na koga, ali je od svakoga od najboljih "uzeo" ponesto. Ima eleganciju jednog Milosa Milutinovica, brzinu i sut iz slobodnog udarca Dragana Dzajica, dribling i pas Dragoslava Sekularca, lucidnost i borbenost Momcila Vukotica, golgetersku zavrsnicu Slobodana Santraca. Ono u cemu je bez konkurencije najbolji jeste prijem lopte i njena kontrola u punom trku. Mozda je (jos uvek) prerano ili prete rano reci da je Predrag Mijatovic najbolji jugoslovenski fudbaler svih vremena, ali da je medju njima nema nikakve sumnje. Isto tako, nema dileme da je od svih jugoslovenskih igraca napravio najvece ime u inostranstvu, da je stekao ogromnu popularnost u jednom enormno popularnom klubu kakav je Real.

Lorenso Sans: Bolji od Ronalda
Predsednik Real Madrida Lorenso Sans zaljubljen je u Pedju Mijatovica. Za njega nema dileme ko je najbolji igrac Evrope u 1997. godini: "Pedja je bolji od Ronalda, jer je mnogo raznovrsniji. Zasluzio je 'Zlatnu loptu'".

As i van terena

Ono sto su nekada bili Di Stefano, Puskas i Henio, nekada legende Reala, cije se ime izgovara sa mesavinom divljenja i strahopostovanja, danas je Predrag Mijatovic. Idol, lider, svetac, zastitni znak , garancija, buducnost... Medjutim, ono sto Mijatovica izdvaja i cini razlicitim od velikog broja igraca nije samo njegovo nesporno fudbalsko umece. Mijatovic je izuzetno pametan, elokventan mladic, koji je svoj imidz coveka jake volje i cvrstog karaktera, profesionalca od glave do pete u Spaniji gradio postepeno i paralelno sa sjajnim ucinkom na terenu. To sto mu je bivsa tasta, sa kojom je i d alje u dobrim odnosima, modni kreator, mozda je imalo uticaja na njegov stil odevanja, ali Pedja je najbolji primer da "odelo ne cini coveka", mada mu svakako pomaze da bolje izgleda. Uz spoljnu eleg anciju i uvek uredan izgled pokazao je superkorektan odnos prema novinarima i fotoreporterima (ovi drugi su mu posebno zahvalni jer najcesce izlazi u susret njihovim "nemogucim" zahtevima da ga slika ju u kostimu toreadora, kralja, kao snajperistu, kao musketara, lovca...). Uvek ima sta da kaze i to sto kaze obicno nije neka olinjala fraza u stilu "cenimo protivnika, ali dacemo sve od sebe da pob edimo".

Njegov karakter pobednika i njegova ambicija da uci i napreduje omogucili su mu da u avgustu 1993. godine, samo mesec dana po dolasku u Valensiju, da svoj prvi intervju na spanskom. Bilo je to posle jednog od onih genijalnih golova kada je sa centra lobovao istrcale golmane koji nisu imali pojma kakvu fudbalsku lisicu imaju pred sobom. Tog avgusta, pre zvanicnog starta sezone, Pedja je bio hit l eta, a tadasnji trener Valensije Holandjanin Gus Hiding priznao je da ga je "Mijatovic iznenadio svojim kvalitetom", dok je Bernardo Peres Elisaran "skaut" Valensije, koji je preporucio dovodjenje Mi jatovica vizionarski rekao: "Bice zvezda". Doduse, Mijatovic je vec bio zvezda za sve nas koji smo ga znali iz Jugoslavije, ali inostranstvo je uvek novi pocetak. Dosao je kao relativno nepoznati igr ac iz zemlje koja je bila na stubu srama, pod sankcijama, sa imidzom na kome joj niko ne bi pozavideo. Spoljne okolnosti nisu mu isle naruku, ali na terenu je bio toliko sjajan da je vrlo brzo zadobi o sve simpatije i publike, i strucnjaka, i novinara.

Golgeter "po potrebi"

Pedja je stigao u Valensiju kao vezni igrac ili poluspic. Za njim je bila sjajna sezona u Partizanu, koji je postao prvak, od 103 gola "crno-belih" on je dao 17 iako je ispred sebe imao Milosevica, V orkapica i Curovica. I u Valensiji je poceo kao igrac sredine terena, ali je u prve dve sezone dao 16, odnosno 12 golova. Kada je 1995. godine Luis Argones postao trener Valensije, Pedja je jos uvek bio igrac iz tzv. drugog plana, ali je teska povreda Galvesa naterala Luisa da Pedju pomeri napred i poveri mu ulogu najisturenijeg igraca. I usledila je "eksplozija": 28 golova. Tresao je mrezu kao od sale, na nekim utakmicama po dva i tri puta. Pogadjao je iz svih pozicija i na sve moguce nacine. Mijatovic se definitivno pretvorio u igraca najvise klase na koga su bacili oko najveci spanski i evropski klubovi.

Jedna od stvari koja je dovela do raspada "osmogodisnjeg braka" izmedju Barselone i Johana Krojfa bila je zestoka zamerka Luisa Nunjesa, predsednika Barselone, sto Krojf nije zeleo Mijatovica. Real j e bio pametniji, spretniji i konkretniji i vec na polovini sezone 1995/96. znalo se da ce Pedja Mijatovic, zajedno sa Davorom Sukerom biti okosnica Real Madrida, koji je pod predsednikovanjem Raola M endose poslednjih godina doziveo sportski i ekonomski krah. Energicni Lorenso Sans, covek koga bije glas da ga "hoce pare" i da "zna sa njima", zapoceo je pre dve godine projekat koji vec uveliko daj e rezultate. Real je vratio titulu prvaka Spanije i sada jurisa na titulu prvaka Evrope, san koji se na "Bernabeu" sanja od onog 11. maja 1966. godine kada je u Briselu pobedjen Partizan sa 2:1.

Mijatovic i Suker izneli su proslogodisnju sezonu pretvorivsi se na terenu u ubitacno slozan i efikasan tandem, a van njega u velike prijatelje, koji su u teskim vremenima pokazali "onima kod kuce" d a je iskreno prijateljstvo uvek iznad nacije, religije, pa cak, u konkretnom slucaju - i rata. Njihovo prijateljstvo nije novo, traje od Cilea 1987. godine kada su kao "klinci koji obecavaju" postali juniorski prvaci sveta. Pedja je bio igrac Buducnosti, Davor clan Osijeka. Suker je prvi otisao u inostranstvo, u leto 1991. godine pre formalnog raspada ondasnje Jugoslavije, Pedja je stigao 1993. Kada je Hrvatska u martu 1994. igrala prijateljski mec sa Spanijom Mijatovic je otisao u hotel i pozdravio se sa svojom generacijom, "Cileancima" - Sukerom, Bobanom, Jarnijem, Stimcem, Prosineckim... Gest koji bi u ono vreme, sto iz uverenja, sto iz straha "sta ce reci kod kuce" malo ko ucinio.

Dve godine kasnije Mijatovic i Suker nasli su se u Realu i svojim druzenjem, prijateljstvom, intervjuima i izjavama ucinili izuzetno mnogo za popravljanje hrvatsko-jugoslovenskih odnosa. Dokaz vise s ta mogu pravi ljudi na pravom mestu.

Suker: Radujem se zbog njega
Davoru Sukeru ove sezone u Realu ne cvetaju ruze, postigao je samo dva gola i priznaje da je to "slab ucinak za golgetera", ali obecava da ce biti bolji. U medjuvremenu ima "utehu": "Radujem se sto P edji ide tako dobro i u Realu i u reprezentaciji Jugoslavije. On je jednostavno sjajan igrac i sjajan covek".

Od Cilea do Francuske

Suker je imao srece da bude medju 22 igraca koje je Ivica Osim odveo na Svetsko prvenstvu u Italiju 1990. Nije igrao, ali je bar osetio "miris Mundijala". U medjuvremenu je igrao za Hrvatsku na Evrop skom prvenstvu u Engleskoj 1996. godine, dok ce Mijatovicu, zbog sankcija koje su "plavima" uskratile Evropsko prvenstvo 1992. u Svedskoj i Svetsko prvenstvo 1994. u SAD, Svetski sampionat u Francusk oj biti prvo veliko takmicenje. Pre jedne decenije Mijatovic i Suker bili su juniorski prvaci sveta, danas se sale da ce u Francuskoj "morati da se razdvoje", jer ce titulu moci da osvoji samo "jedan od njih".

Svetsko prvenstvo u Francuskoj velika je Pedjina sansa da kolektivnim i licnim uspehom trasira sebi put ka "Zlatnoj lopti" za 1998. To je njegov veliki cilj, a kada on nesto resi tesko ga je u tome s preciti. Izuzetni karakter omogucio mu je da stigne do najvecih visina, pomocice mu da tu i ostane jos dugo. Ima 28 godina i moze se reci da je pred njim jos dosta lepih sezona. Taj cvrst karakter om ogucio mu je da savlada teske trenutke na privatnom planu. Prerano rodjenje i bolest mladjeg sina Andreje, koga u Valensiji cuvaju ljudi koje Mijatovic smatra svojim drugim roditeljima, zatim razvod i odlazak supruge sa starijim sinom Lukom bili su udarci koji bi mnoge pokolebali. Jacina karaktera Mijatovica ispoljila se i time sto o tim delikatnim stvarima, koje bi vecina ljudi krila, govori ja vno. Spanci izuzetno osetljivi kada su deca i porodica u pitanju bili su dusom i telom sa njim kada je mali Andreja proslog decembra u kriticnom stanju bio u bolnici, dok je njegov tata igrao protiv Barselone. Ceo stadion i citava Spanija, osim valjda navijaca Barselone zeleli su da postigne gol i posveti ga, kao sto je i obecao, Andreju. Tako je i bilo. Nedavno je igrao u Valensiji, a predsedni k ovog kluba, koji ne moze da mu oprosti odlazak u Real, ne shvatajuci da je Mijatovic jednostavno prerastao Valensiju, izazvao je opsti revolt dovodeci u vezu cinjenicu da mladi Andreja zivi u Valen siji i utakmicu. Rekao je da bi "Mijatovic mogao da ima vise respekta prema gradu koji cuva njegovo dete". Ali, bio je to autogol koji je jos jednom diskvalifikovao predsednika Valensije. Mijatovic g a je "kaznio" na svoj nacin - golom.

Vas dopisnik je imao srece da ga prati od njegovog dolaska u Spaniju i da bude svedok njegovog razvoja, usavrsavanja i rasta popularnosti do danasnjih ogromnih razmera. Bila je to velika privilegija, ne samo za coveka koji voli fudbal i uziva u majstorijama velikih igraca, vec i zbog cinjenice da je Predrag Mijatovic svojim ukupnim ponasanjem svih ovih (teskih) godina bio istinski ambasador Jugo slavije.

Od Podgorice do Bernabeua
Sezona 1987/88. Buducnost 29 utakmica/4 gola, 1988/89. Buducnost 28/2, 1989/90. Buducnost 13/4, 1989/90. Partizan 15/1, 1990/91. Partizan 32/14, 1991/92. Partizan 24/12, 192/93. Partizan 34/17, 1993/ 94. Valensija 35/16, 1994/95. Valensija 29/12, 1995/96. Valensija 40/20, 1996/97. Real Madrid 38/14, 1997/98. Real Madrid 11/14 - Ukupno 330 utakmica, 128 golova (54 u Jugoslaviji, 74 u Spaniji).

Golgeter za Evropu
Sa 14 golova u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Francuskoj Mijatovic je bio najbolji strelac evropske zone. Bio je bolji i od najboljeg golgetera juznoamerickih kvalifikacija, Cileanca Ivana Za morana koji je postigao 12 golova. Vise od Pedje, 15 pogodaka, dao je samo Japanac Hazu Miura, ali ako se ima u vidu nivo fudbala u Evropi i Aziji jasno je ko je bio najbolji strelac kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Francuskoj.