KONJUNKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA

U novembru inflacija 6 odsto, a u decembru jos za 3,3 procenta

Novcana masa pala na 9,1 milijardu dinara ali su kamate porasle na 6,6 procenata. Realan rast drustvenog proizvoda - nula

Privrednici su za samo mesec dana izgubili poverenje u ekonomsku politiku i bice dosta muke da se ono povrati. Prvi pokusaji odbrane deviznog kursa od strane NBJ krajem septembra nisu uspeli, jer su bili neodlucni. Nakon novih intervencija cene i kurs su primireni, ali na nesto visem nivou, i nije realno ocekivati da ce se crni kurs vratiti na nivo zvanicnog.

Ujedno izvrsena je i tiha devalvacija dinara, s obzirom da se danas i zvanicno za marku mora platiti 3,6 dinara, sto nije rezultat samo bankarskih provizija, vec i uvedenog poreza na devizne transakc ije, dakle svesnog zaobilaznog podizanja zvanicnog kursa. To istovremeno nije uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, koji je za prvih deset meseci dostigao 1,9 milijardi dolara, i veci je za pet odsto od ostvarenog u isto vreme lane. Taj deficit ce u ovoj godini biti na nivou proslogodisnjeg i to pre svega zbog smanjivanja uvoza, istakao je dr Miroljub Labus prilikom prezentacije Konj unkturnog barometra Ekonomskog instituta.

Po njegovim recima, tek posle panike na deviznom trzistu centralna banka je u oktobru pocela ozbiljnije da brani kurs. U septembru, medjutim, republicki Fond za razvoj omogucio je novu novcanu emisij u na bazi deviznih hartija od vrednosti (a na osnovu ocekivane druge transe deviza od prodaje Telekoma), koje ce biti naplative tek pocetkom naredne godine. Dr Labus procenjuje da je u oktobru NBJ po vukla oko 300 miliona dinara primarnog novca preko deviznih transakcija, sto je verovatno izazvalo pad novcane mase za oko 400 miliona dinara, tako da je ona krajem proslog meseca smanjena do iznosa od oko 9,1 milijardu dinara. Tek ovo smanjenje je omogucilo delimicnu rehabilitaciju deviznog kursa. Medjutim, njegovo ljuljanje i smanjenje kolicine novca uslovilo je porast kamatnih stopa, koje se polovinom novembra krecu na nivou od 6,6 odsto mesecno.

U oktobru statistika nije zabelezila inflaciju i time se stice utisak da je odrzana visemesecna stabilnost cena, mada su realna kretanja drugacija. Posto se cene industrijskih proizvoda snimaju zaklj ucno sa 14. danom u mesecu, a cene usluga i poljoprivrednih proizvoda do 21, u oktobarski indeks cena nisu usla mnoga poskupljenja, ukljucujuci i benzin. Sve ce se medjutim, odraziti u ovom mesecu, p a dr Labus ocekuje da ce novembarska inflacija iznositi 5-6 odsto. Kako je za prvih deset meseci ostvaren rast cena od 3,3 odsto, to znaci da se samo za jedan mesec udvostrucila stopa inflacije. Proc enjuje se da ce decembar doneti nova tri procenta porasta cena.

Ni visok oktobarski rast industrijske proizvodnje od 8,4 odsto ne daje previse razloga za optimizam, posto u njoj dominira za 24 odsto veca aktivnost u elektroprivredi i za 35 odsto u preradi hrane. Te dve delatnosti obelezice rast proizvodnje i u poslednja dva ovogodisnja meseca. Zanimljivo je da se na prvo mesto, kao ogranicenje za rast proizvodnje, ponovo vraca nedostatak kredita, na sta se z ali cak 36,8 odsto anketiranih preduzeca. To korespondira sa restriktivnijom monetarnom politikom. Sa slabom traznjom muku muci 27,2 odsto ispitanih preduzeca, dok se 16,2 odsto zali na nedostatak uv oznih sirovina. Cak 44,8 odsto ispitanih firmi ne planira u naredna tri meseca nikakav izvoz, sto je znatno veci broj "apstinenata" nego ranije.

B. Jager

Ko ce pojesti drugu polovinu poste
Prema prognozama Konjunkturnog barometra u ovoj godini ce biti ostvaren rast industrijske proizvodnje od 8,5 odsto i prosecni godisnji rast cena od oko 22 procenta. Fizicki rast drustvenog proizvoda u 1997. bice 7,5 odsto, sto znaci njegovu nominalnu vrednost od oko 89 milijardi dinara. To je ujedno i okvir od kojeg se mora poci u planiranju svih agregata za 1998, a pre svega potrosnje. Ako se u ovaj racun upletu i gubici koji ce biti ostvareni u ovoj godini, realni rast drustvenog proizvoda ravan je, nazalost, nuli.
Prema prihodima koji ce biti prikupljeni u ovoj godini u iznosu od oko 47,5 milijardi dinara, javna potrosnja ce imati ucesce u drustvenom proizvodu od skoro 54 odsto, sto je po svim standardima ogro mno ogranicenje za finansiranje domace stednje i za finansiranje privrednog razvoja. Pri tome radi se samo o zvanicno registrovanim prihodima (porezima i doprinosima), dok drugi oblici namicanja sred stava za javnu potrosnju nisu uzeti u obzir. Recimo, u proteklih deset meseci za penzije je isplaceno 10,18 milijardi dinara, mada je Fond PIO prikupio samo 8,35 milijardi dinara. Dakle, za 18 odsto ukupno isplacenih penzija u pomenutom periodu pare su obezbedjivane na drugi nacin. U istom tom razdoblju masa penzija je povecana za 27 odsto, a masa isplacenih plata za 17 procenata, sto nije imalo pokrice u drustvenom proizvodu.
Uz ove podatke dr Labus je podsetio da je 1997. bila proglasena za godinu reformi, ali ih je u njoj bilo malo. Zato je to bila godina sa puno populizma. - Zbog takve ekonomske politike pojeli smo pol a poste, sto je naislo na odobravanje velikog dela stanovnistva. Retki ekonomisti su smatrali i upozoravali da to nije racionalna ekonomska politika. Prvo pitanje pri kreiranju ekonomske politike za 1998. je hocemo li zbog toga pojesti i drugu polovinu poste, kaze dr Labus.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /