U DEJTONU OBELEZENA DRUGA GODISNJICA ZAVRSETKA MIROVNIH PREGOVORA O BIH

Nezvanicni nagovestaji u Vasingtonu da bi se od nedelje - posle skupstinskih izbora - mogao ocekivati pocetak potere specijalne jedinice NATO za optuzenima za ratne zlocine u Republici Srpskoj

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

I da nije doslo do pocetka kraja krize sa Irakom, nase trustno balkansko podrucje tesko da bi ovih dana privlacilo neku vecu paznju americke javnosti. Svima je ovde vec vise nego dosta problema sa bi vsom Jugoslavijom, tim podrucjem bave se samo oni koji to moraju, tako da nije cudno sto je druga godisnjica zavrsetka mirovnih pregovora o BiH u Americi jedino obelezena istupanjem Klintonovog izasl anika Roberta Gelbarda na prigodnoj svecanosti, koju je organizovao Univerzitet u Dejtonu.

Na ovoj svecanosti pojavio se pored domacina jos jedino potpredsednik Bosanske Federacije Ejup Ganic, sto je podatak koji o mnogo cemu govori - a ponajvise o stepenu americkog (ne)zadovoljstva doprin osom srpske i hrvatske strane mirovnom procesu, koji je 21. novembra 1995. pokrenut iz Dejtona.

Sudeci prema onome sto se poslednjih dana culo sa raznih vasingtonskih strana - i sto je Gelbard posebno istakao na svecanosti u Dejtonu - procena je da je dvoentitetna BiH pocela polako da staje na svoje noge, mada je i dalje sklona padu i prilicno zaostala u razvoju u nekim svojim segmentima.

- Mir u Bosni poceo je da hvata koren, ali je oporavak od rata i dalje veoma spor i bolan. Ono sto je dosad postignuto, moze se ocuvati i unaprediti jedino produzenim prisustvom medjunarodne zajednic e u Bosni, i to na duze vreme - receno je tim povodom u Gelbardovom svodjenju dvogodisnjeg bilansa Dejtona.

Pri tome je resavanje problema nesaradnje srpske strane sa Haskim sudom za ratne zlocine izdvojeno, kao jedan od najprecih zadataka onih koji su zaduzeni da otvaraju i obezbedjuju put mirovnom proces u u Bosni.

Sa vise strana u Vasingtonu, inace, u poslednje vreme ponovo stizu signali da se Amerika nece zadrzati samo na ovim verbalnim upozorenjima, kad je rec o obavezama bosanskih Srba prema Medjunarodnom t ribunalu za ratne zlocine.

Prema jednoj zasad nezvanicnoj, ali sve prisutnijoj varijanti na tu temu - izmedju SAD, Britanije i Francuske postignut je dogovor da specijalna jedinica ove tri zemlje (navodno, odavno vec formirana i pripremana za akciju) krene u poteru za optuzenima za ratne zlocine u Republici Srpskoj, pri cemu je, kako se navodi, poseban akcenat stavljen na hvatanje Radovana Karadzica i generala Ratka Mladi ca.

Akcija specijalne jedinice NATO-a (kako se najavljuje) mogla bi se ocekivati uskoro - pre nego sto u Bosni pocne teska zima - s tim sto je dogovor bio da se saceka sa tom operacijom dok u Republici S rpskoj ne prodju zakazani skupstinski izbori - izbori na kojima zapadni saveznici ocekuju da ce sledbenici Biljane Plavsic odneti prevagu nad tvrdom paljanskom strujom, za koju se u Vasintgtonu tvrdi da se i dalje nalazi ne samo pod uticajem, vec i pod posrednom komandom Radovana Karadzica.