Profesor Bostonskog univerziteta Oliva Blanse o iluzijama trzista i americkoj levici

Korporacije mogu svakoga da iskljuce sa trzista i bez odluke o tome. One su pobednici, a ne Amerika. Mnogi Amerikanci se nalaze u istoj poziciji marginalaca i periferije u odnosu na sistem. Oni se os ecaju kao ljudi u trecem svetu

Dragan Bisenic

Profesor filozofije sa Bostonskog univerziteta Oliva Blanse nije iznenadjen opsirnim clankom o Karlu Marksu kao mislicou narednog 21. veka koji se pojavio u poslednjem oktobarskom broju magazina "New Yorker". Bostonski profesor je tokom svog boravka u Beogradu i ucestvovanja na konferenciji o problemima identiteta postkomunistickih drustava izneo niz provokativnih prigovora vrednostima slobodnog trzista i liberalnih teorija, argumenata koji poticu iz tradicije americke levice. Mada su ti argumenti delovali kao razlozi koji za domace uslove dolaze iz daleke buducnosti i da su ovdasnje potreb e sasvim drugacije, razgovor s profesorom Blanseom pocinjemo upravo komentarisanjem pomalo iznenadjujuceg predvidjanja o tek dolazecem marksizmu.

- Evropljani u sustini nisu nikada odbacili Marksa, bez obzira sto to sada cine njegovi sledbenici po duznosti iz nekadasnjih komunistickih zemalja. Kontekst u kojem je do sada postojala diskusija o Marksu u SAD ili na zapadu, uvek je bio kontekst "hladnog rata". Ako ste u bilo kom smislu govorili kriticki prema zapadnoj demokratiji, odmah ste svrstavani u protivnike. Nije bilo mogucno biti zapa dni liberal i biti kritican prema zapadnoj demokratiji. Ukoliko ste to bili, smatrali su vas ili spijunom ili gostujucim turistom.

o Vasa tvrdnja o slobodnom trzistu kao iluziji deluje preuvelicano. Imate li nekih argumenta za nju?

- Ono je iluzija ukoliko mislimo da je ono slobodno trziste za vecinu ljudi. Ono je slobodno samo za neke od njih. Slobodne trgovinske zone i slobodno trziste u njima zauzeti su na globalnom nivou od multinacionalnih kompanija.

Multimilijarder Dzordz Soros izazvao je veliku diskusiju kritikujuci slobodno trziste. On je to mogao da ucini jer je veoma bogat ali to mu nije pomoglo da izbegne etiketiranje da je naivni bogatas k oji je komunista ili njihov simpatizer. NJegovo misljenje nije ista vrsta razmisljanja koja postoji u multinacionalnim kompanijama jer je on individua, pojedinac koji se obogatio zbog toga sto je veo ma mudar i spretan. Trziste velikih multinacionalnih kompanija je slobodno, samo utoliko sto je slobodno od konkurencije.

Iznad svega je cinjenica da ljudi u miltinacionalnim korporacijama, u medjusobnim odnosima, u stvari zatvaraju trziste i imaju planski sistem koji svakoga moze da iskljuci i to bez odluke o tome. Sam om velicinom oni mogu da iskljuce svakog da udje na trziste ukoliko nije iste velicine kao oni, ukoliko nije isti kao oni. To znaci da misli na isti nacin, da planira na isti nacin i da ima iste rezu ltate. To je argument koji je izneo jos Dzon Kenet Galbrajt, kao ekonomista koji je proucavao kako sistem funkcionise.

o Sada, medjutim, postkomunisticke zemlje nemaju drugogizbora nego da krenu putem liberalizma, posto samo tako mogu da obezbede izvestan napredak, iako to nije savrseno resenje?

- Naravno, to jeste poboljsanje, mada to nije dobro. Ali u slobodnim preduzecima koja su zaista preduzeca sa ekonomskom aktivnoscu, prelazak od nekadasnje drzavne ili druge kolektivne svojine na priv atnu svojinu jeste vracanje ekonomske inicijative ljudima koji mogu da deluju kao cinioci slobodnog trzista. Kada govorimo o multinacionalnom globalnom ekonomskom sistemu, sloboda koja sada postoji u poredjenju s prosloscu, u ozbiljnoj je opasnosti. Ona je samo privremena sve dok se ne pojave multinacionalne korporacije. Kada vide priliku, one ulaze, kao u Madjarskoj, Ceskoj i drugde i tada vec nestaje ekonomskih sloboda. Jedino zbog cega se ovde nisu pojavile, to je rat.

o Privatizacija i inace dolazi spolja kod takvih zemalja, jer one nemaju dovoljno novca.

- Privatizacija u ovom smislu nije privatizacija koja dovodi do slobodnog trzista. To je privatizacija koja znaci preuzimanje nekog drugog. To, ponavljam, donosi poboljsanje, ali to je cesto nacin st varanja potpune zavisnosti. Tako se kreira sistem kojem je centar odlucivanja negde spolja, u centrima multinacionalnih korporacija. Madjari postaju svesni toga. Oni se ne predaju tako lako i svako k o je malo slobodan, treba da bude pazljiv.

o Da li postoji diskusija o tome u SAD i gde pripadaju Vasi stavovi?

- Diskusija o ovome vodi se u krugovima naucnika drustvenih nauka. Ovako misli mnogo ljudi koji su u nevladinim organizacijama razlicite vrste, koji su ukljuceni u aktivnosti pomoci trecem svetu i is tovremeno lobiraju i demonstriraju, deluju protiv velikih multinacionalnih institucija poput Svetske banke i MMF. Kada su oni proslavljali pedeset godina rada, pre dve godine, stvoren je pokret razli citih nevladinih organizacija koji je obrazovao organizaciju pod imenom "Pedeset godina je dosta", s ciljem da pokazu kako je pedeset godina onoga sto cine MMF i Svetska banka u trecem svetu sasvim d ovoljno. Oni su pokazali kako finansijska pomoc deluje u trecem svetu. To je sistem osiromasenja u kojem za malo zajma koji dobijete morate da vratite visestruko uvecane sume. Ovim grupama bilo je ja sno da poslovati tako sa siromasnim zemljama jeste jednostavno pljacka u kojem siromasnog cinite jos siromasnijim. Delujuci tako, pokazalo se da su time spasene medjunarodne bankarske institucije, a da novac nikada nije stigao do naroda, koji to opet mora da plati, mada nije imao koristi, nego samo stete. Tu su i aktivisti ekologista, sindikalisti koji su konacno razumeli to kretanje.

o Mozda je Amerika nepristupacna za siru raspravu o tome jer je Amerika globalni pobednik. Ona je jedina svetska supersila, a to je vec dovoljno da bude dokaz neprakticnosti Vasih ideja.

- To nije istina za mnogo ljudi u Americi. Istina je da je neko dobio, a neko izgubio. Ko je pobedio? Multinacionalni globalni sistem. On je identifikovan sa Amerikom jer su mnoge velike multinaciona lne korporacije americke. Ovi pobednici za mnogo Amerikanaca, ne mogu se prihvatiti kao americki. Oni se mogu oznaciti kao globalni. Mnogi Amerikanci se nalaze u istoj poziciji marginalaca i periferi je u odnosu na sistem. Oni se osecaju kao ljudi u trecem svetu. Tu ubrajam velike i male farmere, sindikate. Oni se opisuju kao reakcionari i protekcionisti, ali postaju svesni da su zrtve te pobede . Zahvaljujuci multilateralnim trgovinskim sporazumima, korporacije mogu da izbegnu da plate bilo koju cenu i da kazu kako se one upravo sele za Meksiko.

o Kako gledate na proces tranzicije i na ucesce elita u njima?

- Meni se ne dopada mnogo da govorimo o elitama, bar ne onako kako je omiljeni i cest nacin razgovora kod mnogih sociologa. Bolje je da govorimo o sistemu koji ukljucuje mnogo ljudi i operise kao sis tem. U njemu je vazno ko donosi odluke. To ne moraju biti elite. Sistem iskljucuje citave grupe ljudi i oni se nalaze bez odbrane i postaju zavisni. Zivotni standard u SAD je pao, sigurnost posla je pala, realne zarade su pale. To je i statisticki i iskustveno. U isto vreme govori se o sjajnom prosperitetu. Klinton kaze da je ekonomija veoma jaka. Ljudi gledaju na to vrlo skepticno i pitaju se: ako je ekonomija tako jaka, zasto sam ja nemocan. Ko je jak? To nije Amerika, svakako.

o Ko je stvarno jak?

- Zaista jake su multinacionalne korporacije i mozda IBM. Predsednik IBM mogao bi biti Madjar, ili bilo ko drugi, ali ti ljudi ne misle i ne deluju kao Amerikanci. Oni ne misle o zajednickom dobru Am erikanaca, nego o privatnom dobru korporacije.

o Sta je snaznije u ovom trenutku: konzervativizam ili levicarstvo?

- Ni jedno, ni drugo. Mi ne mozemo vise da govorimo o konzervativizmu ili levicarstvu na isti nacin. To je isto kao da govorimo o hladnom ratu. Nama je potreban pazljiv pogled u strukturu i odluka ka ko da se postupa sa tim strukturama.

o Vi se bavite sistemskom teorijom. Zasto kritike liberalizma najcesce dolaze od teoreticara sistema?

- Zato sto teoreticari sistema veoma rano nauce da je jedan sistem kada funkcionise zatvoren sistem i da on mora biti uredjen i sa izvesnom ravnotezom. Znate li ko je imao najveci kompjuter na svetu? Pentagon. Armija i vojska bili su lideri razvoja u mnogim oblastima, a ulaganja u vojnu tehnologiju stvarala su tehnoloski napredak. Gde je tu slobodno trziste? Nece biti nista novo ako se kaze da i ma dela o tome kako je americki kapitalizam organizovan od vojnih inzenjera koji su bili blizu podataka i znanja da to ucine. Poznata je knjiga ekonomiste Cemberlena o istoriji americkog biznisa koja govori o tome. Ona se zove "Viseble Hand" ("vidljiva ruka") kao kontrast onome sto se zove "nevidljivom rukom", odnosno zakonima trzista koji tako raspodeljuju dobitke i gubitke na trzistu.

o Vi se bavite fundamentalnom etikom. Koje vrednosti smatrate najvaznijim za vasu levicarsku poziciju?

- Fundamentalna kategorija je odgovornost prema zajednici. Stablo istorije je zajednicko. Ljudsko bice je socijalno bice i ono samo tako moze da egzistira kao ljudsko bice. Nije to moja pozicija kao levicara vec kao nastavnika. Za razliku od odgovornosti prema zajednici, na drugoj strani nalazi se ideologija apsolutizacije individualizma. Etika je stvar privatnih osecanja i ona nema nista sa odg ovornoscu prema zajednici. Priznaje se eventualno porodica i ponekad male zajednice.

o Ko je u Americi nosilac ideje o odgovornosti prema zajednici, republikanci ili demokrate?

- O ideji socijalne pravde govore iskljucivo demokrate. Republikanci kada govore o nekim vrednostima, prvenstveno misle na porodicu. Sadasnja kriza u Demokratskoj stranci nastala je iz razlika prema ovom problemu. "Novi demokrati" kojima pripada i predsednik Klinton, imaju mnoge probleme zbog potenciranja socijalne pravde. Vodja demokratske frakcije u Kongresu, kongresmen Gepart, zeleo bi da pre otme potpredsedniku Goru nominaciju Demokratske stranke za sledece izbore Gor je Klintonov izbor. Podela na stvarne i slucajne demokrate jos je ostrija u odnosu na regionalnu grupaciju NAFTA. Klinton ovi neprijatelji zele da blokiraju Severnoamericko udruzenje slobodne trgovine.